M. Brdar: Otvoreno pismo predsedniku SANU

Ovo pismo je pomoć i kolegijalno upozorenje, zarad spasa institu­cije koja se urušava pred našim očima

U broju Politike od 25. maja o. g. imali smo prilike da pročitamo vest o sukobima na godišnjoj Skupštini SANU, vezanim za poslednji izbor kandidata na Odelje­nju društvenih nauka.

Akademik Časlav Ocić optužio je Predsednika Vladi­mira Kostića za lobiranje. Optužba je čudna, jer je opšte poznato, s jedne strane, da u SANU ni ne može da se uđe bez lobiranja, a s druge, da je lobi­ranj­e u principu legi­tim­­na stvar i da ga nema samo tamo gde nije ni moguće. Povrh svega, lobiranje nije sporno, pogotovo ako se obavlja u interesu neproblema­tič­nih kandidata koji su svojim rezultatima dostojni članstva u vrhovnoj nacionalnoj ustanovi kakva je SANU. Na primer, kad imate nekoliko takvih kandidata, a samo dva mesta.

Ociću smeta čak i či­njenica što je uopšte bilo kandidata mimo Odeljenja (vid. Kurir, 26. 05. o.g.), dakle po konkursu SANU! Da možda ne bi hteli da Odeljenje radi potpuno autonomno i bez ikakvog uticaja sa strane? A tek ćemo videti sa čime se u ovim procedurama Odeljenje odavno proslavilo.

Problem je, dakle, samo u tome: kakvi su u naučnom pogledu kandidati koji su prošli sito i rešeto prvog izbora? To je sve.

Razloga za reagovanje povodom rečenog izbora ima mnogo, a povod je ovaj sukob oko lobiranja i naročito izjava Predsednika Kostića:

„Odgovorni smo da SANU potvrdimo kao instituciju velikih pojedinačnih znanja i kompetentnosti, kreativnosti, prvenstveno u nauci i umetnosti, te građanske pristojnosti, odgovornosti i poštenja – instituciju kojoj se može verovati.“

Ove reči svako može samo da pozdravi, pod uslovom da ne zna ništa o zbivanjima u cenjenoj instituciji, a naročito ako ne zna ništa o načinu sprovođenja konkursnih procedura. A ako nešto zna, mora da ostane zatečen i da zatraži pomoć od cenjenog Predsednika u razjašnjavanju određenih stvari. Zato je ovaj napis otvoreno pismo Predsedniku Vladimiru Kostiću:

Poštovani gospodine Predsedniče,

ceneći svaku reč iz navedenog pasusa, pitamo se da li ste svesni na kakvom rubu se SANU nalazi s obzirom na zbivanja na Odeljenju društvenih nauka (u daljem samo Ode­ljenje)? Pošto se čini da niste dovoljno obavešteni, nameće se zaključak da je potrebno pomoći vam, kako biste uvideli u koliko ste teškom iskušenju, da održite rečene atri­bute: kom­pe­­tentnosti, odgovornosti, poštenja i pristojnosti.

Elem, reč je o konkursnoj proceduri sprovedenoj nad nama, oko 20 kandidata koje su predložile naučne institucije, instituti i fakulteti. Prema priloženoj doku­mentaciji iza nas kao predlagači stoji najmanje 200 kolega, što se može proveriti u priloženim zapisnicima.

Poznato je da je Predsedništvo Odeljenju priključilo 5 istoričara da pomognu prilikom izbora, ne bi li konačno neko bio primljen posle tri neuspela izbora. Razlozi za to su svakako na samom Odeljenju, s obzirom na kvalitet kandidata koje su predlagali 2009, 2012. i 2015. Od ukupno njih 15-18 samo dva ili tri, u slučaju da su prošla na Skupštini, ne bi u naučnim krugovima izazivali iznenađenje!

Javna je tajna da članovi Odeljenja predlažu po principu „svaki svojeg ljubite subašu“, gde glasa svak za svakog ne bi li progurao svoga. Pritom, strogo vode računa da predložen kandidat nikome od njih ne bi zasenio ime. O tome se u naučnim krugo­vima ćuti, jer svako zna da bi govorom o tome sebi pokvario šanse da se sutra kandi­duje. Jednostavno rečeno, Odeljenje je u tri pomenuta navrata osvedočilo svoju nespo­sobnost da pred­loži 2 ili 3 kandidata koji bi zaista bili dostojni tako visokog zvanja. Među pred­loženim prev­ladavaju junaci jedne knjige, a sada smo, evo, dospeli do toga da se biraju kandidati koji ni knjige nemaju.

Imajući u vidu opisano stanje na Odeljenju koje se karakteriše elementarnim naučnim nepoštenjem, neodgovornošću i nepristojnošću, jer su sa tri četvrtine svojih predloga uvek vređali ozbiljne i radne pripadnike društvenih nauka, kao i drastično odsustvo svesti i samokritičnosti kod članova Odeljenja, koji se pona­šaju po onoj „našli pa zašli“, sasvim je logično da je Predsedništvo uz Vaše zala­ganje preduzelo mere, zarad spasa Odeljenja, koje je spalo na 6 članova.

