Невероватни пут саудијског принца

Мохамед бин Салман је одувек био комбинација визије, самопоуздања и ароганције

У вечерњим сатима 21. јуна 2017. године становништво Саудијске Арабије свједочило је бизарној и апсолутно нереалној сцени. На државној телевизији прекинуо се програм, а у етру су се појавили Мухамед бин Најаф, тадашњи пријестолонасљедник саудијског трона, и Мохамед бин Салман, син краља Салмана и један од најмоћнијих људи ове нафтом пребогате државе.

Гледаоци канала Ал-Арабија још се нису ни снашли, а бин Најаф је клекнуо на кољена, пољубио руку бин Салмана и проциједио:

— Заклињем ти се на вјерност. Бићу уз тебе, и у добру и у злу.

Саудијска Арабија је остала у шоку, био је то знак да се на Блиском истоку почињу догађати тектонске промјене и да се ултраконзервативна земља почиње полако отварати према Западу и претварати у релативно нормалну монархију. Популарни МБС, како најчешће зову бин Салмана, стао је први у реду за трон и одмах покренуо велике операције које су измијениле односе снага у нестабилној регији, али и склопиле нека нова савезништва.

Свјетска јавност је врло брзо сазнала да је МБС постао најмоћнији човјек у Саудијској Арабији, превладавало је мишљење да је промјена у врху монархије прошла релативно мирно и безболно, али угледни ,,Њујоркер“ први пут открива невјероватну позадину која је претходила великој битки за власт, ко је одиграо главну улогу у ‘свргавању’ бин Најефа, како је у посљедњи трен спријечена инвазија на Катар и каква је била улога Сједињених Америчких Држава у цијелој причи.

Наравно, све је почело с Американцима. Само пар дана након инаугурације Доналда Трампа, његов зет Џаред Кушнер сјео је с њим за сто и почео да дискутује о томе како Блиски исток треба заувијек промијенити. За столом је био и Стив Бенон, тада главни стратег Доналда Трампа.

— Главни план је био уништити ИСИС. Дакле, не потјерати их из Сирије и Ирака, него збрисати с лица планете. Након тога треба послати поруку богатим државама из Залива да престану да финансирају радикалне исламисте – прича Бенон, а с њим се, зачудо, сложио и Кушнер.

Њих двојица су одувијек били на ратној нози, али код тог питања су се сложили. ОК, уништће ИСИС, али поставља се питање – шта даље? У конференцијској дворани Бијеле куће Кушнер, млади некретнински магнат без икаквог дипломатског искуства, испред свих је раширио велику карту Блиског истока и почео с монологом.

— Дакле, сјеверни дио регије је изгубљен. У Либану Хезболах контролише владу, а зна се да су они ирански савезници. У Сирији такође Иран игра главну улогу, помогли су Башару ал-Асаду у борби против побуњеника. Ирак је само на папиру на нашој страни, али реално, Иранци и тамо имају огроман утицај. Шта нам је онда остало? Израел и Саудијска Арабија. Дакле, без Саудијаца на том подручју не можемо успјети – причао је Кушнер на састанку пред Трампом и високим службеницима Пентагона.

Иако Кушнер није имао апсолутно никаквог искуства у дипломатији, мање-више су се сви сложили с његовим закључком – треба ‘напасти’ Саудијску Арабију. Или за почетак, поправити односе с њима који за вријеме Барака Обаме нису били баш тако сензационални. Бивши амерички предсједник често је, наиме, критиковао саудијску власт, да не поштују људска права, њихов однос према женама, преагресиван став према Ирану…

У Бијелој кући добро су знали кога треба да циљају ако желе да поправе односе с Ријадом. Ријеч је, наравно, о Мохамеду бин Салману, већ тада једном од најмоћнијих људи у монархији. У то вријеме тај 31-годишњак био је министар одбране, први човјек одбора за економију, у основи министар економије, и други у реду за насљедника краља Салмана.

