Dmitrij Drobnjicki: Globalno tržište se raspada

I u istoriji u prirodi – katastrofe su uvek početak nečeg novog

Kanadski premijer Džastin Trido i predsedik Francuske Emanuel Makron uveliko govore o spremnosti da zapadne zemlje funkcionišu bez Donalda Trampa. Samo, da li su Kanada i EU baš rešile da nastupaju bez SAD?

Samit G-7, održan u kanadskom gradiću La Malbe, pokazao je na 500. dan od Trampovog ulaska u Belu kuću da 45. predsednik Sjedinjenih Država zaista ima nameru da se odrekne mnogih principa globalizma.

Neki novinari su Trampa već nazvali „Trgovinskim ratom“.

Ni predstavnici evropskih struktura NATO ne osećaju se bezbedno uprkos tome što je američko vojno prisustvo na Starom kontinentu na maksimalnom nivou za proteklih najmanje deset godina.

Svetski lideri su se do pre mesec dana uzdržavali od otvorenog kritikovanja Trampa. Pominjali su raznoglasja i izražavali nadu da će doći do razumevanja sa Vašingtonom i podvlačili „važnu ulogu SAD kao garanta savremenog svetskog poretka“.

Ali, već uoči samita u Kanadi je retorika postala žestoka, gotovo nepomirljiva. Američki lider je plašen „izolacijom u La Malbeu“, ali se on nije dao zaplašiti.

Makron je tada sebi dozvolio i ove reči: “Tvrdi se da je predsedniku SAD svejedno. Ali, niko od lidera nije večan… Možda se predsednik SAD uistinu ne pribojava izolacije. Šta da se radi, ni mi se ne bojimo da ostanemo ušestoro. I zato što upravo naša šestorka oličava vrednosti i tržišnu ekonomiju i predstavlja glavnu silu međunarodnog nivoa“.

Dobro rečeno i smelo. Ali, da li je EU baš jedinstvena u svojoj rešenosti da – zajedno sa Kanadom i Japanom – ide dalje bez SAD? Mogu li lideri šestorke sačuvati svetski liberalni poredak bez SAD? Pogotovo što je Italija dobila vladu populista-evroskeptika, pa je jedinstvo EU počelo da puca po šavovima… Jer, nova vlada u Rimu želi veću samostalnost od predviđene u okvirima globalističkog modela.

Simptomatično je da je Đuzepe Konte istovremeno objavio i da je neophodno ukinuti sankcije Rusiji i da su Sjedinjene Države za njegovu zemalju „tradicionalno privilegovani partner“.

Zato su svetski mediji još uoči samita u Kanadi pisali da se „Sedmorka“ raspala na „šest plus Tramp“, ali je to bila veoma ulepšana slika stvari. Jer, Italija se ne može svrstavati u „šestorku“, a ni u stopostotne saveznike Bele kuće.

Dakle, šta je prava formula? „5+1+1“?

Samo, ni tu nije sve baš prosto. Tokio jeste ogorčen Trampovim protekcionističkim merama, ali su SAD jedini pouzdani vojni saveznik Japana.

Ovo bi moglo da znači: 4+2+1 ili 4+1+1+1. A, možda i 3+1+1+1+1 – ako Kanada, kojoj su najvažniji odnosi sa SAD, ipak ne pristupi evropskoj trojci.

Ni Makron, ni Merkelova ne žele nikakve velike promene. Sasvim obrnuto, oboje se maksimalno suprotstavljaju promenama koje traže birači koji glasaju za evroskeptike. Koliko će to suprotstavljanje biti uspešno – pokazaće vreme.

Zasad evropska elita pokušava i da nagovori Vašington da se vrati u korito globalizma i da ubedi birače da treba „preživeti Trampa“ i da će opet sve biti u redu.

Njihov je problem što dinamika procesa na Zapadu govori o obrnutom.

Trampove reči o povratku Rusije u G-8 uopšte nisu plod namere da se ponovo uspostavi globalni poredak – samo bez Tridoa i Makrona, a sa Vladimirom Putinom i Si Đinpingom.

La Malbe se nalazi u oblasti Šarlevua koju je pre 300 godina pogodio meteorit prečnika 50 kilometara. Uništio je sve živo desetine kilometara uokolo.

Ako Sedmorka nestane za koju godinu, mnogi će o tome takođe govoriti kao o katastrofi. Pisaće se da je to bila „Druga kastatrofa u Šarlevua“.

I u istoriji u prirodi – katastrofe su uvek početak nečeg novog.

Danas je na smenu udobnoj globalizaciji došlo novo industrijsko-ekonomsko nadmetanje u kojem je zadatak Rusije – ne zaostati. U tome je glavni smisao Putinovog „Proboja“.

Kratkoročni je zadatak minimizovati štetu koju će sa sobom doneti raspad globalnog tržišta koji ni Merkel, ni Makron, čak ni Si Đinping – nisu u stanju da zaustave.

 

Izvor Fakti, 11. jun 2018.

Pratite nas na YouTube-u