Nikola Jović: Tresla se Sirija, spasio se Tramp

Akcija koja je isprva izgledala kao da će svi akteri biti gubitnici, završila se tako što su svi postali pobednici

Prošlu noć, današnji dan i narednih par dana glavni događaj će biti nova Zapadna intervencija u Siriji. Malo više od godinu dana od prošle, ponovo su ka sirijskim vojnim i civilnim ciljevima poletele „humanitarne“ rakete SAD i njihovih saveznika (faktičkih vazala). Odgovor „Imperije“ je, shodno najavama, više nego simboličan. Naneta šteta je više nego simbolična. Opšti bilans je više nego simboličan:

„Udari koji su usledili, zaista, bili su tek nešto šireg obima nego prošlogodišnji; naspram prošlogodišnjih 59 sada su ispaljene 103 krstareće rakete, od čega, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, čak 30 na bezmalo prazne poljane, dok je, od 71 rakete ispaljene ka aerodromima, njih svega 7 pogodilo cilj, među kojima i četiri bazu Mezeh, koja više nije u upotrebi. Tako da su očigledni razlozi zbog kojih je vođa Armije islama Muhamed Aluš, razočaran, ove udare opisao kao „farsu“.”

Gađani su uglavnom aerodromi i to ovim ishodom:

Na aerodrom Juvali lansirane su 4 rakete – sve su uništene,
Na aerodrom Dumir lansirano je 12 raketa – sve su uništene,
Nn aerodrom Blej lansirano je 18 raketa – sve su uništene,
Na aerodrom Šejrat lansirano je 12 raketa – sve su uništene,
Na napušteni aerodrom Meze lansirano je 9 raketa – uništeno je njih 5,
Na aerodrom Homs lansirano je 16 raketa – uništeno je njih 13.

Sa 30 raketa (od kojih je njih 7 uništeno) gađan je i samo delimično razrušen odavno napušteni vojno-hemijski kompleks, koji se odavno ne koristi…

Generalno su mete bile poznate dosta pre napada, makar nekoliko sati, što je bilo i više nego dovoljno da Amerikanci direktnom vezom jave Rusima, ovi Sirijcima, ovi sklone ljudstvo i tehniku i – vuk sit i ovce na broju.

Najveći „uspeh“ celog napada jeste razrušen – civilni aerodrom u Damasku. Od ljudskih žrtava sirijska strana pominje samo troje ranjenih. Uprkos ovim „poražavajućim“ (za američko-britansko-francusku stranu) rezultatima , pokazaću ukratko kako je ova akcija u noći između 13. i 14. aprila zapravo uspeh za sve strane u ovom sukobu, koliko god to čudno zvučalo.

Američka pozicija: Tramp je održao obećanje, „intervenisao“ je. Nije ustuknuo pred ruskim potvrdama da će recipročno, pa čak i više od toga, odgovoriti na napad (prvenstveno misleći na rusko vojno-tehničko osoblje i rusko oružje u Siriji, a potonjim izjavama i uopšte na svoje sirijske saveznike) , napao je i time „zadovoljio“ brojna intervencije i odgovora Amerike gladna usta kod kuće i u inostranstvu. Spoljni neprijatelj mora postojati. Iz više razloga. Nekada komunizam, danas terorizam. Ili u ovom slučaju Bašar El-Asad (kao u prethodnim slučajevima sa prethodnim američkim predsednicima, Sadam Husein i Muamer Gadafi) . Troškovi rata inače idu poreskim obveznicima SAD, a profit vojno-industrijskom kompleksu i “dubokoj državi” .

Ovo u Siriji što radi i pokušava, što je faktički i sproveo, mu je win-win situacija; udovoljava apetitima “duboke države” i vojno-industrijskog kompleksa a na unutrašnjem planu skreće pažnju javnosti sa svoje seksualne afere sa porno glumicom a dobija podršku javnosti u bitnom momentu, ove godine su kod njih “mid-term elections” (glavni izbori za članove Vlade, federaciju, države i lokalni nivo, na polovini predsednikovog mandata) , a po pravilu svakom američkom predsedniku rejting raste kad “interveniše” negde “preko” . Ne treba uzimati druge američke predsednike u opticaj, samo uporediti Trampov „rejting“ i popularnost prošle godine tik pre i tik posle prve intervencije u Siriji. Ovako je ispao „dasa“ i nije ustuknuo a kupio je sebi vreme. Sada može legitimno da kaže da je „kaznio“ Asada i da sad može da se pregovara.