И прије него што је постао пријестолонасљедник МБС је причао о трансформацији Саудијске Арабије. Свјестан је да земља не може вјечно живјети од нафте, па је направио план дуготрајне економске стабилности. Обећао је да ће зауставити тренд финансирања радикалних исламиста, а Иранце је упоредио с нацистима… У сваком случају, све што је говорио је била пјесма за уши Џареда Кушнера и Доналда Трампа.

Убрзо су Кушнер и МБС почели комуницирати имејлом, а потом и телефоном.

— Постали су блиски врло брзо. Њихови погледи на будућност су били врло слични – рекао је један службеник из Бијеле куће. Додао је да је Кушнер ускоро по први пут отпутовао у Ријад, а разговори с МБС-ом су трајали до јутра.

Трампов зет се брзо упознао с ‘игром пријестола’ у Саудијској Арабији и био је свјестан да би акција свргавања бин Најефа могла изазвати големи неред у регији. Покушао је да одигра паметно и мирно, али како то већ бива, Доналд Трамп је био мало нестрпљив.

— Подржавамо те, али желимо акцију – Бенон препричава какву је Трамп одаслао поруку МБС-у.

Била је то порука која је одушевила 31-годишњег принца и заправо знак да комплетна операција може коначно започети.

ПАЛАТА ВЕЛИЧИНЕ ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА
Мохамед бин Салман одувијек је био изразито популаран у својој земљи. Одрастао је у палати величине једног загребачког кварта, на располагању је имао неколико десетина слуга, возача, вртлара, кувара… Ипак, саговорници ,,Њујоркера“ тврде да никад није био пребахат.

Често је након школе и факултета своје колеге водио на излете у пустињу.

— Према свима се одлично односио, али ипак цијело вријеме био је свјестан свога статуса. Знао је да је посебан – препричава Пакистанац Махбуб Мохамед који је годинама радио за једног од рођака младог принца.

МБС је био омиљен у друштву, али његова будућност у борби за трон била је изразито неизвјесна. За то је кривац творац модерне Саудијске Арабије, краљ Абдул-Азиз ал Сауд који је, према властитој тврдњи, оженио 135 девица и направио најмање 97 деце. Од тога су било 42 сина тако да је након 1953. било јако тешко рашчланити ко је први у реду за трон.

Када је 2015. године краљ Абдулах умро и на трон дошао данас 80-годишњи Салман, сви су с нестрпљењем очекивали ко ће бити одређен за његовог насљедника. Избор је био и више него богат, у игри је било једно стотињак унука краља Абдул-Азиза.

Краљ Салман на крају је донео одлуку за мање од годину дана. Свог брата је послао у пензију, а за пријестолонасљедника изабрао Мохамеда бин Најафа, а за његова насљедника МБС-а.

Одлука да се одрекне брата изненадила је саудијску јавност, али избор бин Најафа био је сасвим логичан. Годинама је вршио дужност министра унутрашњих послова, још од 2001. водио је тешке битке због чега је осам година послије био жртва напада терористичке организације. Бомбаш самоубица га је тешко ранио, а посљедице напада осјећа и данас…

Бин Најеф је обећавао стабилност, али избор МБС-а за другог у насљедном реду је значио све само не стабилност. Сви су знали да је МБС миљеник краља Салмана и, што је још важније, да је лудо амбициозан.

— Појављивао се на апсолутно сваком важном састанку на којем је суделовао и краљ. Ништа није говорио, само је записивао. Понекад је знао нешто шапнути краљу. Већ је тада било јасно да ће његова улога бити пуно већа од тихог савјетника – рекао је Џозеф Вестфал, бивши амерички амбасадор у Саудијској Арабији.

ЖЕНЕ ГЛЕДА У ОЧИ
Западни политичари такође су били импресионирани младим принцом. Без проблема се руковао с америчким женама и гледао их у очи, што и није био тако чест случај са саудијским монарсима. Једном је током састанка с бившим америчким државним функционером Џоном Керијем засјео за клавир и почео свирати Мјесечеву сонату.

— Сва његова браћа студирала су на престижним свјетским факултетима, а он је једини остао у Ријаду. И ту се види разлика. МБС је чврст тип, јако привржен својој земљи, док су његова браћа помало мекана. Плус, МБС је харизматичан, рекао бих да је он нека врста арапског Била Клинтона. Јако шармантан младић, кад прича с вама, имате осећај да сте најважнији човјек на свијету – прича један од најбољих пријатеља МБС-а.

