Билдерберг: „Елита“ и мултипликатори

Водећи корпоративни медији не извештавају о билдербершким конференцијама јер извештавање о њима није пожељно

У Торину се од 7. до 10. јуна одржава састанак Билдербершке групе, елитног скупа финансијских, привредних и медијских магната. Они на своје састанке позивају госте из разних земаља. Међу њима је и Ана Брнабић.

„Билдербершка група“ се састаје једном годишње. Њени чланови спадају у најутицајније људе на свету – у областима политике, привреде и медија. Састанци су приватног карактера.

Билдербершке састанке увек штите јаке полицијске снаге, ваздушни простор изнад места одржавања је затворен и смеју да га користе само полицијски хеликоптери; ако је састанак на мору, приобално подручје такође је блокирано, а око хотела резервисаног за састанак круже џипови у којима седе добро наоружани момци.

То су све мере предострожности елитног клуба који се први пут окупио 1954. у хотелу „Билдерберг“ (по коме је и назван) у холандском селу Остербеку. И поред жестоких мера обезбеђења плаћених махом новцем пореских обвезника, овај клуб себе назива „малим, флексибилним и информативним форумом који не ради јавно“ , већ само „расправља о актуелним темама посебно на плану спољних послова и међународне привреде“. Реч је о клубу мултипликатора идеја и пројеката западне политичко-привредно-финансијско-медијске елите.

КОНЦЕРНИ, ИНСТИТУТИ, ОДАБРАНИ МЕДИЈИ…
На конференцијама је од почетака Билдерберга до данас било око 2500 учесника, међу којима од познатих личности новијег времена треба поменути америчког дипломату Ричарда Холбрука, бившег француског француског министра спољних послова Бернара Кушнера, а ту су и милијардер Џорџ Шорош, те актуелни шефови управа неких од највећих светских концерна. Тако је шеф Управљачког комитета Групе Француз Анри де Кастр, бивши генерални директор осигуравајуће концерна Акса. На састанцима су редовно и главни уредници листова Вашингтон пост и Њујорк тајмс и других важних западних медија.

У сталне чланове „управе“ Билдербершке групе спадају шеф надзорног одбора „Дојче банк“ Паул Ахтлајтнер (од 2015 – пре тога је на тој функцији био Јозеф Акерман), шеф „Ербаса“ Томас Ендерс, ту су и многи други привредни босови светског ранга. Шеф саветодавне групе је практично до своје смрти био амерички банкар и државник Дејвид Рокефелер. Један од кључних чланова групе је амерички политичар Хенри Кисинџер. Један од главних стожера конференције је деценијама била холандска краљица Беатрикс. Врата Клуба су углавном затворена за чланове ван Северне Америке и Западне Европе, са малим изузецима током протеклих година када се на састанку нашао и понеки гост из Русије или Кине.

“ТРАНСАТЛАНТСКИ ДИЈАЛОГ”
Највећи број чланова је традиционално из држава НАТО. Импулс за оснивање Клуба је непосредно по завршетку Другог светског рата дао Јозеф Ретингер, тадашњи генерални секретар Економске лиге за европску сарадњу (ELEC) из које је касније проистекао Европски покрет. Лобирајући за „Европски покрет“, Ретингер је у Сједињеним Америчким Државама добио значајну финансијску подршку владе у Вашингтону али и приватних финансијера попут Америчког комитета за уједињену Европу (ACUE) и других институција.

Убрзо су настали планови за одржавање годишње конференције представника значајних западних држава, а за њеног председавајућег и симболичку личност овог трансатлантског дијалога изабран је холандски принц Бернхард, предратни нациста и есесовац. Он је Други светски рат провео у егзилу у Лондону, да би поткрај рата прешао на страну Савезника и постао главни командант Холандског краљевског ваздухопловства за време савезничких ваздушних напада на Немачку.

МРЕЖА ВЕЗА И “ОДСКОЧНИХ ДАСАКА”
Многи гости билдербершких конференција касније добијају важне функције. Тако је 1991. на конференцију позван тадашњи гувернер Арканзаса, Бил Клинтон, годину дана пре него што је постао председник САД. 1993. позван је и Тони Блер, који је годину касније постао лидер Лабуриста. Кроз билдербершке састанке су прошли и многи гости из Немачке: од 60-их година, на састанцима је увек бар један представник Дојче банк , као и бар један представник недељника Цајт. Међу немачке учеснике спадају и бивши шеф Дајмлер-бенца Јирген Шремп. Члан клуба је био и бивши немачки канцелар Хелмут Шмит.