Ruska pozicija: Rusi su danima uoči napada govorili da će uzvratiti ukoliko njihovo ljudstvo i tehnika budu napadnuti. Znajući to, Amerikanci su vešto zaobišli njihovu tehniku i ljudstvo i fokusirali se na „sirijske“ ciljeve. Čak su i unapred javili Rusima gde će gađati otprilike, što su ovi naravno preneli Sirijcima koji su koliko pre 7 dana još prebacili svoje ljudstvo i tehniku sa „potencijalnih meta“ na sigurno, kao i ponovo nekoliko sati pre udara, tamo gde je to bilo neophodno. Istina, ruski PVO sistemi se nisu aktivirali jer – za tim nije bilo potrebe. Sirijska PVO, dobijena mahom od Rusa i mahom još sovjetske proizvodnje, sasvim je fino „odradila posao“ , što smo statistikom gore navedenom i dokazali. Toliko o Trampovim lepim, novim i „pametnim“ raketama koje su oborile sa lakoćom od strne ružnih, starih i „glupih“ sovjetskih. Rusi nisu ostavili svoje saveznike na cedilu, kao ni mnogo puta pre toga, ali se nisu ni „protezali“ više nego što su situacija i okolnosti nalagali, ostajući tako do kraja odmereni, hladni i sračunati.

Sirijska pozicija: Sirija i Asad su takođe pobednici ove akcije. Dokazali su svima da stvarno ne poseduju hemijsko oružje, već su jutro posle bombardovanja nastavili zaustavljeno, započeto zauzimanje Dume i prošli su sa par ogrebotina iz „kaznene operacije“ koja se predstavljala kao da će im minimalno – odseći ruku ili nogu. Asadu naročito pogoduje što je konsolidovao unutrašnju poziciju i „pribio“ narod uza sebe, jer je opštepoznata činjenica da svaka pretnja spolja zbližava, ujedinjuje i sabija redove unutra, te je to nesporno i ovde bio slučaj. Sirijska arapska armije je dokazala da je posle 7 godina dugog i iscrpljujućeg rata sposobna ne samo da se obračuna sa unutrašnjim neprijateljima, već i da reaguje na pretnje spolja. Koristeći sopstvene PVO sisteme, bez direktne ruske podrške, oborili su daleko preko polovine poslatih raketa.

Ostali akteri: Britanci i Francuzi su faktički jedini veliki saveznici koji su ih podržali u ovoj akciji. Nemačka se još ranije ogradila od učešća, Turska je nemo posmatrala odvijanje a samo su Mejova i Makron „reagovali“ , prva zbog napora da se što pre zaboravi kompletna „blamaža“ oko „afere Skripalj“ koja dobija svoj komični epilog, a drugi zbog ranijih izjava o „sirijskoj upotrebi bojnih otrova“ za koje ni američki ministar odbrane Džim Matis nije znao sa sigurnošću da su korišteni. Biće adekvatno nagrađeni u narednom periodu, u to nema sumnje.

Što se tiče Irana i njegovih „ispostava“ na terenu u Siriji, oni su prema dosadašnjim saznanjima prošli bez ikakvih gubitaka što je iz njihove perspektive pobeda, pošto su u prethodnom izraelskom napadu imali gubitke u ljudstvu i tehnici.

Dakle, akcija koja je isprva izgledala kao da će svi akteri biti gubitnici, završila se tako što su svi postali zapravo – pobednici, svaki od aktera, bilo veliki ili mali, na svoj način, iz svog ugla i shodno svojim potrebama i interesima.

 

Izvor Nacionalist, 15. april 2018.