МБС је упао у око свјетским дипломатима још у времену док је био дечак. Стално је висио у друштву одраслих и врло утицајних људи, а кад је одлучио да отвори свој инвестициони фонд, обилазио је локалне богаташе и жицкао им новац. У року неколико недеља сакупио је око 30 милиона долара. Сматрао је то великим личним успјехом, али…

— Он је син краља Салмана. Реално, ко би се усудио да га одбије- каже пријатељ МБС-а.

ОТАЦ МЕТКА
У Саудијској Арабији се препричавала и сцена када је тражио једног високог саудијског функционера да му препише некакву земљу. Када је то човјек одбио, ускоро му је на адресу стигла коверта с метком. МБС-а су убрзо у кулоарима прозвали Абу Расаса или у пријеводу ‘отац метка’.

— Прича је истинита. У том тренутку МБС је схватио да је мало претјерао и дао је све од себе да се искупи људима које је у детињству застрашивао – каже његов пријатељ.

,,Њујоркер“ наводи да је амбасада Саудијске Арабије у САД негирала истинитост те приче.

Ипак, МБС се врло брзо престао бавити ‘тричаријама’ и окренуо се нечему много важнијем – економској стабилности Саудијске Арабије. Врло брзо постао је свјестан да његова земља зависи само од нафте. Ништа друго не извози, а увози готово све. Економска рачуница била је врло јасна – држава ће остати богата ако цена нафте не падне испод 100 долара по барелу. Данас је цена 62 долара.

— У року од пет до седам година, ако се задржи овакав тренд, они су банкротирали – рекао је високи службеник америчке владе.

МБС је озбиљно схватио сва упозорења и окренуо се послу. Направио је план ‘Визија 2030. године’ који би требало да диверзификује саудијску економију и њену зависност од нафте. Такође, тај план садржи и велике друштвене промјене.

Млади Саудијац је засукао рукаве, почео путовати по свијету и састајати се са свјетски познатим стручњацима и економистима. Између осталих, сусрео се и с оснивачем Фејсбука Марком Закербергом.

СТАРТ-АП ДРЖАВА
— За 20 година нафта ће бити безвриједна, а примат ће узети соларна енергија. Дакле, имам 20 година да одведем своју земљу у будућност – рекао је МБС на једном састанку у Силицијумској долини и оставио све моћнике у невјерици.

— Па он државу жели да води као старт-ап, примијетио је један од бизнисмена.

Такву трансформацију очигледно нико није очекивао.

МБС се није представио само економским моћницима, него и свјетским лидерима. Када је у априлу 2016. године Барак Обама посљедњи пут посјетио Саудијску Арабију, сви су остали у шоку поступцима младића који је присуствовао састанку краља Салмана с америчким предсједником. Баш ништа није говорио, само је типкао по свом ајпеду и сваки пут га прослиједио краљу Салману, кад год би овај требало нешто да каже Обами. Салман је дословце читао с ајпеда и обраћао се немало изненађеном Обами. МБС је проговорио тек у тренутку када је Обама критиковао саудијску власт због хапшења једног блогера, убиства шиитских демонстраната…

— Господине Обама, ви не познајете наш правосудни систем. Ако хоћете, могу вам организовати брифинг па ћете нешто и научити – рекао је МБС Обами и оставио цијело америчко изасланство у чуду. Већ тада се видело ко води главну ријеч.

Међутим, у цијелој тој причи постојао је један велики проблем – МБС мора чекати ко зна колико година да засједне на трон. А за чекање није имао времена. Требало је нешто предузети, под хитно.

