Degeneracija demokratije

Demokratski sistemi se degenerišu u poretke zasnovane na tri centra moći: oko šefa države, oko tajnih službi i oko izvršne vlasti

 Trenutak u kojem živimo odlikuje to da javno mnjenje manje oblikuju objektivne činjenice, a više podsticanje emocija i ličnih uverenja. Takav okvir, u kome istina postaje manje bitna, naziva se postistinski (post-truth prema Oksford rečniku).

Treba biti načisto da postistinski period nije proizvod naroda. Do toga su mogli da dovedu samo oni koji su zadnjih decenija upravljali svetom. Upravo ti, sami sebe promovišu kao „elitu“. Elitizam je danas institucionalizovan globalno (kroz G7, Svetski ekonomski forum i kružoci poput Bilderberg grupe), ali i na unutrašnjim planovima (supstitucijom demokratskog odlučivanja takozvanim „liderstvom“).

Postindustrijsku elitu, za razliku od ranijih, odlikuje ekstremna otuđenost. Oni očekuju da sve mora da bude kako zamisle, a da u svom htenju ne budu ograničeni ničim pa ni ljudskošću. Rezultat toga je dominantna retorika koja izvrće i prikriva stvarnost, a sa ciljem da otupi pažnju javnosti i, još gore, da  ljudsko biće svede na isključivo obveznika poreza i potrošnje .

BAHATOST ELITE
Problem je, međutim, to da „elita“ postaje i otvoreno bahata. Tako je, na primer, niko drugi do Bilderberg grupa stavila „postistinsko“ doba za temu svog ovogodišnjeg skupa. Čemu institucije, čemu države, čemu međunarodne organizacije, čemu u krajnjoj liniji birokratije, kad o postistinskom debatuje neformalna grupa elitista, odgovorna za gušenje istine. Da globalistička elita, među kojima je ove godine na žalost bila i premijerka Srbije, države čiji su građani pretrpeli posledice laži, teže istinu i najbolji interes stanovništva, zašto bi se sastajali tajno, zašto bez zapisnika i zašto bi im trebale sumanute mere obezbeđenja skupa?

Mnogo je reči kojima bi se takvi ljudi mogli preciznije opisati, ali uljudnosti radi dovoljan je njihov zajednički imenitelj – globalisti. Globalisti, koji preziru nacije i sve koji sebe doživljavaju kao duhovne pripadnike svojih političkih zajednica, osvojili su globalnu upravljačku kontrolu.

U procesu postizanja te vanpravne kontrole imali su saveznike u državama koje su imale korist od imperijalizma, koji se podmuklo sprovodio kroz globalizaciju. Glavnu ulogu u globalnom širenju tog imperijalističkom obrascu imali su bezbednosni aparati Zapada, a najneljudskiju među njima, ili „srce zla“, kako se ispostavlja, obaveštajne agencije, koje su postale centri lansiranja laži i lažnih diskursa.

O kakvim se „ljudima“ radi u vrhu nečega što se naivno smatralo osloncem države pokazuje držanje pred istražnim organima jednog od globalističkih sluga iz tih redova, doskorašnjeg pomoćnika direktora FBI Endru Mekejba. Prisluškivali su opozicionog kandidata Donalda Trampa najkasnije od 2016. godine i fabrikovali izveštaje nakon što je demokratski izabran, a kad su uhvaćeni spremni su da izdaju svoje samo da dobiju imunitet od gonjenja.

Vremenom, poput „srca zla“ su postajale i obaveštajne službe širom sveta i lokalni politički „korisni idioti“ globalističkog (imperijalističkog) poretka, doduše na svojim nivoima. Lažni izveštaji, lažne konstrukcije, širenje laži, prikrivanje istine u službi političkih i finansijskih interesa proizvelo je ozbiljnije posledice. Kompromitovana je podela vlasti i, u praksi, pravna država. Zato je danas retrospektiva laži potreba naroda širom sveta.

Uništavanje sopstvenih nacija objašnjava se potrebom uklapanja u globalistički okvir, koji favorizuje obaveštajne birokrate i njihove porive stvarajući od njih zaverenički sloj, dok su njihove nacije sve zaduženije a srednja klasa u entropiji. Nezaposlenost, ekstremizmi, nasilje, širenje društvene patologije svedoči da je uzdrmana unutrašnja stabilnost političkih zajednica (bogatih i siromašnih) i ukazuju da se radi o neodrživom svetu.

Ko se ne uklapa u retoriku (laži) i planove globalista, po globalistima, bolje da nije živ. Ne čudi zato da obaveštajne ćate ne mogu da smisle generala Flina, terenskog čoveka koji je opovrgao njihove bajke o Alkaidi. Ne čudi ni da ne mogu da smisle Rusiju, koja se otrgla iz globalističke plantaže i postala ponosna na svoje nacionalno opredeljenje, reafirmisala svoje hrišćanske korene, obuzdala agresivno ludilo gej i rodne propagande, podigla standard života, uspostavila čvrstu odbranu i, posebno, sputava oligarhe da otuđe sve nacionalne resurse.

ŠTA ZANIMA BILDEBERG GRUPU?
Posmatrano objektivno, malo je verovatno da Bilderberg grupu zanima kako da svet vrati na put istine, već će pre biti da ih brine kako da ogoljeni “postistinski svet” koji su stvorili nastave da koriste u svom interesu.

Taj interes se na nacionalnim nivoima prepoznaje u praksi da se demokratski sistemi degenerišu u poretke zasnovane na tri centra moći: oko šefa države, oko obaveštajnih službi i oko izvršne vlasti. Ova tri centra nemaju uvek istu snagu, ali tokom godina su, čini se, prva dva svoju moć jačali nauštrb kolektivnih nosilaca moći. Tako se došlo do prakse da se formalno najodgovorniji centar moći, vlade, sve manje pitaju u odlučivanju a sve više bave regulativom.

Personalizovan sistem možda ne odgovara građanima, ali je idealan za netransparentno upravljanje. Da li će globalisti, naviknuti na obest i bahatost, doći pameti i odustati od netransparentnog upravljanja i tiranije? Od pomenutih Bilderberga je tako nešto teško očekivati, oni su sa prevelikim ugrađenim interesom. Izdaju je moguće očekivati od osvedočeno nelojalnih, koji su već izdali svoje zakletve i svoje narode koji ih plaćaju. Radi se o birokratskom sloju sledbenika globalista iz obaveštajnih službi i vojnog establišmenta, koji su spremnost da službene resurse podrede interesima neformalnih gospodara dobro naplaćivali tokom zadnjih decenija (osim časnih ljudi poput pomenutog generala Flina).

Neoliberalni globalisti, u koje spadaju i Bilderberzi, trenutno zauzimaju busiju. U SAD, linija njihovog rezervnog položaja odbrane sveta laži obuhvata popularnu kulturu, univerzitete, masovne medije i birokrate obaveštajnih službi. Pada na pamet da ebola i razni virusi istrebljuju sirotinju po svetu, ali ih nema da udare na nosioce najvećeg kolektivnog zla nakon Drugog svetskog rata. Kako su ušli u bitku protiv istine i zdravog razuma, teško da će izaći kao pobednici. Posle im malo toga preostaje na raspolaganju da spreče osvešćenje naroda širom sveta, osim oružane sile.

Dok se iščekuje ishod borbe protiv „srca zla“ u SAD, svako ljudsko biće širom sveta prinuđeno da trpi neprirodni diktat i posledice laži i obesti zapadnih i svojih globalista, moraće da se opredeli za vrednosti koje su stvarno važne. Bog ne daje izbor da li ćemo umreti, već kako ćemo da živimo.