Međutim, razvoj događaja navodi na pomisao: da li ste dovoljno vodili računa šta ste uradili? Razlog je u tome što je stanje na Odeljenju sada nesamerljivo gore i to zahvaljujući pomoći Vas, Predsedništva i pet istoričara.

Prvi razlog: kako ste mogli da raspišete Konkurs, a da prijavljene prepustite članovima Odeljenja, da o njima odlučuju, pošto su već izglasali svoje kandidate? Ko može da očekuje da će oni iz nametnutog sukoba interesa da se izvuku drukčije nego glasanjem protiv spoljašnjih, ma kakvi da su u naučnom pogledu. Oni se u pomenutom periodu koji mi je poznat, ni ne vode naučnom etikom i objektivnim načelima, nego privatnim aranžmanima i ličnim animozitetima i sklonostima.

Povodom svega ovoga, upozoravali smo Predsedništvo posle izbora 2012. na šta je jedan vrli akademik rekao da Akademiji ne može pravila da diktira „ulica“. Kri­tičk­a javnost je dakle „ulica“! Blago njemu.

Drugo, kada ste predlagali 5 istoričara da li vam je padala na pamet pomisao hoće li oni svojom kompetentnošću moći da pokriju šarenilo prijavljenih spoljašnjih kandidata i šta će biti ako sami konstatuju da to nisu u stanju? Koji od predloženih može da pokrije područja od geopolitike, preko sociologije i ekonomije do filozo­fi­je u rasponu od Dekarta do Hajde­gera? Takvog nema ni na Odeljenju. A šta bi bilo anga­žo­vanje stručnjaka van SANU radi pomoći? Poniženje? Ovako ste ponizili sve nas.

Treće, nije čudo kako je procedura obavljena: najpre, niko od učesnika izbora nije pogledao ni jedan spis bilo kog od nas, a kamoli knjige. Da je tako svedok sam ja: na dan 21. maja između 11.00 i 11.30, kada sam na Odeljenje došao po svoje knjige, konstatovao sam zapa­nju­juću činjenicu: da naše pakete niko nije ni otvorio, samo su ih nabacali u jednu pro­storiju. Neke sam pokušao da otvorim iz radoznalosti, i video da su ori­ginalno zapečaćeni tj. netaknuti. Uz to, konstatovao sam da su koverte s našom ličnom dokumentacijom neo­t­varane! Niko ništa nije ni pogledao.

Pa gospodine Predsedniče, na osnovu čega su onda vrli akademici o nama uopšte odlučivali? Pa na isti način kao i pri ranijim izborima: na osnovu ličnih stavova prema kandidatima. Ništa čudno.

Što se tiče kompetencije, odgovornosti i poštenja, istoričari su rešenje našli u tome što su se oslonili na člana Odeljenja koji je poznatiji kao borac za građanske slobode nego po naučnom delu (aktivista dakle, a ne naučnik), koji je, takođe, obmanji­vao javnost tobože „objektivnom i poštenom procedurom“. Koliko smo saznali, doti­čni je bio zadužen da da mišljenje o nama (19 ili 20 kandidata).

Istoričari su poklo­nili poverenje tom vrlom akademiku, koji povrh svega ume i da se pohvali, kako „nikog od kandidata ne čita niti ima nameru“, ali zato o svakom od nas „ima miš­lje­nje“. Ve­ro­vatno je srećan što na Odeljenju može da vedri i oblači, ne brigajući što ga svakim potezom primiče propasti i javno se bruka.

I pošto je za istoričare dotični obavio posao kao arbitar, dobili smo pet kan­didata. I tu smo dospeli do pitanja kvaliteta ljudi za koje se bez sumnje lobiralo.

Neću davati punu eviden­ciju, samo ću istaći najupadljivije: kako može da se bira lice bez ijedne knjige plus, otkad je marketing i teorija medija društvena nauka, i otkad je karijera izgrađena na sorošovskim dotacijama naučno neproblematična; kako je, kao filozof, jednoglasno mogao da prođe pravnik koji se dirljivo trudi pisanjem pseudofilozofskih nerazum­ljivih štiva? Znaju li vrli glasači da dotični nije ni­kada učestvovao ni na jednoj ras­pravi Filozofskog društva kao i to šta je uopšte fi­lo­zofija i kako izgle­da?

Dalje, otkud da se za „besmrtnika“ kandiduje ekonomista sa dve knjige i dva udžbenika (da bi mu delo bilo obimnije), iako se udžbenik nigde ne računa za naučno delo. Znači li vrlim glasa­čima nešto činjenica da su odbacili barem 10 kandidata koji imaju više radova i knjiga, nego ovih četvoro izabranih za­jedno? A kako bi znali, kad materijale nisu ni pogledali.

Zar smo doživeli da nas u SANU ocenjuju vrli akademici koji prebivaju u blaženom neznanju? Kako se to zove? Drskost? Arogancija? Poštenje ili odgovornost sigurno nije. Da je za pomenute debe­lo lobirano nema nikakve sumnje.