За почетак, требало је пронаћи јаког савезника. И пронашао га је врло брзо! Мохамед бин Зајид, познат и као МБЗ, је пријестолонасљедник Абу Дабија, политички најважнијег емирата у Уједињеним Арапским Емиратима. Пребогат, политички најмоћнији човјек у Емиратима, ефикасан, ауторитативан, снажно проамерички настројен…

ТАТА ТИ ЈЕ МАЈМУН
Саудијска Арабија је одувијек сматрала УАЕ својим млађим партнером, али у посљедње вријеме се ситуација мало промијенила. Запад је сматрао да је МБЗ човјек који води политику на цијелом полуострву. А да ствар буде још невјероватнија, МБЗ је мрзео бин Најафа. Сукоб датира из 2003. године када је Викиликс објавио да је МБЗ назвао бин Најафовог оца – мајмуном.

— Он је доказ да је Дарвин био у праву, рекао је тада МБЗ.

Ту је потпуно пукнуо однос између њих двојице и било је јасно да се он никад неће поправити.

Међутим, још је важнија чињеница да је МБЗ сматрао МБС-а својом млађом верзијом себе. Њихов однос се почео развијати још 2011. године када је дошло до Арапског прољећа, тј. до свргавања дугогодишњих владара у Египту и Либији. У монархијама на Арапском полуотоку били су у страху да би се нешто слично могло догодити и њима, а врхунац ноћне море им је био долазак Мохамеда Морсија из Муслиманског братства на власт у Египту. Саудијска Арабија и УАЕ нису хтјели остати по страни и гледати што им се догађа у сусједству.

МБЗ је уз помоћ директора саудијске обавјештајне агенције дошао до тадашњег египатског министра обране, генерала Абдела Фатаха Ел-Сисија и обећао му 20 милијарди долара економске помоћи ако с власти макне Морсија. У јуну 2013. Морси је након оркестриране уличне револуције свргнут, а убрзо и стрпан у затвор и на полуострву су поново задовољно трљали руке.

ЗБЛИЖИО ИХ ПУЧ
Млади МБС је у цијелој тој операцији пуча у Египту итекако суделовао и ту је задобио повјерење старијег МБЗ-а. По цијеле дане су разговарали. Дијелили су потпуно исте ставове, али најважније је да су презирали Иран.

Ускоро је дошло до конфликта у сиромашном Јемену где су локални племенски челници годинама трошили саудијске милионе како би задржали мир у сусједству монархије. Међутим, грађански рат је ипак букнуо, шиитске побуњеничке групе су заузеле главни град Саану и протјерале тамошњег дугогодишњег предсједника. Саудијци нису имали дилему око тога ко побуњенике снабдева оружјем – ради се о Ирану. У марту 2015. године Саудијци и Емирати обавјештавају Бијелу кућу да крећу у војну интервенцију чиме је започео рат који и данас траје. МБС је звао и Американце да им се придруже, али у Вашингтону су се захвалили на позиву.

У Саудијској Арабији и УАЕ-у су славили одлуку МБС-а да се крене у војну интервенцију и ту је заправо започела његова кампања за свргавање бин Најафа. Но, бин Најаф није намеравао да се преда тек тако те је и сам кренуо у очајничку борбу како би сачувао свој статус. МБС-ови људи су тако ‘банули’ у викендицу Џона Керија како би га упитали шта Американци мисле о идеји да МБС буде пријестолонасљедник, а с друге стране бин Најаф је посјетио тадашњег шефа CIA Џона Бренана како би му продао причу о ‘могућој нестабилности у регији у случају да дође до преокрета у утрци за трон’.

ОПАСНА ЗАВЕРА
Американци се нису хтјели мијешати, али није им било свеједно. МБС је контролисао војску, а бин Најаф све остале безбедносне агенције.

— Последње што нам је требало су тенкови на улицама Ријада – рекли су у Бијелој кући.

У трци за пријестолонасљедника МБС је имао јаког партнера – МБЗ-а. Први човјек Абу Дабија није сједио скрштених руку, већ је и он ходао по Америци и лобирао за свог ‘млађег брата’. И што је важније, доста тога финансирао.

Бин Најафа је ухватила паника, схватио је да губи битку с МБС-ом те је из очаја одлучио написати писмо краљу Салману.

— Суочавамо се с опасном завјером! Бин Зајид тренутно планира искористити свој снажан однос с предсједником САД како би остварио своје намјере – написао је бин Најаф.

