Beatris Bisio: Monroova doktrina i dalje guši Latinsku Ameriku

„Iz perspektive SAD, korupcija je alat za borbu protiv onih koji se protive američkoj politici za Latinsku Ameriku”

Ljudska prava i borba protiv korupcije za Sjedinjene Države su samo izgovor i alat za obračun sa onima koji se protive njihovoj politici, smatra Beatris Bisio, profesor Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru.

U tom svetlu, kaže ona, napad na SR Jugoslaviju i presedan Kosova bili su samo „pilot-projekat“ za naredne intervencije Vašingtona širom planete.

Beatris Bisio, koja je na Fakultetu za politiku i bezbednost održala predavanje o situaciji u Latinskoj Americi, svojevremeno se oštro usprotivila NATO agresiji na Jugoslaviju, kao i samoproglašenoj nezavisnosti Kosova, upozoravajući da će presedani napravljeni tada imati teške posledice na globalnoj sceni.

„Naše iskustvo u Latinskoj Americi je da su SAD uvek koristile pitanje ljudskih prava u sopstvenom interesu. Na primer, u svim ciklusima diktatorskih režima šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina u Brazilu, Urugvaju, Argentini, Čileu, bilo je strašnih kršenja ljudskih prava, ubistava, mučenja, nestanaka. Šta su SAD uradile? Ništa. Mnogi od tih diktatora bili su strateški partneri Sjedinjenih Država“, ukazuje u emisiji „Sputnjik intervju“ profesorka Bisio, koja spada u najcitiranije stručnjake u Latinskoj Americi.

Ocenjujući da je Kosovo bilo „pilot projekat“ Vašingtona, ona podseća da je napad na SR Jugoslaviju preduzet bez podrške Ujedinjenih nacija, da bi zatim, u okviru novog shvatanja nacionalne bezbednosti SAD, bila proglašena „Bušova doktrina preventivnog napada“.

„Ako bi administracija SAD pomislila da bi neka zemlja mogla da postane značajan protivnik Sjedinjenih Država i da predstavlja rizik za njenu bezbednost, tada je dozvoljen ’preventivni napad‘. Sa tim načinom razmišljanja i shvatanja, oni su sproveli napad na Avganistan, Irak, Libiju“, navodi Bisiova. Kako kaže, spisak je dug, a u pitanju je novo tumačenje međunarodnog prava jer su sve te agresije bile pokazatelj dvostrukih standarda. Naša sagovornica upozorava da je suština današnje situacije u svetu da ti dvostruki standardi stavljaju pod veliki znak pitanja problem ljudskih prava.

„Ona se danas koriste kao alat za dominaciju od strane istih onih sila koje su u prošlosti bile kolonijalne, imperijalističke sile. One su držale u svojim rukama odluku kada će intervenisati, na koji način i pod kojim okolnostima, i to je strašan izazov za čitavo ljudsko društvo“, jasna je ona.

Opisujući politiku Vašingtona u Latinskoj Americi, brazilski naučnica konstatuje da je u njoj bez sumnje veoma živa Monroova doktrina, što je politika koju je u prvoj polovini 19. veka formulisao predsednik Džejms Monro s ciljem da obezbedi primat interesa Vašingtona u tom regionu, ali koja je često korišćena kao pokriće za javne i tajne intervencije SAD u latinoameričkim zemljama. Da je Monroova doktrina prisutna u februaru je, podseća Bisiova, vrlo jasno rekao i sada već bivši američki državni sekretar Reks Tilerson.

Ta poruka potvrđuje da je Latinska Amerika „zadnje dvorište“ Vašingtona, koji to pokazuje uplićući se u politiku i suverenitet latinoameričkih zemalja, kao recimo u Venecueli, kaže ona, dodajući da je druga poruka Latinoamerikancima bila da SAD nisu voljne da dozvole Kini da postane važan partner, iako ona to već jeste mnogim zemljama Južne Amerike.

„Ne znam na koji način misle da to sprovedu, jer Kina već jeste glavni trgovinski partner Brazila, Argentine, Kolumbije, Čilea i mnogih drugih zemalja Latinske Amerike. I povećava svoje prisustvo. Nije jasno kako će Trampova administracija implementirati nešto što će to zaustaviti“, ocenjuje Bisiova. Na pitanje znači li to da će SAD i Kina voditi trgovinski rat u Latinskoj Americi, naša sagovornica ističe da najnovija Nacionalna strategija SAD objavljena u decembru jasno definiše glavne tačke te agende.

„Kada je reč o zemljama Latinske Amerike, definisano je, pre svega, da se zaustavi Kina, a kao drugo da se unapredi partnerstvo sa pravosudnim organima u svakoj zemlji, sa ciljem ’borbe protiv korupcije‘. To je nešto novo“, konstatuje Bisiova, podsećajući da su u vreme Baraka Obame glavna definicija za Latinsku Ameriku bila ljudska prava, kao jedan od glavnih problema, opet koristeći ih na način na koji je to korisno i interesantno Sjedinjenim Državama.

