Marahovski: Zapadnjaci više ne veruju da imaju dušu i da treba da je spasavaju

Zapad je uveliko utonuo u posthrišćansku fazu svoje istorije

Uspešni referendum za liberalizaciju zakona o abortusu u Irskoj naišao je na široko odobravanje u vodećim svetskim medijima.

Samo glasanje imalo je ponajpre simbolični smisao: Irkinje koje su želele prekid trudnoće – išle su radi toga u neku od susednih zemalja. Sada će im to biti lakše i jeftinije.

Interesantno je nešto drugo… Pošto je glavni protivnik abortusa bila Katolička crkva, ishod referenduma znači da je ona jako oslabila jer joj se većina suprotstavila.

Njujork tajms je, povodom irskog referenduma, naveo ove simptome odustajanja razvijenih zemalja od religioznog života:

1) Papa je predložio da se ukrupne stotine verskih opština (parohija), u suštini – da se pozatvaraju one sa malim brojem vernika.

2) U Austriji Bečka arhiepiskopija svojih 660 parohija reorganizovala u 150.

3) U Luksemburgu je minule jeseni vlada ukinula časove religije u školama.

4) U Španiji, po poslednjim podacima, samo 20 odsto katolika posećuje bogosluženja, u Francuskoj – deset odsto, u Holandiji – pet odsto. U Nemačkoj se smanjuju prilozi koje crkve dobijaju.

A sada – najinteresantnije. Isti list tvrdi da papa Francisko demonstrativno ignoriše procese u Evropi i fokusira se na „globali jug“, to jest na Afriku, Južnu Ameriku i Jugoistočnu Aziju gde je nivo religioznosti stanovništva još visok. On poziva sveštenike da aktivnije učestvuju u životu siromašnih i da im pomažu da se zaštite od samovolje vlasti.

Time u neku ruku priznaje da je Bog potreban samo bednim, neobrazovanim i obespravljenim.

Američki list zajedljivo savetuje Francisku da požuri jer će katolici i u Brazilu, tvrđavi katolicizma u Južnoj Americi, do 2030. postati manjina s obzirom na to da deo vernika prelazi u ateiste, a deo prilazi protestantima evangelistima koji se prema životu odnose liberalnije i prostije.

Nas u Rusiji malo interesuje zbog čega katolici težište prenose u siromašne zemlje. Mnogo nam je važnije pitanje: a čime bogati, obrazovani i obezbeđeni zamenjuju religiju?

Dižu li se na neki viši nivo u poređenju sa religioznim Zemljanima? Postaju li supermeni koji kontrolišu svoj život i racionalno teže samorazvoju?

Statistika pokazuje da nije tako.

U Holandiji, najateističkijoj zemlji Evrope (ateista 40 odsto, agnostika 30 odsto) – učenici već 20 godina pokazuju sve lošije rezultate čak i u čitanju, a i u matematici i „naučnim disciplinama“. Broj dece koja jedva umeju da čitaju se poslednjih godina – udvostručio.

Statistika pokazuje da Velika Britanija, koja je takođe veoma sekularizovana zemlja, ima veliki nedostatak kvalifikovanih kadrova. Do 2024. će joj nedostajati najmanje četiri miliona visokoobrazovanih i šest miliona niskokvalifikovanih. A već sada ima devet miliona onih koji „slabo čitaju i računaju“.

Zato „razvijene nacije“ imaju druga dostignuća.

U njima naglo raste potrošnja „organske hrane“, koja navodno ozdravljuje organizam i produžava osećaj sreće, iako su medicinska istraživanja pokazala da ,,organik fud” nema nikakav blagotvorni uticaj na organizam u poređenju sa „običnom hranom“. A u proseku je do dva puta skuplji. Evropljani ipak nastavljaju da to jedu jer u to – veruju.

Ti prosvećeni racionalni ljudi sve češće se okreću i „alternativnoj medicini“. U to oni takođe – veruju.

Autoritetima ne veruju ništa manje od svojih pradedova i prabaka.

Udaljavanje od religije uopšte ne znači oslobađanje razuma Evropljana (Amerikanaca ili „naprednih Rusa“). Oni jedino ne veruju u „spasenje duše na zastareli način“. Zato veruju u sve što im kažu da je napredno, korisno, prestižno i ekološko. Pogotovo ako je pomodno i ako je reklamirano 3D animacijom .

Religiju iz prosvećenih delova sveta ne istiskuju uslovne ,,snage razuma” već njegovi uspešniji i ubedljiviji konkurenti na tržištu nada, strahova i emotivnih preživljavanja.

U suštini, napredni građani prosvećenih zemalja više naprosto ne veruju da imaju dušu i da nju treba da od nečega spasavaju…

 

Autor Viktor Marahovski

 

Izvor Fakti, 30. maj 2018.

Pratite nas na YouTube-u