КОМПЛОТ У ТОРЊУ
У децембру 2016. године МБЗ је одлучио преузети ствар у своје руке, отишао је у Њујорк и сјео за сто с тада новоизабраном предсједником Доналдом Трампом, Кушнером, Беноном и Мајклом Флином, који је касније на пар недеља постао савјетник за националну безбедност да би био смијењен због лагања FBI о својим контактима с Русима. Мимо уобичајеног протокола за стране државнике када долазе у Америку у посјету која није службена или државна, МБЗ је дошао без икакве најаве тада одлазећој администрацији Барака Обаме.

Са собом је довео свиту од 30-ак људи, од којих су неки били и наоружани, и ушао Трампов облакодер. Причали су сат времена о стању на Блиском истоку, али разговор се закухао када се споменуо Иран. Сви за столом су схватили да дијеле потпуно исте ставове према Ирану и одлучили су направити план како се супротставити Техерану.

Неколико недеља послије, Кушнер је договорио да Трамп буде учесник великог самита у Ријаду на којем ће бити присутни представници 55 држава с већинским муслиманским становништвом. Трамп се на том самиту требао представити муслиманском свијету, обновити односе са Саудијском Арабијом, изоловати Иран и коначно објавити што америчка администрација мисли о МБС-у.

— Баш сви у Вашингтону су се противили тој идеји. Молили смо га да не заузима стране, да је ситуација компликована. Није ваљало рушити мостове с бин Најафом. Већ смо тада били у добрим односима с њим, држимо се радије стабилности – рекао је бивши службеник америчког министарства обране.

Трамп се, нимало изненађујуће, одлучио оглушити на сва упозорења и изабрао је Саудијску Арабију као прву земљу коју ће посјетити као предсједник САД. Дочек је био невјероватан, Саудијци су потрошили 68 милиона долара како би се Трамп осјећао као кдо куће. Јело се и пило као да сутра не постоји, плесачице су плесале око Трампа, а он је учествовао у традиционалном плесу са сабљама. Ипак, на састанцима с челницима арапских земаља, Трамп се није суздржавао.

ДОСТА ЗАЈЕБАНЦИЈЕ
— Доста зајебанције, престаните да финансирате терористе! – урликао је Трамп, како је препричао Стив Бенон, а Саудијци и Катарци су му топло обећали жестоку борбу с екстремистима.

Успут је Трамп договорио са Саудијцима продају оружја вриједну 110 милијарди долара што ће, када буду обављене све испоруке, бити највећи купопродајни уговор у одбрамбеном сектору у америчкој историји.

Међутим, на самим рубовима самита Трамп је водио неке пуно важније разговоре. Никада није то потврђено, али чини се невјероватним да Саудијци нису тада обавијестили Трампа да крећу у блокаду Катара, а да Трамп није обавијестио Саудијце да америчку амбасаду у Израелу намјерава преселити из Тел Авива у Јерусалим.

Прва назнака кризе на полуострву стигла је 23. маја прошле године. На катарској државној телевизији почеле су се вртјети необичне поруке у којима је стајало ‘Иран је исламска сила која се не смије игнорисати’ и ‘Хамас је легитимни представник палестинског народа’. Можда би те поруке прошле незапажено да није писало како их је изрекао катарски емир Тамим бин Хамад ал-Тани.

Ал-Тани је полудео, вриштао је да никада такво што није рекао и да се ради о лажима. Невјероватно, али послије је и потврђено да су поруке биле дело хакера који су били плаћени из Абу Дабија, што сугерише уплетеност МБЗ-а, али то у датом тренутку није било важно. Био је то јасан знак да УАЕ и Саудијска Арабија крену у акцију!

ПРОГЛАШЕЊЕ РАТА
У Ријаду су се на државним телевизијским каналима ређали коментари типа да су ‘у Дохи изгубили разум’, а у саопштењу 5. јуна саудијска влада и формално је оптужила Катар за кршење суверенитета Саудијске Арабије, уплитање у унутрашњу политику, дестабилизацију регије те потпору терористичким скупинама. Заправо, било је то проглашење рата.