Године 2005. је у клубу гостовала немачка канцеларка Ангела Меркел, а 2007. тадашњи председник немачке Странке слободних демократа (FDP) вођа опозиције у Бундестагу Гидо Вестервеле (касније – до децембра 2013 – министар спољних послова Немачке). Године 2013. се на листи гостију нашао други политичар исте странке – Кристијан Линднер. У време конференције он је био шеф огранка FDP за Северну Рајну Вестфалију, а у децембру исте године, после неуспеха странке на савезним изборима и крупних кадровских промена које су га пратиле, Линднер постаје председник FDP. То су само неки од немачких актера, међу којима је 2008. био и бивши министар иностраних послова и политичар Зелених Јошка Фишер, а 2012. његов страначки колега и шеф посланичког клуба Зелених у Бундестагу – Јирген Тритин.

Осим председавајућег Паула Ахтлајтнера, из Немачке су ове године на Билдербершкој конференцији присутни министарка одбране Урсула вон дер Лајен, шеф концерна „Аксел Шпрингер“ Матијас Депфнер и директорка института за истраживање јавног мњења „Алензбах“ Ренате Кехер.

ИДЕОЛОЗИ И МУЛТИПЛИКАТОРИ
Један од најбољих познавалаца Билдербершке конференције је новинар Данијел Естулин који је о њој објавио више публикација. Он преноси да је у питању група чији план није формирање светске владе, већ „аристократије чија је намера да створе Светску компанију са ограниченом одговорношћу која има контролу над новцем и ресурсима. Тако је у Европи са евром: створен је велики блок који контролишу“. Естулин преноси да је један од најстаријих пројеката Билдербершке групе – Европска унија.

Године 2010. бивши генерални секретар НАТО и двоструки учесник Билдербершке конференције, Вили Клас, у интервјуу за белгијски радио је рекао да се од учесника конференције очекује да извештаје са њих употребе као инструкције за политичко деловање у својим срединама (подв. С.Б).

СРБИЈА
На овогодишњу конференцију је, као једино лице са Западног Балкана, позвана и премијерка Србије Ана Брнабић. Према писању српских и страних медија, позив је добила након излагања на састанку групе „Нови лидери за Европу“ на Светском економском форуму у Давосу а упутио јој га је председник Управљачког комитета Билдербершке групе Анри де Кастр, некадашњи извршни директор осигуравајуће компаније Акса.

Новинару Данијелу Естулину се поводом позива Билдерберга Ани Брнабић обратила и истраживачка мрежа BIRN. Данијел Ковачевић из BIRN-а је на сајту Балканс инсајт пренео Естулинове речи да „позив Ани Брнабић није баш добра вест за Србију“ као и да „људи који идау на билдербершке састанке представљају идеологију која нема везе са нацијама, државама и границама, већ са супранационалним организацијама, а чињеница да је српска премијерка позвана само је знак да ће бити више невоља у Вашем делу света“.

КОРПОРАТИВНИ МЕДИЈИ УГЛАВНОМ ЋУТЕ
Водећи корпоративни медији не извештавају о билдербершким конференцијама јер извештавање о њима није пожељно. Осим тога, уредници неких најутицајнијих медија су обично гости конференције. Управо такви медији критичке гласове о Билдербергу најчешће омаловажавају као „теорије завере“. С друге стране, многи сматрају да је реч о елитном клубу „владара из сенке“, о глобалној власти која у својим рукама држи новац и политику. Јер, ако је реч о „малом информативном форуму“, поставља се питање: чему толика тајност и полиција? Последњих година, таква питања су довела и до демонстрација у близини места одржавања састанка; 2010. у Ситгесу у Шпанији, демонстранти су се обратили полицији са поруком: „Они креирају економску кризу да бисмо сви остали на улици. Нисте овде да браните њих. Нисмо ми ваши непријатељи, већ они…“

ПРОТЕСТИ У ШПАНИЈИ 2010.
Но, у складу са главним мотом демонстрација због финансијске кризе, протест у Чантилију је 2017. протекао у знаку позива „Окупирај Билдерберг“. Међу демонстрантима су обично независни и критични новинари и чланови антиглобалистичких покрета. Но, због моћних мера обезбеђења, поруке са демонстрација углавном ни не допиру до учесника конференције.

 

Извор Дојче веле, 10. јун 2018.