Zašto naši podaci nisu stavljeni na sajt Akademije, kad su već traženi u elekt­ronskom obliku, pa da naučna javnost bude svedok procedure izbora, ima u vid u rezul­tate glasanja i naravno da ima priliku da da svoj komentar?

Zašto ste nam tražili liste citiranosti, kada i sada, kao i ranije, to niko ne uvažava, tako da prolaze kandidati bez citata? Jeste li propozicijama konkursa do kojih niko od vas ne drži pozirali pred javnošću, „da se Vlasi ne dosete“?

Zašto ste nam tražili knjige i radove, kada ih niko kao i ranije nije ni pogle­dao? Šta je to? Zavist iskompleksiranih? Prezir kolega što uopš­te nešto rade?

Mislite li da je posao obavljen odgovorno, pošteno i kompetentno, kada su 19 kandidata odbačeni bez ijednog glasa?

Koliko zapažamo, izgleda da niko nema nameru da nas isključene obavesti o rezulta­tima konkursa: da nam da obrazloženje zašto smo isključeni, a zašto su oni odabrani, sve sa zapisnikom i rezultatima glasanja prisutnih, uključujući u argumen­taciju njihove biblio­grafije i liste citiranosti.

Sve to ste tražili od nas, i po konkursnoj proceduri dužni ste da nam odgovorite na isti način. Da li, Predsedniče, znate štogod o ovoj aljkavosti, neozbiljnosti i uvredljivosti, kako za nas, kandidate, tako i za institucije koje su nas pred­lagale.

Da li je uopšte postojala izborna Komi­sija?

Ko će da obavesti naša Naučna veća, koja su nas predlagala, da glas njiho­vih članova ne znači ništa u odnosu na glas samouverenog arbitra iz Odeljenja? Da li ste sada svesni razmera naučne bruke, do potpunog skandala!? Zato je došlo vreme da se o svemu javno progovori.

Inače ta aljkavost, s onu stranu pristojnosti, iskazala se i u pret­hodnim izbor­nim epizodama: 2009, 2012, 2015. Za propast tokom ovog perioda odgovorno je Ode­ljenje, jer je svaki član imao svog kandidata, bez naročite brige o značaju njegovog dela. I još su takve svoje kandidate predstavljali kao vrhunske stručnjake!

Niko s Ode­lje­nja nikada nije samokritički ocenio taj i takav rad; štaviše, pred javnošću ko­lek­tivno su glumili kao da su svoj posao obavljali „savesno i pošteno“ uvereni da ih niko neće prozvati u ime istine. Zato su i odgo­vorni za prošle neuspehe. Sada ste zajedno s njima odgo­vor­ni i Vi lično i Predsedništvo, samom činjenicom što ste se uključili i što su ishodi ovako katastrofalni.

Da li uviđate na koliko tačaka je prekršena konkursna procedura i da li smatra­te da ćemo svi mi, kandidati i naučni kolektivi koji su nas predlagali o tome ćutati i gutati vaše lepe fraze, kao da se ništa ne događa? A posebno, da li sada shvatate ko­liko biste, s Predsedništvom, morali da pro­lijete znoja da bi reči iz vašeg citata tek doveli do činjenične istine: da biste SANU „potvrdili kao instituciju velikih pojedi­nač­nih znanja i kompetentnosti, kreativnosti, prvenstveno u nauci i umetno­sti, te građanske pristojnosti, odgovor­nosti i poštenja“.

Vreme je da jednog dana vidimo da su vam reči i dela u skladu.

Ovo pismo je pomoć i kolegijalno upozorenje, zarad spasa institu­cije koja vam se urušava pred našim očima. Da je sve rečeno pozitivna istina, garan­tujem svojim ime­nom i naučnom čašću. A ako sutra krenete u proveru i naiđete na otvorene pakete, znajte da je to izve­deno posle ovog napisa i da se ne važi. U ime naučnog establišmenta tra­žimo od vas da pre­du­zmete mere zarad spa­sa ugleda SANU i obnove odavno nesta­log po­ve­renja.

U slu­čaju da to niste u stanju, ništa strašno, pod­nesite ostavku zarad spa­sa lične časti. A što se Odeljenja tiče zaslužuje da bude ukinuto i da se ponovo osnuje, s ozbiljnim i odgovornim ljudima.

Ukoliko u tom pogledu ne učinite ništa, odmah, pre letnjih odmora, pokrenućemo protiv Vaše institu­cije upravni spor. Kako u elementar­nom smislu nisu ispo­što­vane propozicije konkursa, jasno je da ćete spor izgubiti. Valjda je bolje da pre suda konkurs poništite i popravite što se popraviti može. I da pokažete da li je to uopšte moguće ili je stanje došlo do beznadežnosti.

Da se bez značajnih promena dalje ne može, jasno je celo­kupnoj naučnoj javnosti.

 

Autor Milan Brdar je redovni profesor i naučni savetnik Instituta društvenih nauka, Beograd

 

Izvor Fakti, 29. maj 2018.