Одлука аустријске владе уводи TTIP у Европу

CETA служи да се на мала врата наметне TTIP, што ће имати драматичне последице по европске пољопривреднике и квалитет хране

Амерички председник Трамп је рекао свету да његова влада напушта преговоре о високо контроверзном TTIP (Trans-Atlantic Trade and Investment Partnership). Грађанска удружења и европски противници Обаминог свеобухватног трговинског споразума су могли да одахну. Али премало је пажње посвећено споразуму између Канаде и ЕУ познатом као CETA (Comprehensive Economic and Trade Agreement / Umfassendes Wirtschafts – und Handelsabkommen / Свеобухватни економски и трговински споразум), понекад називаним и трговинским споразумом Канада-ЕУ. Тајно и мимо било какве отворене јавне дискусије, највеће светске мултинационалне корпорације гурају свет још ближе корпоративној диктатури – варијанти Мусолинијевог корпоративизма за 21. век. Велика потенцијална препрека усвајању CETA-е је сада оборена у Аустрији захваљујући новој популистичкој коалиционој влади Себастијана Курца.

Према правној процедури, национални парламенти морају да одобре CETA у већини од 28 чланица ЕУ пре него што он постане оперативан. Сада се испоставило да је популистичка аустријска коалиција Себастијана Курца, након предизборне кампање у којој се залагала за одбијање CETA и TTIP, тајно пристала крајем 2017. да изневери предизборно обећање супростављања CETA-и како би антиимигрантска конзервативна Аустријска народна партија (OVP) Себастјана Курца могла да формира коалицију са десничарском популиситчком FPO, а Курц постане канцелар. Ово представља велику издају аустријских бирача, као и будућности суверених закона ЕУ о екологији, здрављу и сигурности. И то није све.

Што се тиче легитимитета аустријских избора из октобра 2017, ваљало би подсетити се да је коалициона странка FPO била снажан противник било каквог прихватања мултинационалног трговинског споразума CETA. Обећавала је референдусмки процес ,,директне демократије“ у швајцарском стилу за сва питања о којим постоји значајан број грађанских петиција. FPO је у својој предизборној кампањи узастопно понављао слогане попут ,,са нама нема CETA“ и ,,CETA само на народном референдуму“.

Предизборне анкете су показале да се 72 одсто Аустријанаца противи TTIP и са њим тесно повезаним CETA споразумом из уверења да би нанели штету аустријским малим и средњим предузећима, а користили светским мултинационалним компанијама. Грађанске групе су пре избора сакупиле импресивних 562.000 потписа против CETA и TTIP.

Свега неколико дана пред изборе, 21. новембра 2017, FPO је почео да показује знаке попуштања када су његови посланици изненадили бираче и у парламенту гласали за најконтроверзнији услов CETA, тзв. механизам поравнања спорова између инвеститора и државе (Investitionsschiedsgerichten – ISDS). Тај механизам дозвољава канадским корпорацијама да туже било коју владу унутар ЕУ поводом било ког новог закона који би могао да умањи њихове профите у будућности, попут нпр. новог немачког закона о минималцу или строжих закона којим се забрањује емисија токсичних гасова као што су глифосат или неоникотиноид. Међутим, канадска компанија или инвеститор у, рецимо, Немачкој, неће тужити пред немачким судом. Уместо тога, обратиће се специјалном тајном арбитражном трибуналу над којим ЕУ чланица нема никакву контролу. Супротстављање ISDS је била централна платформа кампање аустријског FPO пре избора 15. октобра. Већина америчких великих корпорација има филијале и ћерке фирме у Канади, што значи да CETA служи томе да се на мала врата наметне TTIP са САД.

ПРИМОРАВАЊЕ ЕУ ЧЛАНИЦА ДА УБЛАЖЕ ЗАКОНЕ
Између осталог, CETA, као и TTIP, предвиђа да уколико постоји разлика у ригорозности између нпр. закона о заштити животне средине или у стандардима заштите здравља између ЕУ и Канаде, примењиваће се најнижи стандард (што је онај северноамерички). Канадска влада је у протеклим годинама тесно пратила лабаво уређену америчку корпоративну регулативу, што би сада под CETA претило да дерогира стриктне одредбе ЕУ.

Према студији Института за пољопривреду и трговинску политику и холандског Гринписа, ,,Канада има слабије стандарде у сигурности хране и етикетирању земље порекла него ЕУ, а њена пољопривреда се више ослања на пестициде и ГМО усеве. CETA, између осталог, даје канадским и америчким мултинационалним компанијама алате за подривање правила која се тичу клонирања, ГМО, хормона раста и етикетирања земље порекла“.

Према здруженој студији из септембра 2017, CETA ће ,,промовисати хармонизацију стандарда сигурности хране према најнижем заједничком имениоцу, као и слабљење стандарда процене ризика ЕУ поводом прехрамбених производа“. Ужасавајући пример тога шта ово значи је одлука из марта 2016. коју су донеле канадске власти, а којом се одобрава ,,AquAdvantage“ лосос – прва генетски модификована животиња одобрена за људску конзумацију. Канада није захтевала ни етикетирање порекла. Под CETA ће сада неетикетирани ГМО лосос бити продаван широм ЕУ. То важи и за друге канадске необележене ГМО прехрамбене производе, као и за производе индустријског агробизниса као што је говедина.

