I. Radovanović: Dva Dragana i udar na Vučića

U vreme kada ga kosovska priča svakodnevno bukvalno ubija, Vučiću ništa gore nije moglo da se desi od koncentracije medija u rukama opozicije

Zvanično, prema izveštaju N1 sa jednog skupa na kojem je govorio, Dragan Šolak je biznismen bez ambicije da se meša u politiku, čemu treba, po istom tom izveštaju, dodati i njegovu iskrenu želju da televizija N1 bude servis koji nije ni za nešto ni protiv nečega.

I ne bi bilo tu ničeg spornog – ljudi po celom svetu, pa i u Srbiji, imaju pravo da ulažu u medije – da nije jednog sitnog detalja, koji se TV N1 bukvalno omakao.

Citirali su, tom prilikom, Šolakovu rečenicu koja kaže kako on zna da ima etiketu zbog svog opozicionog delovanja. I upravo tu, kod tog “opozicionog delovanja”, koje Šolak pominje, ali ga ne objašnjava, niti navodi kroz šta i kako se ono ogleda, tek se žali da je ono uzrok etiketiranja, počinje i priča o nečemu što je danas, verovatno, uz Kosovo, i najveća opasnost za Aleksandra Vučića i njegovu politiku, pa i samu njegovu vlast.

I to zato što je to opoziciono delovanje, koje ima svoju jasnu političku agendu – rušenje Vučića sa vlasti – skriveno iza jedne od omiljenih demokratskih tema, iza priče o slobodi, to jest neslobodi medija.

A Vučić je tu, i po mišljenju dela opozicije i velikog dela medija (pa i televizije N1), apsolutni šampion “nesloboda”. Njegov običaj da bez pardona svima odgovara, da ulazi u raspravu s novinarima, da im govori šta misli o njima, osnovni je razlog zbog kojeg je zaslužio tu, što bi Šolak rekao, “etiketu”.

I ništa mu, evo već šestu godinu, ne pomaže to što je ova zemlja, u vreme njegove vlasti, napravila ne samo krupne, nego i krucijalne zakonske korake kada je o slobodi medija reč; ni to što se lično zalaže za novu medijsku strategiju i za učešće svih medijskih činilaca u njoj; što često navodi da je njegova dužnost da učini još ustupaka profesiji; što nema nikakvog primera njegovog pritiska ili upliva u ono što se zove uređivačka politika… Prosto, ne vredi, kako se pojavi, tako postaje “diktator”, “autokrata” i, istovremeno, glavna meta boraca za slobodu štampe.

E sada, gde je tu Šolak? Pa u prostoj činjenici da su njegove veze, i njegov uticaj, i jedan od njegovih, sada je to jasno, glavnih poslovnih partnera, upravo onaj činilac koji je od “slobodne štampe” napravio političko oružje, sa jasnim političkim ciljem. Na taj način stvorena je jedna sasvim nova koalicija, naoko “nepolitička”, koja bez ikakvih ograda radi za jednu političku opciju, onu koja je, trenutno, oličena u političkom angažmanu Dragana Đilasa.

A Đilas i Šolak, po svemu što smo saznali u poslednjih nekoliko meseci, između ostalih zahvaljujući i “Novostima“, svoje “opoziciono delovanje” sjajno su ukrstili s medijskim tržištem u Srbiji. Od prodaje zgrade “Dajrekt medije” firmi koja je “vezana” za Šolaka, i to uoči izbora, za neobjašnjivo visoku cenu, pa do prekjučerašnje vesti o tome da je upravo Šolak, preko svoje “Junajted grupe” (dela investicionog fonda KKR), kupio “Dajrekt mediju”, svakako najvećeg vlasnika oglasnog prostora u Srbiji.

To tržište vredi oko 100 miliona evra godišnje, a parče tog kolača u tanjiru “Dajrekt medije”, direktno i preko povezanih firmi, iznosi 45 miliona evra. Drugim rečima, gotovo polovinu marketiškog tržišta, polovinu reklama i oglasa kontroliše firma koja je bila u vlasništvu Đilasa, a sada je u vlasništvu Šolaka, i njihovog “opozicionog delovanja”.

Dalje, preko “Dajrekt medije” Šolak je upravo postao i vlasnik deset odsto “Pinka”, a istog dana kada je objavljena vest o kupovini “Dajrekt medije”, i Željko Mitrović je objavio akviziciju “Junajted grupe”, koja postaje vlasnik “Pinkovih” kanala u Crnoj Gori i BiH.

Još dalje, nekoliko dana ranije objavljeno je kako je Đilas pozajmio novac “Medija centru” u Beogradu, čiji je osnivač NUNS, novinarska organizacija s takođe jasnom političkom agendom. Uostalom, i sam predsednik NUNS učestvovao je u Đilasovoj kampanji u poslednjim izborima. Pisao je o Vučiću, naravno, sve najgore, u novinama koje je Đilas objavio i besplatno delio uoči izbora. Dakle, rukavice su ove nedelje skinute.

Kompanija koja preko oglasa i reklama može da kontroliše i medijski sadržaj, novinarsko udruženje koje neskriveno radi za jednu političku opciju (pa i živi od nje, sudeći po pozajmici), vlasnik televizije koja je pod brojem jedan na daljinskom upravljaču, i političar s najvećim kapitalom u Srbiji, obznanili su, što namerno što slučajno, da su se udružili u poslu rušenja Vučića s vlasti.

A da ta udruga jeste za njega mnogo opasnija, svedoči i podatak da saopštenje Milenka Jovanova iz SNS, izdato posle vesti o prodaji “Dajrekt medije”, nije objavila nijedna televizija osim Studija B. Dakle, ni Pink.

Šta to znači za Vučićevu budućnost, nije teško zaključiti. “Dajrekt medija” ima najveće budžete na svim nacionalnim televizijama, od RTS, do “Pinka”, “Hepija”, O2 i “Prve”, kontroliše najviše oglasa u novinama, te je slučaj Jovanova tek mala pokazna vežba onoga šta ta kontrola znači i kakav uticaj može da ima.

Još kada se doda da se sve to radi pod plaštom borbe za slobodu štampe, jasno je i da taj uticaj ide daleko izvan granica Srbije. U vreme kada ga kosovska priča svakodnevno bukvalno ubija, Vučiću ništa gore nije moglo da se desi.

Zato će, u velikoj meri, i njegova sudbina, a i većine koja ga podržava, pa i cele zemlje, u velikoj meri zavisiti od njegove sposobnosti da se ovom udaru suprotstavi. Ono što mu može pomoći jeste činjenica da je prostor za skrivanje njegovim protivnicima uskraćen. I sada se zna ko za koga i šta radi. I čemu služe N1, NUNS, razne druge televizije, u stanju duboke ćutnje, kao i gomila novina koja o svemu ovom nije smela ni da zucne. Uz izuzetak “Novosti“, koje i ovaj tekst objavljuju na sopstvenu odgovornost.

 

Izvor Večernje novosti, 07. jun 2018.