П. К. Робертс: Ескалација сиријске кризе као последица руске неодлучности

До ескалације кризе је довела неспособност руске власти да схвати америчко-израелску неоконзервативну алијансу и њен значај за Блиски исток

Криза у Сирији тек је у својој почетној фази. Напад на сиријске војне позиције, који је био америчко-израелска операција, сведочи да се криза и даље развија.

Четири су разлога који се међусобно појачавају, а кризу заоштравају:

1. Способност Израела да користи америчку власт за уништавање својих блискоисточних непријатеља који су сметња експанзији Израела. Израел је за мете изабрао Сирију и Иран јер власти те две земље испоручују оружје и муницију либанском покрету Хезболах који је два пута спречио Тел Авив да окупира јужни Либан на чије је водне ресурсе Израел бацио око.

2. Неоконзервативна идеологија планетарног господства САД одлично се уклапа у намере Израела у региону. Та повезаност постаје све јача захваљујући јакој алијанси неоконзервативаца и Израела.

3. Потреба војно-обавештајног система САД да оправда свој огромни буџет и гигантску власт.

4. Неспособност власти Русије да схвати три прва разлога.

Судећи по ономе што и како говоре власти Русије, Руси сматрају да војна дејства Вашингтона на Блиском Истоку – која трају већ 17 година, почев од упада САД у Авганистан – имају неке везе са бором против тероризма. Руси, као и раније, говоре да Русија и САД треба да обједине напоре у борби против тероризма. Чини се да руске власти не схватају да је сам тероризам – производ Вашингтона. Јер, дуготрајни ратови са неповољним исходом, који су били плод упада у Авганистан и Ирак, довели су до тога да је Вашингтон почео да врбује терористе и да их снабдева да би могли да свргавају законите владе у Либији и Сирији.

Јасна ствар, Вашингтон нема намеру да ратује против тог оруђа које је сам створио ради реализације својих циљева. Збрка у поимању сиријске кризе у Москви четврти је узрок њеног нарастања. Вашингтон је 2015. био потпуно затечен руским уласком у рат на страни сиријске владе против џихадиста и „устаника“ Вашингтона. Русија је потпуно контролисала ситуацију и могла је да рат заврши још 2016.

Уместо тога – у нади да ће тиме смирити Вашингтон и призвати разумно прихватљив став Европе – руске власти су у марту 2016. прерано прогласиле победу и повукле део својих оружаних снага. А ту грешку су поновиле још једном. Сваки пут када је Русија правила ту грешку – Вашингтон је добијао прилику да у игру убацује све нове копнене снаге и авијацију и да реализује нове испоруке својим џихадистичким најамницима, а и да у нападе на Сирију увлачи Израелце, Саудијце, Французе и Британце.

Сада је проблем и то што су се америчке снаге измешале са џихадистичким најамницима, што сиријско-руској алијанси отежава чишћење сиријске територије од страних освајача без убијања Американаца, а то и Руси и Сиријци засад избегавају да чине. Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров сада оптужује Вашингтон да покушава да подели Сирију, али је до поделе Сирије довела управо руска неодлучност.

До ескалације кризе је довела неспособност руске власти да схвати америчко-израелску неоконзервативну алијансу и њен значај за Блиски исток, као и неодлучност руске власти да Сирији испоручи системе С-300. Зато су ствари и дошле до удара по сиријским војним позицијама и бункер-бомбама, а да за то нико није преузео одговорност.

У недавном нападу су погинули Иранци. А у неком наредном могу погинути руски војници. Таква понижавања руским властима у неком моменту могу дојадити. Тада ће израелски и амерички авиони почети да падају с неба, а удари по позицијама „устаника“ довешће и до губитака међу Американцима.

Неспособност власти Русије да схвати да мир није у плановима ни Израела ни САД, а и да код Израела не постоји ни добра воља на бази које би Русија могла сачинити споразум који би донео мир и Сирији и Блиском истоку, значи само једно – да ће криза трајати све док нас рат све не прогута све нас.

Пол Крејг Робертс: доктор економије, бивши заменик министра финансија у администрацији Роналда Регана. Био је уредник и коментатор Волстрит жорнала, Бизнисвика и информативне агенције Scripps Howard News Service. Имао је једно време и сталну колумну у Вашингтон тајмсу. Аутор је бројних књига

 

Извор Факти, 9. мај 2018.