Дојче веле: Меркелова и Макрон сложни да је сада прави тренутак за реформу ЕУ

Визионар из Јелисејске палате и прагматична политичарка из Берлина - то би можда могло да функционише

Он је смео, а она опрезно чека. Али на крају, заједно стижу у циљ. А успут окупљају што више њих око себе. То је стратегија немачке канцеларке за Европску унију, сматра дописник DW из Брисела Бернд Ригерт.

Већ и сам њихов стил веома се разликује. Млади динамични француски председник своје представе о Европи изнео је у неколико јавних, често ватрених говора – на универзитету Сорбона или у градској кући у Ахену. Тамо му је било загарантован одушевљен аплауз, велика пажња и нешто сјаја. Немачка канцеларка, која има знатно више искуства с Европском унијом, за своје трезвене одговоре на Макронове тезе изабрала је форму интервјуа у недељном издању једних новина – вођеном без публике, у њеној канцеларији. Визионар из Јелисејске палате и прагматична политичарка из Берлина: таква је подела улога у француско-немачком дуету. И то би можда могло да функционише.

Француски председник и немачка канцеларка једно друго не морају да уверавају у своје реформске идеје. То су већ одавно решили њихови штабови. Њихов задатак је пре свега да, када је реч о еврозони, миграцијама и одбрани, остале државе-чланице ЕУ изведу на реформски курс. Али, како је то појаснио председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, није довољно само да Французи и Немци буду сложни, па да их остали следе. Париз и Берлин морају да одустану од таквог свог предубеђења.

Требали би придобити барем још Италију. Али, након формирања владе у Риму, та операција могла би да буде много тежа него подстицање неодлучне канцеларке на акцију. Ангела Меркел се малим корацима приближава свом француском партнеру. Она је још пре неколико недеља, на додели Карлове награде у Ахену, рекла у ком смеру би то путовање могло да иде. Меркелова је преузела Макронов концепт о „суверености“ Европе да делује и да се мења.

КОМПРОМИС ПРИХВАТЉИВ ЗА СВЕ
Али док Француз жели да у смеру уније трансфера и гаранција оде далеко, Немица се залаже за кредите и контроле, за условљавање и опрезно проширење овлашћења. На крају ће из тога – као и увек – да произађе компромис. А њега ће – надамо се – подржати и друге чланице Европске уније. То је обема странама јасно и то је одавно договорено. На састанку на врху одржаном у марту Макрон и Меркелова су објавили да ће на следећем самиту бити утврђен временски план за реформе еврозоне, али не и сви детаљи. Ни мање ни више од тога.

Наравно, визионарске изјаве Емануела Макрона су храбрије и темељитије. Само, да ли су зато и исправне? Ангела Меркел скресала је француске планове и бави се оним што је могуће. Да ли она сувише притиска кочницу? Требао би да буде основан Европски монетарни фонд који би помагао земљама у кризи, требало би да буде формиран и инвестициони фонд за структурне промене… Само још није одлучено колико би велике и утицајне требало да буду те институције. Канцеларка преговара с релативно јаке позиције. На крају крајева, она као представница најперспективније државе-чланице има новац.

ЗРЕЛО ЈЕ
Оба дела француско-немачког двојца су сложна око тога да је тренутак за деловање повољан. Европска унија је уједињена због новог противника – Доналда Трампа и његове апсурдне трговинске политике. Многим евроскептицима изненада је постало јасно да европске државе против САД ништа не могу да постигну саме. Можда ће то успети ако су у Унији. Можда. Трамп не изазива Европљане само својом економском и еколошком, већ и спољном политиком. Зато је релативно лако прикупити аргументе за то да ЕУ мора да се концентрише на себе и да постане делотворнија – с обзиром на пукотине у трансатлантском односу, већ постојећу претњу Русије и масивну економску конкуренцију из Кине.

А ту је и стиска с временом. За годину дана бира се нови Европски парламент. Најкасније до тада на столу морају да буду резултати како би се бар мало обуздали евроскептични популисти. Осим тога, ЕУ преговара о наредном дугорочном буџету. Предвидљиви спорови између оних који уплаћују и оних који примају новац нуди шансу за ново утврђивање политичких тежишта и присиљава на компромис. Када ако не сада? Европа не може и даље да ради као до сада, рекао је председник Макрон. Наравно, он у томе има право.

 

Извор Дојче веле, 05. јун 2018.