Да ли ће Италија напустити еврозону?

Чланство у јединственој валути је проклетство, али покушај да се напусти евро би био још гори

Евро је као зграда без излаза, рекао је лидер конзервативне странке Вилијам Хаг, а искуство Италије у претходних 20 година то и показује.

Придружили су се јединственој валути крајем деведесетих, а Италија је један од првих потписника која је очајнички желела да буде у првом таласу монетарне уније.

Међутим, никада није дошло до реалног сагледавања чињеница, да ли би земља попут Италије, заправо могла да се носи са ригорозношћу чланства у једној монетарној унији.

Када су схватили да Италија не може да испуни одређене критеријуме, правила су „савијена“, али резултат није био славан – изгубиле су се две економске деценије у којима животни стандард стагнира.

Са доласком новог премијера коалиционе владе Лиге и Покрета пет звезда Ђузепеа Конте отворила би се многа питања останка Италије у зони евра.

Колико ће дуго трајати влада, хоће ли Италија напустити еврозону, како ће реаговати финансијска тржишта, само су нека од питања која се постављају након што су Лига и Покрет пет звезда (М5S), после 10 дана преговора, председнику Италије представили Контеа, заједничког кандидата за премијера коалиционе владе.

ГЛАВНО ПИТАЊЕ ЈЕ: ХОЋЕ ЛИ ИТАЛИЈА ИЗАЋИ ИЗ ЕВРОЗОНЕ?
Две странке жестоко су критиковале евро и чак „ставиле црно на бело“ у свој заједнички програм излазак из еврозоне. Међутим, ни Лига ни М5С не залажу се за једнострани излазак, односно за ситуацију у којој би изашла само Италија.

Лига сматра да је евро „погрешан економски и социјални тест“. Залаже се за серију реформи и координирани излазак из монетарне уније заједно са другим земљама.

Иако нису крили да нема љубави према евру, њихов план да се успостави процедура да земље напусте еврозону је делимично пропао.

Није тешко видети зашто. Да су финансијска тржишта сматрала да је нова популистичка влада озбиљна због напуштања јединствене валуте, обвезнице италијанске владе постале би ризичне.

Инвеститори би захтевали већи принос за њихово држање, што би повећало тржишне каматне стопе.

Европска централна банка могла би да помогне у куповини италијанских обвезница, али би имала мали подстрек да помогне влади у Риму која намерава или помаже уништењу монетарне уније.

Финансијска криза би обухватила нову владу. Италијански буран банкарски систем би се срушио и земља би пала у дубоку рецесију. Стопа незапослености би се повећала и кривица би била покрета Пет звезда и Лиге. Популаристи би убрзо постали непопуларни.

Нова италијанска влада је у истој позицији као и све друге владе које је земља имала у протекле две деценије: Чланство у јединственој валути је проклетство, али покушај да напусти евро би био још гори.

Међутим, чак и ако се Италија уздржи од монетарне независности, нова влада и даље има планове за порез и трошкове који представљају изазов за начин на који је еврозона до сада водила.

Процене су показале да ће ове мере коштати око 60 милијарди евра годишње – око 3,5 одсто италијанског БДП-а, што подразумева строге лимите на величину на којој је дозвољен буџетски дефицит.

Такође то би винуло италијански дуг у односу на величину њене економије – од нешто преко 130 одсто БДП-а до око 150 одсто БДП-а.

ЛЕ МЕР: УГРОЖЕНА ФИНАНСИЈСКА СТАБИЛНОСТ ЧИТАВЕ ЕВРОЗОНЕ
Француски министар економије Бруно ле Мер упозорио је да би стабилност еврозоне могла да буде угрожена уколико нова италијанска влада не буде поштовала обавезе те земље кад је реч о дугу и дефициту. „Ако се нова влада усуди да се оглуши о своје обавезе у погледу дуга, дефицита, али и санације банака, целокупна финансијска стабилност еврозоне биће угрожена“, рекао је он данас француском радију Ероп 1, листу „Еко“ и порталу CNEWS. „Сви у Италији морају да схвате да је будућност те земље у Европи и нигде другде и да, да би та будућност била у Европи, постоје правила која се морају поштовати“, истакао је Ле Мер.

 

Извор Б92, 22. мај 2018.