Вулин: Војска Србије добила четири „мига-29” од Белорусије

До идућег Дана војске имаћемо ескадрилу модернизованих мигова-29, као и хеликоптере Х-145М, Ми-17 и Ми-35

Приликом недавне посете Русији министар одбране Александар Вулин је, разговором с министром одбране Руске Федерације Сергејом Шојгуом, започео разговоре о набавци нових хеликоптера за потребе Војске Србије. Реч је о четири средња транспортна хеликоптера „Ми-17” и четири јуришна хеликоптера „Ми-35”, намењеним дејству по циљевима на земљи због чега су познати и као „летећи тенкови”.

Хеликоптери „Ми-17” су, осим за војне потребе, од изузетног значаја за ванредне ситуације – гашење пожара, санитетску евакуацију, снабдевање становништва у кризним ситуацијама… „Летећи тенкови” су нешто што наша војска до сада није имала, желела их је СФРЈ у тадашњој верзији „Ми-24”, али их због распада државе није набавила.

Истовремено, Војска Србије очекује и испоруку шест „Ербасових” лаких вишенаменских хеликоптера „Х-145М”, док ће МУП Србије добити три хеликоптера овог типа. Ипак, када је реч о Ратном ваздухопловству и противваздухопловној одбрани, најзначајнија је, а и највише пажње јавности привлачи, набавка ловачких авиона.

Испорука шест „мигова-29” из Руске Федерације који се, заједно са четири авиона истог типа које је Војска Србије имала одраније, модернизују на аеродрому у Батајници, најзначајније је опремање наше војске у последњих тридесет година. У разговору за „Политику”, министар одбране Александар Вулин ексклузивно говори о додатним набавкама ових ловачких авиона.

Наиме, Белорусија је поклонила Србији четири „мига-29”, тако да ће Србија у догледној будућности имати ескадрилу од 14 ових авиона.

Војска Србије сутра обележава свој дан. Како ће Војска изгледати до следећег Дана ВС, да ли ће бити технички опремљенија, хоће ли бити неких организационих промена?
— Војска се мења набоље, она прати развој наше земље и труди се да предњачи. До идућег Дана војске имаћемо ескадрилу модернизованих „мигова-29”, стићи ће први хеликоптери „Х-145М”, верујем да ћемо бити јачи и за „Ми-17”, „Ми-35”, као и за бројно наоружање из наше производње које ће постати део наоружања наше војске.

Недавно је у Оперативном центру система одбране одржан састанак највиших руководилаца Министарства одбране и МУП-а Србије. Једна од тема је била безбедност у свету. Да ли се одмеравање снага великих сила може одразити на безбедност Србије – шта кажу процене Војнообавештајне агенције (ВОА) о овом питању?
— Свет је глобално село и све што се дешава на Блиском истоку може да погоди Србију. Од пораста цена нафте које су директно повезане с јачањем сукоба у Сирији, преко повећавања броја избеглих који могу да прођу кроз нашу земљу или да затраже азил у њој, па преко повратника бораца Исламске државе у земље порекла, протераних терориста који могу да шире своје деловање, све су то опасности којих смо свесни и против којих се боримо.

Да ли, по процени Министарства одбране, постоји ризик од погоршања безбедносне ситуације на Косову и Метохији и у Копненој зони безбедности?
— Ми чувамо мир и сигурност сваког нашег грађанина. Увек постоји ризик, немојте заборавити да, када год имају политичке проблеме унутар албанске заједнице, власти у Приштини почну да прете Србима и помињу пушке, као Тачи, источно Косово, као Харадинај, да ће стићи до Ниша, као Весељи. Приштина жели земљу али без Срба који на њој живе. Будно пратимо сваки покушај дестабилизације Косова и Метохије а посебно покушај преузимања севера покрајине силом.

Да ли је Војска Србије предузела неке мере током 2. априла када је Марко Ђурић, шеф Канцеларије за КиМ, ухапшен и протеран из покрајине и које?
— Деловали смо у складу с наређењима врховног команданта, а шта смо урадили то најбоље знају они који су после једног позива Александра Вучића одмах престали с малтретирањем Марка Ђурића и пустили га.

Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана је, после тридесетак година, добило нове ловачке авионе и транспортне хеликоптере, најавили сте набавку јуришних хеликоптера „Ми-35” из Русије, али и набавку технике из Белорусије. Можете ли рећи нешто конкретније о набавци наоружања у Белорусији?
— У Белорусији смо набавили четири авиона „миг-29” који ће бити ремонтовани и модернизовани по истом моделу као и шест авиона добијених од Руске Федерације. Као плод договора председника Вучића и председника Лукашенка, Белорусија нам је донирала авионе и веома смо захвални због тога.

Недавно је дошло до удеса авиона „Г-4” код Ковачице, при чему је погинуо пилот. Имајући у виду да се авион тог типа срушио и код Шапца прошле године, а тада су погинула двојица пилота, да ли је предузета провера авиона овог типа и, пошто се удес код Ковачице тек истражује, можете ли рећи шта је био узрок прошлогодишње несреће?
— Постоје ствари о којим ниједна војска света не говори у јавности.

Недавно је у медијима објављено да је у ваздушни простор Србије без одобрења улетела беспилотна летелица непознатог порекла. Да ли је то тачно и ако јесте шта се заправо догодило?
— Не могу да коментаришем и не могу ни да потврдим, ни да демантујем, али могу да вам кажем да постоје покушаји угрожавања нашег ваздушног простора и да су препознати и спречени. Ништа не може да уђе у наш простор а да ми то не приметимо и у складу с процењеним степеном опасности реагујемо.

Позивања резервиста на обуку и вежбе је више него раније. Дошли смо у ситуацију да је један део обвезника служио војни рок под оружјем и позива се на вежбе, а други део обвезника једноставно користи право да не служи војску па нема ни обавезе у резерви у виду обуке и вежби. Може ли Србија само добровољним служењем војног рока обезбедити довољни број војника у резерви?
— Не може, баш као ниједна земља. И много веће армије се труде да обуче што већи број цивила за деловање било у рату, било у ванредним ситуацијама. Обука резервног састава је веома битна али и усвајање основних знања која се примењују у ванредним ситуацијама. Деценијама су плански запуштане и резерва и обука цивила, како би нас учинили беспомоћним. Ако бисмо наставили да се тако понашамо за десет година не бисмо имали ниједног човека у резерви. Таква политика се више неће поновити. Увели смо посебан сектор за цивилну одбрану у оквиру Министарства која има задатак да успостави систем који је постојао и добро радио све док га нису уништили.

Која је средства, отписана у периоду после 2000. године, Војска вратила у своје наоружање?
— Званична политика 2000. године је била да немамо непријатеља и самим тим нема ни потребе да имамо наоружање. Тако је истопљено око 500 хаубица и тенкова, уништено више хиљада комада стрељачког наоружања. Вратили смо и ремонтовали велики број борбених оклопних возила пешадије, ремонтовали и вратили у употребу тенкове „Т-72” као и бројне друге системе који су преживели помаму уништавања свега што је нашу армију могло да чини јаком.

Због чега самоходне хаубице „нора Б52”, адут наше одбрамбене индустрије, нису формално ушле у наоружање ВС?
— Оне се налазе у завршној фази испитивања у Техничком опитном центру и очекујем веома брз пријем у наоружање наше војске.

Докле се стигло с развојем хаубице „александар” и ракета земља-земља типа „шумадија” и „јерина”?
— То су сложени борбени системи за чији развој је потребно много времена и средстава, њихов развој тече у складу с планом и могућностима наше индустрије.

Каква је процена вредности извоза наоружања у овој години, где се највише извози?
— Од првог јануара до данас закључено је 718 милиона долара уговорених послова. То говори да је наша одбрамбена индустрија веома успешна и да су наши производи веома тражени на свим тржиштима, било да је реч о арапским земљама, земљама чланицама ЕУ па и бројним чланицама НАТО-а али и чланицама ОДКБ-а.

Имали сте прилике да се сретнете са челним људима НАТО-а и ОДКБ-а – да ли је у блиској будућности у плану учешће на вежбама ова два савеза и каквим?
— Ми вежбамо са свима од којих нешто можемо да научимо али и пренесемо своје знање. Ове године ћемо имати знатан број активности с НАТО-ом, највећи број активности до сада с ОДКБ-ом али и велики број билатералних активности са САД и с Руском Федерацијом, чак највећи икада. Ми смо војно неутрална земља и тако ћемо се понашати у времену пред нама.

 

Аутор Милан Галовић

 

Извор Политика, 22. април 2018.