„Međutim, najnoviji dokument je odraz vizije Trampove administracije za Latinsku Ameriku — da se apsolutni prioritet da borbi protiv korupcije. Vrlo je simptomatično da u ovom trenutku u Latinskoj Americi imamo sedam bivših predsednika i potpredsednika koji se nalaze u zatvoru, ili su na putu da odu u zatvor, pod optužbama za korupciju. Uglavnom su to lideri koji su se protivili američkoj strategiji za Latinsku Ameriku“, upozorava Bisiova.

Borba protiv korupcije tako postaje samo izgovor, kaže ona i navodi primer Brazila:

„Iz perspektive Strategije nacionalne bezbednosti SAD, korupcija je alat za borbu protiv onih koji se protive američkoj politici za Latinsku Ameriku. I to nema nikakve veze sa stvarnom borbom protiv korupcije, naprotiv. Način na koji pravosudni organi u Brazilu danas rade, naravno ne samo oni, ali uglavnom pravosudni organi, jeste po principu dvostrukih standarda. Ako je nešto otkriveno vezano za korupciju, vezano za konzervativne senatore, nema veze, dan-dva je u novinama i onda se zaboravi. Sa druge strane, ako je to nešto vezano za bivšeg predsednika Lulu, koji je možda na putu da ode u zatvor zbog optužbi za korupciju, onda je to vrlo interesantan način da se rešite protivnika“.

Gošća Sputnjika dodaje da je sporan i način na koji je izvršen impičment bivše predsednice Dilme Rusef, jer Ustav Brazila predviđa takvu mogućnost samo ako je predsednik odgovoran za veoma kritična kriminalna dela protiv nacije, što sa Rusefovom nije bio slučaj.

„Budući da se taj impičment ne smatra legitimnim, mi u Brazilu obično kažemo da smo u stanju parlamentarnog državnog udara“, kaže Beatris Bisio i upozorava da će u takvim uslovima u oktobru biti održani predsednički izbori. Pritom, iako ankete pokazuju da je Lula najpopularniji lider i da ima više od 50 odsto podrške birača, on neće moći da se kandiduje pošto je optužen za korupciju.

Kao još jedan razlog što su Lula i Rusefova morali da odu, Bisiova navodi njihovu podršku BRIKS-u.

„Smatramo da je za spoljnu politiku Luline vlade koju je Dilma Rusef nastavila bila izuzetno važna odluka Brazila da postane član BRIKS-a. Jer to je značilo da Brazil teži strateškom partnerstvu sa Kinom, Rusijom, Indijom, Južnom Afrikom, kako bi na međunarodnom nivou izgradio alternativu bretonvudskoj strukturi, a to su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, uz pomoć nove Razvojne banke BRIKS-a koja je formirana 2014. u Brazilu tokom sastanka BRIKS-a“, podseća brazilska naučnica.

Ta banka i alternativa koju ona ima mogućnost da izgradi, prema njenom mišljenju, shvaćena je od strane zapadnih sila, a posebno od strane SAD, kao nešto što predstavlja izazov čitavoj njihovoj bezbednosnoj, a naročito ekonomskoj strategiji.

„Sprečavanje mogućnosti da Brazil postane ključni član BRIKS-a bilo je jedan od motiva koji je naveo Amerikance da veoma snažno — finansijski, putem medija, kroz partnerstva sa preduzetnicima itd. — podrže impičment predsednice Rusef i novu vladu koja se potpuno uklapa u strategiju Sjedinjenih Država za Latinsku Ameriku“, kaže Bisiova, ističući da je otkad je Mišel Temer predsednik vidno slabija aktivnost Brazila unutar BRIKS-a ali i drugih integracionih inicijativa u Latinskoj Americi.

Na kraju razgovora za Sputnjik, Beatris Bisio se prisetila i samita nesvrstanih u Havani, na Kubi 1979. kada je kao novinar pratila pres-konferenciju Josipa Broza Tita:

„Predsednik Tito je bio jedna od najvažnijih ličnosti prisutnih na konferenciji i hteli su da ga čuju svi novinari — a bilo je više od hiljadu izveštača sa konferencije. Bilo je veoma mnogo ljudi na pres-konferenciji, možda više od svih koje sam videla. A on je strpljivo odgovarao na pitanja. Bio je star i možda umoran, ali imao je dovoljno strpljenja da odgovori na svako pitanje na veoma učtiv način. Zato se toga sećam kao posebnog trenutka kom sam imala privilegiju da prisustvujem“.

 

Autor Tanja Trikić

 

Izvor Sputnjik, 25. mart 2018.

Pratite nas na YouTube-u