Данијел Игрец: Како победити непријатеља?

Хладни рат и даље траје, али су учесници заменили улоге

Крајем деведесетих година прошлог века „сиву еминенцију“ америчке интервенционистичке политике, идеолошког оца америчких јастребова, Збигњева Бжежинског, новинари су замолили да прокоментарише како су САД успеле да победе у Хладном рату и освоје позицију светског хегемона и највеће планетарне силе.

Уследио је његов одговор у тексту под називом „Како победити непријатеља“:

„Све од краја Другог светског рата и убрзаног процеса глобализације света пресудну улогу у постизању глобалне доминације више немају, како то многи и даље погрешно мисле, војна средства. У ситуацији када имате земље са статусом нуклеарне силе сваки глобални рат неминовно води у нуклеарну катастрофу и елиминацију свих учесника.

Због тога пресудну улогу у стицању позиције светског хегемона имала су (и имаће) невојна средства – политичка виталност, идеолошка флескибилност, економски динамизам и култура. То су били одлучујући фактори који су допринели америчкој победи и поразу политички, идеолошки и економски ригидног „евроазијског непријатеља“, Совјетског савеза.“

Ако ово правило применимо у светлу најновије геополитичке ситуације у свету видећемо да је позиција ригидног Совјетског савеза данас припала управо хладноратовском „победнику“ – Сједињеним Америчким Државама и њеним интересима подређеним европским „савезницима“.

Политичка виталност, идеолошка флескибилност, економски динамизам и култура данас су на страни оних земаља и њиховом међусобном сарадњом створених регионалних и глобалних савеза који су весници новог, мултиполарног светског поретка – Русије, Кине, Индије, Бразила, Ирана, Евроазијске економске уније, БРИКС-а, ОДКБ-ја и ШОС-а.

Нефункционална и истрошена концепција неолибералне демократије, на којој су грађени концепти англо-америчке непобедивости, културе вестернизације и западне цивилизацијске „супериорности“ увелико постају ствар прошлости, а са њиховим слабљењем до изражаја долази и сва неодрживост једнополарног устројства света и фашистичког концепта „Новог светског поретка“.

Бжежински је био у праву када је пред своју смрт тешка срца признао да су Русија и Кина „на путу да Америку скину са трона глобалне суперсиле“, а свет ослободе њених ланаца вазалства и окупације.

Тај тренутак се ближи…

 

Извор Видовдан, 30. април 2018.