Дачић: Шта ћемо с мржњом ако сви станемо под једну шљиву?

Ауторски чланак шефа српске дипломатије

Где ће бити Србија за 10, 20, 30, 50 година?

У Европској унији, центру овог дела Европе, плате ће бити на нивоу немачког просека, млади не одлазе из земље јер у Србији већ увелико своја седишта имају велике светске мултинационалне компаније, српски ИТ стручњаци направили су револуционарни компјутер. Ратовима се баве само историчари. Србија је успела за сачува српско становништво на Косову, наталитет се повећао, нисмо народ који нестаје.

Ово питање постављам себи скоро сваки дан, а волео бих да одговор буде овакав како сам навео! Али да ово не би биле само пусте жеље, бајке и моја „блебетања“, сви ми који смо власт, али и они који су сада опозиција, имамо одговорност. Преломне одлуке, ма колико оне биле тешке, морамо да доносимо да би наши наследници имали бољу будућност!

И Тадић и Ђилас и Јеремић, и многи који су били део власти у прошлости, изгледа су заборавили шта значи реч одговорност. За разлику од њих, чини ми се да је садашња власт с Александром Вучићем на челу, чији су део моја партија и ја, спремна да се ухвати у коштац са свим тешким одлукама. А питање Косова је најтеже од свих. Изгледа као Сизифов, али на нама је да никада не одустанемо колико год да се све чини безизлазним. Не, то није само фраза, то је суштина.

Смета вам када Дачић пева, а не смета када су то радили Путин и Обама

Лако је сада рећи: „Ова власт би да прода Косово, ова власт води катастрофалну економску политику“, да за мене кажу: „Дачић пева“ и да ме зову неоствареним музикантом. Господо, сви који критикујете, а на шта имате право, кажем вам: „На муци се познају јунаци.“ Да сте били барем мало одговорнији, сада можда не бисмо имали толико пропуштених шанси за Косово, да се сада и председник и Влада хватају за сламку, која је притом поломљена на неколико делова, да би Србија нешто добила. А за разлику од неких, моје певање, и то пред страним дипломатама, није одмогло, већ помогло, јер чињеница је да је дипломатска активност признатија него икада. Смета вам када Дачић пева, а не смета када су то радили Путин, Обама или када је Клинтон певао. Многи ће рећи: „Ево, Дачић сада соли памет, па у власти је 20 година.“ Јесте, али за разлику од неких који су били у власти, а сада скоро па и да их нема и не постоје, ваљда је ипак врлина да СПС и ја као лидер те странке на крају крајева и даље трајемо.

Свима треба да нам је уму да и Србија треба да траје и да период пред нама буде уписан у историји као благостање или, да цитирам Вучића, као „златно доба“. У реду је да критикујемо једни друге, тако се долази до бољих решења, али не и да се међусобно мрзимо! Шта ћемо сви заједно са мржњом ако дођемо у ситуацију да сви станемо под једну шљиву.

 

Извор Курир, 11. јун 2018.