Истога дана блокаду Катара су уз Саудијце прогласили УАЕ и Бахреин. Зачудо, предсједник Трамп подржао је блокаду Катара јавно преко Твитера што је потпуно иживцирало прве људе америчке дипломатије и одбране, тадашњег државног секретара Рекса Тилерсона и још увек актуелног министра одбране Џима Матиса. За почетак, они нису имали појма да се уопште спрема блокада Катара (а у Бијелој кући су очито све знали), а Трампова подршка их је посебно запањила с обзиром да Америка у Катару има једну од највећих војних база. Многи су у највишим америчким политичким круговима стога увјерени да је Трамп с тим ‘твитом’ излетио а да појма није имао за постојање споменуте базе.

— Тилерсон је подивљао, није могао вјеровати да ће се Саудијци усудити тако нешто направити, рекао је један службеник.

С друге стране, Матис је у паници звао МБС-а.

— Није вријеме за рат!, покушавао га је увјерити.

Амерички службеници су рекли да тај телефонски разговор није прошао баш најбоље и у Вашингтону је настала паника. Били су сви увјерени да Саудијци крећу у инвазију, а Матис је чак наредио дизање дронова који су долетјели до границе с Катаром како би видели што се тамо догађа.

— Циљ МБС-а и МБЗ-а је био свргавање емира ал-Танија с власти. Био сам увјерен да се спрема инвазија – рекао је један амерички дипломат.

— Заправо, инвазија је била сасвим логична. Мала пребогата земља с не баш толико бројном војском чинила се као сјајна прилика за Саудијце и УАЕ, додао је.

Америчке дипломате у Вашингтону су биле у невјерици и потпуној магли. Нису имали појма што се догађа! Из Стејт Департмента су звали амбасадора Емирата и пренијели му незадовољство чињеницом да их нико није обавијестио о плановима блокаде. Међутим, с друге стране линије амбасадор је мртав-хладан рекао:

— У Бијелој кући све знају!

Бивши амерички обавјештајац потврдио је да су Емирати и Саудијци морали добити одобрење Вашингтона за такву акцију.

— Сигурно им је Бијела кућа дала зелено свјетло.

ОБЛАКОДЕР НА БРОЈУ 666
Другим ријечима, све је било договорено током Трампове посјете Ријаду. У соби где се разговарало није било нити једног дипломате и заправо нико не зна о чему се унутра причало. Две недеље послије услиједила је блокада Катара.

А како су Катарци видели улогу Америке у блокади? Имају занимљиву теорију. Наводно је катарски министар финансија мјесец дана прије самита у Ријаду боравио у Њујорку и тражио прилику за инвестиције. Између осталих, састао се и с Џаредом Кушнером и његовим оцем који су жицкали од богатог шеика да уложи новац у њихов њујоршки торањ у Петој авенији на кућном броју 666, који им носи силне губитке и због чега би тата Кушнер ускоро могао да банкротира.

Шеик их је хладно одбио, није му ни на крај памети било искрцати око милијарду долара у пропали пројект, што је толико иживцирало Кушнера да је на крају без пардона поручио Саудијцима да слободно блокирају Катар. Та прича никада није потврђена, али у Катару су увјерени да до блокаде не би дошло да је шеик пристао Кушнеру дати новац.

Како год било, блокада Катара траје и данас, али без већих резултата. Катарци су толико богати да су се снашли с храном и осталим намирницама, а успут су успјели смирити однос са САД. Матис им је продао 12 милијарди долара вриједне борбене авионе, а Тилерсон их је нахвалио:

— Ви сте наши снажни партнери и пријатељи.

Неколико дана послије, тачније 21. јуна, дошло је до свргавања бин Најафа и познатог клечања и љубљења руке пред камерама националне телевизије. МБС је побиједио у рату против свог рођака и постао први у реду за пријестоље.

СТОЈ И ПАТИ!
Свијет је био одушевљен мирним пријеносом ‘власти’, али ,,Њујоркер“ пише да је трансфер с једног на другог принца био итекако драматичан. Вече прије, откривају амерички и саудијски извори, бин Најаф је позван на састанак у палату краља Салмана. Међутим, чим је закорачио у зграду, бин Најафа је окружила краљевска стража, одузела му телефон и натјерала да стоји на мјесту неколико сати.