ГИГАНТСКИ АГРОБИЗНИС ПРЕТИ ПОРОДИЧНИМ ФАРМАМА ЕУ
Са CETA би нпр. тренутни ЕУ закони којим се захтева ознака земље порекла за месо и рибу могли да дођу у конфликт са канадским агробизнисом чији ће се извоз меса сада вршити практично без икаквих царина како би могао да конкурише пажљиво контролисаним месним производима ЕУ.

Једна друга одредба CETA се тиче смањења трошкова пословања и ограничавања регулације. У реалности то ће значити да ће снажније прехрамбене и пољопривредне регулативе ЕУ бити ослабљене под притиском великих канадско-америчких агробизнис компанија попут IBP или ,,Карџил фудса“. До данас су пољопривредне асоцијације из ЕУ у највећој мери обуздале економски притисак смањења трошкова који је уништавао мале породичне фарме у Северној Америци од осамдесетих и заменио их картел формацијама џиновске прехрамбене индустирје.

Захваљујући лобирању америчког агробизниса при америчком и канадском министарству пољопривреде, примена економије обима (термин који означава способност предузећа да кроз велике производне могућности умањи трошкове производње – прим.прев.) у обради меса је створила застрашујуће санитарне услове у великим кланицама које обрађују и по милион комада стоке годишње по постројењу. Сада ће са CETA мали фармери из ЕУ бити једноставно отерани у банкрот на исти начин као што је учињено у Северној Америци осамдесетих. Тамо су џиновске компаније за обраду меса имале по 25-30 одсто ниже цене него њихови мали конкуренти који су убрзо отерани са тржишта.

Стварање северноамеричког агробизниса, што је у главном фокусу TTIP и CETA, подразумева драматично смањење трошкова рада и убрзање сегмената обраде меса који нису аутоматизовани. Рад није заштићен синдикалним уговорима, него углавном долази од имиграната, при чему је у великој мери илегалан, што значи да су радници рањиви на претње послодаваца који захтевају више сати рада и ниже стандарде заштите.

Северноамерички радници у кланицама се суочавају са толико интензивним убрзањем кретања меса ,,на траци“ које морају да исеку и обраде да имају абнормално високе стопе повреда на раду и нервних оштећења. Међутим, надлежни органи жмуре на то, а радници су углавном илегалци из Мексика и Централне Америке плаћени испод нивоа минималца и самим тим без могућности да нешто промене.

Како сам истакао у својој књизи ,,Семе уништења“ (Seeds of Desctruction), картелизација и вертикална интеграција пољопривреде у Северној Америци након Другог светског рата је била чедо Рокфелер – Standard Oil породице, пре свих Нелсона Рокфелера и пројекта који су финансирали при Пословној школи Харварда из чега је изникао појам ,,агробизнис“. Државе Европске уније су до данас браниле производњу меса и хране базирану на малим предузећима, и то захваљујући законима о безбедности, здрављу, животној средини и раду. Са поплавом далеко јефтиније канадске (а заправо северноамеричке) говедине и других прехрамбених производа у ЕУ под CETA, мали европски произвођачи високо квалитетних производа биће дословно поклани за добит масивних агробизнис картела који сада могу да глобализују и важно тржиште ЕУ.

АУСТРИЈА ЈЕ АЛАРМ УПОЗОРЕЊА
Дана 16. маја владајуће аустријске коалиционе странке FPO и OVP Себастијана Курца окренуле су се против бирача и гласале су при Савету министара у корист усвајања CETA-e, укључујући и контроверзни механизам за поравнања спорова између инвеститора и држава. Остаје још гласање у парламенту пре почетка лета, а делује извесно да ће CETA и ту проћи.

Европска комисија се понудила да потпише Свеобухватни економски и трговински споразум ЕУ-Канада (CETA) упркос потреби да га ратификују национални парламенти. CETA је условно ступила на снагу 21. септембра 2017. Национални парламенти у чланицама ЕУ још морају да га одобре пре него што буде у потпуности ступио на снагу.

Након ове издаје аустријске коалиционе владе – која своје постојање дугује снажном противљењу CETA и одбрани права грађана на референдум о овом и другим питањима – импликације ће бити драматичне не само за Аустријанце – фармере и потрошаче – него и за квалитет извозних прехрамбених производа широм света, као и здравље светских потрошача хране, односно свих нас.

Под CETA ће се светски прехрамбени ланац у наредној деценији суочити са великом концентрацијом контроле корпоративног агробизниса, који ће спојити два велика пољопривредна региона – Северну Америку и ЕУ. То ће, уколико буде допуштено, имати разорне последице.

Ф. Вилијам Енгдал је консултант за стратешке ризике, предавач, дипломирани политиколог Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици.

 

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

 

New Eastern Outlook