Demokratija u Srbiji već četvrtu godinu beleži pad, a pogoršanje je zabeleženo u svim posmatranim kategorijama – od nezavisnosti medija i civilnog sektora, do državnog upravljanja i lokalne vlasti, pokazao je novi godišnji izveštaj Fridom hausa „Zemlje u tranziciji“ o stanju demokratije u bivšim komunističkim zemljama.
Izveštaj kojim je obuhvaćeno 29 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije, pokazao je da je zabeleženi pad demokratije u posmatranim zemljama najveći od pokretanja projekta 1995. godine.
Situacija je pogoršana u 19 od ukupno 29 zemalja, među kojima je, već drugu godinu, više konsolidovanih autoritarnih režima nego konsolidovanih demokratija.
Srbija je, zajedno s Hrvatskom, Crnom Gorom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, svrstana u grupu „polukonsolidovanih demokratija“, ali je sa ukupnim skorom od 3,96 (na skali 1 do 7, pri čemu je 1 najbolja ocena) najlošije ocenjena u toj grupi.
Kada je reč o Balkanu, u izveštaju se ocenjuje da je demokratija napredovala od 2005. do 2010. godine, ali je sada u opadanju, sa izuzetkom Makedonije, nakon obećavajuće promene tamošnje vlasti.
„Disfunkcionalni institucionalni aranžmani“ koče napredak BiH i njeno približavanje EU, dok su Srbija i Crna Gora među osam zemalja kojima vladaju „osobe s neformalnom moći koja prevazilazi njihove mandate“, navodi se u izveštaju.
„Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori zarobili su svoje države, pretvarajući ih u mehanizme koji služe za jačanje njihovih partija“, navodi se u izveštaju i dodaje da je nacionalističko podstrekivanje koje je dovelo do sukoba u Jugoslaviji, ponovo omiljeni rečnik političara.
U izveštaju se navodi i da iako je EU (u novoj strategiji proširenja) izdvojila Srbiju i Crnu Goru kao „predvodnike“ u procesu pristupanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja da učvršćuje vlast.
Prošle godine Vučić se „rokadom“ prebacio iz premijerske u predsedničku fotelju, a potom odabrao novog premijera sa ograničenom vlašću. Takvi manevri podrivaju ustavni poredak i nezavisnost institucija vlasti u zemlji, ocenjuje se u izveštaju.
Kada je reč o regionu, Slovenija je jedina bivša jugoslovenska republika koja je svrstana u kategoriju „konsolidovanih demokratija“.
Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija, zajedno s Albanijom, svrstane su u „tranziocione vlade ili hibridne režime“.
Od ukupno 29 posmatranih zemalja, kao „konsolidovane demokratije“ ocenjene su Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, Letonija, Litvanija i Estonija (7).
„Polukonsolidovane demokratije“ su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Mađarska (6).
U grupi „tranzicionih vlada ili hibnridnih režima“ su BiH, Kosovo, Makedonija, Albanija, Ukrajina, Moldavija i Gruzija (7).
Najbrojnija je grupa zemalja koje su ocenjene kao „konsolidovani autoritarni režimi“ – Rusija, Belorusija Kazahstan, Turkmenistan, Uzbekistan, Kirgizija, Tadžikistan, Azerbejdžan i Jermenija (9).
Izvor Beta/N1, 11. april 2018.