С обзиром на повреде које је претрпио у терористичком нападу, бин Најафу је здравље било нарушено и није могао дуго стајати. Почели су га хватати несносни болови, све се теже држао, а на крају је потписао предају па је ваљда и церемонијално клечање забиљежено камерама изгледало аутентично због олакшања које је осјетио након дуготрајног стајања.

МБС је у међувремену поставио свог лојалног рођака за новог министра унутрашњих послова и за сваки случај закључао бин Најаефа у његову властиту кућу како случајно не би контактирао своје моћне америчке пријатеље, међу којима су и бивши директори CIA. У сваком случају, пут МБС-а на трон је био рашчишћен.

У сљедећих неколико мјесеци МБС је покренуо талас промјена у држави. Допустио је женама да возе, представио је свој амбициозни план ‘Визија 2030.’, а драстично је смањио финансирање вехабијских група широм свијета. Управо су многи експерти вјеровали да су вехабијске групе најзаслужније за ‘скаутирање’ терориста и тај потез МБС-а на Западу је дочекан с одушевљењем.

— Доста је било! Посљедњих 30 година смо протраћили у рјешавању проблема екстремистичких идеја, али вријеме је да с тим завршимо једном заувијек. Желим их уништити већ данас – грмио је МБС на састанку у хотелу Риц-Карлтон у Ријаду. Наравно, те ријечи потпуно су распаметиле Запад. Не само да су у МБС-у видели човјека који ће заувијек промијенити Саудијску Арабију, већ су видели човјека који би радикално могао трансформисати цијели исламски свијет.

КУЋНИ НЕПРИЈАТЕЉИ У ЗЛАТНОМ ЗАТВОРУ
Док је цијели свијет славио МБС-а, он се у властитој држави одлучио позабавити противницима режима и ‘кућним непријатељима’. Почела су хапшења новинара, активиста, бораца за људска права…

Али то је био тек почетак – 4. новембар ће бити уписан у историју Саудијске Арабије као дан кад су у затвору завршили неки од најбогатијих Саудијаца, укључујући и неке чланове краљевске породице.

— Нико неће бити поштеђен. Сви који су били укључени у корупцију ће завршити на суду. Министри, принчеви, генерали… Не занима ме ко. Нико неће бити поштеђен – упозорио је МБС који је дао да се ухапси око 200 људи и закључа у луксузни Риц-Карлтон.

— Свако од њих је прошао исти протокол. Скинули су их до голе коже, обавили лекарски преглед и стрпали у собу. Имали су ТВ, могли су и да наруче шта су год хтјели. Као у правом хотелу, само што нису могли нигде отићи – рекао је један Саудијац из Вашингтона који је све вријеме био у контакту са заточеним особама.

Многи од заточеника су платили огромне суме како би их пустили. Није било суђења, адвоката, докумената… Све је текло врло глатко по принципу – плати и слободан си! То је изазвало велику панику међу саудијским милионерима који су френетично почели да скривају новац по страним банкама.

— Он је једним потезом у државну благајну вратио стотињак милијарди долара и послао јасну поруку како се корупција више неће толерисати – рекао је професор Бернард Хојкел који се у неколико наврата сусрео с МБС-ом. Такође, додао је да је пријестолонасљедник презадовољан учињеним иако се код неких моћника наводно морала примијенити брутална тортура како би им се узео новац. Најмање једна особа је притом умрла. Пензионисани генерал ал-Кахтани наводно је умро од срчаног удара за вријеме испитивања. Неки од затвореника рекли су да су били подвргнути електрошоковима…

ПАЛЕСТИНЦИ НА ЦЕДИЛУ
У новембру прошле године Кушнер је и трећи пут посјетио МБС-а. Његов план је био да договори мировни споразум између Израелаца и Палестинаца, али и да уједини регију против Ирана. Чим је Кушнер напустио Саудијску Арабију, МБС је сјео за сто с Махмудом Абасом, лидером Палестинаца. Саудијци су му представили план који би Израелци потписали вјероватно у секунди. Понудио је Палестинцима ограничену аутономију на подручју под њиховом контролом и признао Јерусалим као израелски главни град. Чак су и арапски лидери притискали Абаса да пристане на понуђено како би се ујединио цијели фронт против Ирана.

