V. Možegov: Rusija da objavi rat globalističkoj civilizaciji

Pred nama je rat najnaprednije svetske kulturne tradicije protiv antiljudske civilizacije novca

Konačno i to dočekasmo.

Ponovo se na sav glas govori o – hladnom ratu.

Simptomatično je što je Engleska, kao što je bilo i u Fultonu 1946, ponovo inicijator hladnog rata. Novog hladnog rata.

Indikativno je i što većina naroda u Rusiji nije na novi hladni rat negativno odreagovala. Priznajem da nisam ni ja.

Stvar uopšte nije u ljubavi prema ratu. Pre će biti da se radi o zamoru od neodređenosti.

Olakšanje uvek dolazi onda kada nazivi postaju adekvatni realnosti. A sada su ponovo na svom mestu neke važne reči koje u dobile svoj pravi smisao.

Olakšanje je utoliko veće što što smo ovo dugo čekali. Od poznatog Putinovog govora u Minhenu (u februaru 2007)… Od simboličnog zaokreta Primakovljevog aviona nad Atlantikom…

Rat je rat. Ali, rat može imati smisla samo u jednom slučaju: kada ljudi shvataju da se bore protiv kakvog svetskog zla i ako set dobija duhovne polove. A upravo na tom planu nije sve baš tako prosto.

Ko je Rusiji objavio rat? Sa kime je ona spremna da ratuje? Ko smo mi, na kraju krajeva?

Ko nam je danas neprijatelj? „Kolektivni Zapad“? Engleska i SAD?

Ali, mi više nismo na čelu socijalističkog lagera. I mi smo danas – kapitalizam. I mi smo faktički – Zapad…

Jer, šta je Zapad ako nije svetski finansijski i liberalno-demokratski sistem? Zar mi ,,de jure” ne pripadamo tom sistemu? Samo što se – gledano iz ugla samog tog sistema – ne ponašamo baš kako bi trebalo.

Mi se još nismo opredelili – ni sa samima sobom, ni sa svojim neprijateljima, ni sa ratom u koji ulazimo.

A čini se da je došlo vreme da se opredelimo. Vreme je da nađemo i smisao i ideju.

„Kolektivni Zapad“ ni izdaleka nije homogen, kao što to predstavlja naša kontrapropaganda.

Tamo postoji bivša tradicionalna hrišćanska Evropa koja je pod okupacijom sveta postmoderne. Postoje i snage tradicionalne evropske kulture i njoj neprijateljske snage koje su zauzele najveći deo vlasti u Sjedinjenim Državama i Evropi.

Te snage su početkom HH veka akumulirale u svojim rukama ogromnu finansijsku moć i pokazale da su u stanju da isfinansiraju ratove i revolucije po celom svetu. Upravo te snage su izvukle glavnu dobit iz Prvog i Drugog svetskog rata.

Pod njihovom dirigentskom palicom su izvedene i najveće revolucije prošlog veka, odigrala se Bliskoistočna kriza, a nastavlja se globalistički proces čiji je cilj – pretvaranje ukupnog stanovništva Zemlje na bezlične robove finansijskog kapitala.

Nije slobodna od vlasti tih sila ni današnja Rusija.

Sovjetska civilizacija nije bila prosto marksistička ideokratija, već kulturocentrična civilizacija. U njenom centru nisu bili samo Marks i Lenjin već i velika ruska kultura XIX veka i staroruska kultura Andreja Rubljova.

Danas imamo šansu da objavimo rat ne nekom uslovnom „kolektivnom Zapadu“ nego bezdušnoj novčanoj civilizaciji koja je zavojevala tradicionalnu Evropu.

Danas se ta nekadašnja Evropa ponovo budi o čemu i svedoči jačanje naonalnih pokreta na celom Zapadu.

Antiruska kampanja, koju diktira upravo vlast finansijskog kapitala, ima za cilj onemogućavanje tih pokreta da ojačaju.

Evo šta bismo danas mogli da učinimo veliko i dostojno poštovanja: da sebe objavimo društvom koje je zaštitnik evropske tradicije i kulture. Uostalom, naša Doktrina nacionalne bezbednosti već je proglasila primat duhovnog nad materijalnnim.

Hladni rat zato ne treba da objavljujemo „kolektivnom Zapadu“, čak ni Engleskoj i SAD, već – novčanoj civilizaciji koja uništava evropsku kulturu.

Ovakva pozicija bila bi dostojna ruske civilizacije.

Takva pozicija bi nam vratila nacionalnu ideju, a stvorila bi i napetost unutar Zapada koji samo izgleda monolitnim. Podelila bi ga na globaliste, koji su neprijatelji kulture, i zaštitnike tradicije. Još bi nam obezbedila milione saveznika širom sveta.

Naš novi hladni rat treba da bude rat velikih hrišćanskih kultura – ruske i evropske – protiv globalizma i vlasti finansijske oligarhije.

Čini se da će epoha koja dolazi biti nešto ozbiljnije i važnije od konfrontacije koja je obeležila HH vek. Nešto dublje.

Pred nama je rat najnaprednije svetske kulturne tradicije protiv antiljudske civilizacije novca,

Je li naša misija da predvodimo taj novi kulturni pohod? Nije li u tome bila sva velika ruska literatura 19. veka?

Prvo je vreme da se evo na ovim zamislimo.

 

Izvor Fakti, 05. april 2018.