Devetnaest godina od smrti pilota Milenka Pavlovića

Godišnjica pogibije komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka na braniku otadžbine od NATO agresora

Na današnji dan pre 19 godina pukovnik Milenko Pavlović je poginuo na nebu iznad Valjeva u borbi sa eskadrilom NATO aviona.

Milenko Pavlović je bio komandant 204. lovačkog puka Vojske Jugoslavije, a poginuo je u avionu “mig 29” u borbi sa višestruko nadmoćnijim protivnikom.

Država je Pavlovića odlikovala Ordenom za hrabrost, a SPC je njegovoj porodici dodelila Orden Svetog vladike Nikolaja za junačko delo.

Pavlović je od svog zamenika u trenutku naređenja o poletanju na avione NATO-a tražio da po svaku cenu zadrži mlađeg kolegu kako bi sam stao u odbranu neba nad Valjevom.

Tada je prišao avionu i rekao: “Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!” Izvukao je iz kokpita mladog pilota i odleteo put rodnog kraja.

Rođen je 5. oktobra 1959. godine u Gornjem Crniljevu. Završio je vojnu gimnaziju “Maršal Tito” u Mostaru uprkos protivljenju roditelja da izabere poziv pilota.

Vazduhoplovnu akademiju je završio u Zadru. Komandant 204. lovačko-avijacijskog puka postao je 1998. Iza njega su ostali supruga i dva sina.

Radio-televizija Srbije je na godišnjicu bombardovanja 2006. godine emitovala dokumentarni film o Milenku Pavloviću “Let u smrt”, autorke Slađane Zarić.

 

Izvor RTS

“NEĆETE VI DA GINETE, JA ĆU”
Pre tačno devetnaest godina, na današnji dan komandant 204. lovačko-avijacijskog puka Milenko Pavlović izvukao je mlađeg kolegu pilota iz aviona i poleteo ka NATO avionima koji su bombardovali Valjevo. Leteo je pravo u smrt želeći da prekine besmisleno žrtvovanje svojih kolega koji su u poluispravnim avionima bili nemoćni da se suprotstave brojnijem i tehnički nadmoćnijem neprijatelju.

Rat je pukovnika Milenka Pavlovića zatekao na mestu komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka. Tada se samo 14 aviona “mig 29” moglo suprotstaviti NATO avijaciji sa 600 najsavremenijih letelica. Sa upola manjim dometom radara i tri puta manjim dometom raketa naši piloti su bili nemoćni. Ipak, svi su bespogovorno izvršavali zadatke.

Prvog dana bombardovanja katapultirala su se iz pogođenih aviona dva pilota. Dva dana kasnije, 26. marta, major Zoran Radosavljević poginuo je iznad Bijeljine. Potom, po naređenju Komande ratnog vazduhoplovstva, u susret neprijateljskim formacijama poleteo je samo jedan “mig 29”.

U poluispravnom stanju postajali su laka meta. Pukovnik Milenko Pavlović znao je da svaki let nosi takav rizik.

Kada je 4. maja 1999. stiglo naređenje o poletanju na NATO avione koji su nadleteli Valjevo, Pavlović je dežurao na izmeštenom komandnom mestu u Staroj Pazovi. Javio je svom zameniku da po svaku cenu zadrži mlađeg kolegu da ne poleti i krenuo ka Batajnici. Prišao je avionu i rekao: “Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!” Izvukao je iz kokpita mladog pilota i oleteo put rodnog kraja.

Radar je pokazivao stotinak neprijateljskih pravih i lažnih ciljeva, a na drugoj strani je bio Pavlović – sam! Valjevci svedoče da se avioni nisu videli, ali da se čula grmljavina motora. Nije bilo kao do tada, da nadlete i izbace bombe. Nisu slutili kakva se drama odigrava na nebu. Sve dok nisu čuli eksploziju i ugledali delove zapaljenog aviona kako pada i pomislili da je oboren avion NATO-a. Ushićenje se ubrzo pretvorilo u tugu.

Milenkov let je trajao oko dvanaest minuta. Odmah po poletanju otkazao mu je generator naizmenične struje. Raketa ispaljena sa aviona koji je bio u okolini Tuzle pogodila je naš avion u predelu kabine. Pavlović se nije katapultirao. Možda za to nije imao priliku, mada oni koji ga poznaju veruju da nikada ne bi napustio svoj vazduhoplov.

Bio je to poslednji Milenkov let. I poslednji let do kraja NATO agresije – do tada je uništeno 11 “migova”, šest u vazduhu i pet na zemlji. On za svoja dela nikada nije proglašen herojem. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom.

Svake godine 4. maja u znak sećanja na Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka, njegove kolege, rodbina i poštovaoci polože vence na spomenike u Valjevu i selu Bujačić, gde je pao njegov avion.

“IMAJU ME!”
U jednom trenutku iz operativnog centra Milenka su upitali da li vidi neprijateljski avion.

“Vidim ih, ali vide i oni mene!”

Zavladao je tajac, a pre nego što je iščezao sa radara njegove poslednje reči bile su: “Imaju me!”

 

Izvor RTS, 04. maj 2018.