Негде у исто вријеме МБС је у Ријад позвао Сада Харирија, либанског премијера. Харири је саудијски човјек, има чак и саудијско држављанство, али дефинитивно није био човјек којег је МБС поштовао. Мрзио га је због чињенице што се никако није могао одолети проиранском Хезболаху и што је имао осјећај да је сваки долар који је Ријад послао Бејруту, завршио у рукама Хезболаха.

Кап која је прелила чашу је била фотографија насмијешеног Харирија у друштву Алија Велаyатија, иранског функционера који је дошао у посјету Либану баш у тренуцима док су ракете проиранских снага из Јемена летјеле преко границе према Ријаду.

МБС је тада знао да нешто мора направити с Хариријем.

ШАМАРАЛИ ПРЕМИЈЕРА
И направио је доста тога. Заточио га је на 11 сати и допустио саудијским полицајцима да га дословце испљускају, а након свега на саудијској државној телевизији изморени Харири је пред ТВ камерама поднио оставку и рекао да је побјегао из Либана како би осујетио намјеру Иранаца да га ликвидирају.

— Ово је био најглупљи потез који сам икад видио – рекао је високи амерички дужносник коментирајући ову МБС-ову операцију, признајући притом да је и то вјеројатно договорено с Трампом на самиту у Ријаду.

Док је Харири био у заточеништву, на Западу су били све бјеснији на МБС-а. Када је француски предсједник Емануел Макрон затражио да ослободи Харирија и дозволи му да напусти Саудијску Арабију, пријестолонасљедник му је запријетио прекидом свих веза с Француском аргументирајући то развијеном економском сурадњом Париза и Техерана. Макрон му је хладно одбрусио да Француска тргује с ким она то одлучи, а МБС се повукао… На крају је и пустио Харирија.

— Не желим причати о томе што се догодило. МБС је био у праву, ОК? Покушао је направити добру ствар – рекао је Харири новинару ,,Њујоркера„.

НОВИ ПОРЕДАК
Прва година МБС-а као пријестолонасљедника Саудијске Арабије ближи се крају, а његова позиција чини се да никада није била сигурнија. Елиминисао је све противнике, замијенио генерале који воде његов рат у Јемену и прогурао идеју приватизације саудијских нафтних компанија. Истовремено, талас хапшења створио је атмосферу страха, и најмања критика власти могла би довести до хапшења.

— Ни у сну нико није очекивао да ће неки саудијски лидер потрпати у затвор чланове краљевске породице и најмоћније бизнисмене у земљи. Али, МБС је то направио. Међутим, тај успјех на домаћем плану га је разбахатио па је помислио да слично може радити и ван граница Саудијске Арабије. МБС је одувијек био комбинација визије, самопоуздања и ароганције. Проблем је што он увијек учи из успјеха, а неуспјеси га не занимају. То је јако опасно – закључио је амерички дипломата који је често разговарао с моћним пријестолонасљедником.

Додатни проблем, примјећује ,,Њујоркер„, представља својеврсни нови поредак у самом врху америчке политике. Више нема Рекса Тилерсона, смијењен је и савјетник за националну безбедност Х.Р. Мекмастер, утицај Џима Матиса је у слабљењу, а и Кушнер је на силазној путањи након што су му укинули приступ најповјерљивијим подацима јер није прошао безбедносну провјеру. На сцену управо ступају спољнополитички јастребови, нови државни секретар Мајк Помпео и нови савјетник за националну безбедност Џохн Болтон. И њима је, као и МБС-у, Иран црвена крпа, и у прекомпоновању које је на делу на Блиском истоку вјероватно неће улагати превише труда у обуздавању МБС-ових амбиција.

 

Извор Јутарњи, 05. април 2018.