Жарко Ракић: Хумани и нехумани Европљани

Мигрантска криза и даље тресе Европу

Изазов за Ангелу Меркел: Ко су најхуманији Европљани? А ко су најтврђа срца? Шпанци, Французи, Италијани, Грци, Немци, Аустријанци, Мађари, Словенци, Хрвати … Списак је сваки дан све дужи и дужи а европске државе, чланице ЕУ, као да се утркују која земља ће заузети што боље место на црвеној или црној листи – у зависности од тога како се односе према мигрантима.

Последње поглавље овог чудног надметања отворила је Италија одлуком да не прими брод са више од 600 избеглица. Уследилa су оштра реаговања из неких европских престоница али Италијани су остали „тврди”. Свађа је ескалирала и чак озбиљно уздрмала односе Француске и Италије.

Европски медији су, осим наравно италијанских, углавном  пожурили да Рим ставе на стуб срама. Намерно или случајно заборављајући да су италијанске луке годинама биле отворене за бродове крцате избеглицама док су Европљани окретали главу на другу страни обећавајући Италији помоћ која је била скромна, боље речено недовољна. А према подацима италијанске владе последњих година ова држава је примила скоро 700 хиљада избеглица које су углавном стиглe после опасног путовања преко Средоземног мора.

И сада кад је Рим одлучио да затвори италијанске луке за избегличке барке ситуација се из корена променила. У ЕУ је избио хаос, многи национални политичари реаговали су панично, цинично  и неразумно, други су наступали калкулантски покушавајући да избегличку драму искористе за своје циљеве и унутардржавне обрачуне. У Немачкој је чак избила озбиљна политичка криза јер су се поводом будуће политике према мигрантима озбиљно докачиле две конзервативне странке: баварска Хришћанско – социјална унија и Хришћанско демократска унија канцеларке Ангеле Меркел.

Баварци тренутно не показују намеру да устукну са својим захтевом да Немачка убудуће враћа са својих граница све мигранте којима претходно није одобрен азил у некој чланици ЕУ. Канцеларка Ангела Меркел одбацује такав захтев и инсистира на заједничкој европској политици према мигрантима. Немачка канцеларка је приметно нервозна јер је у временској оскудици. Крајем месеца је велики самит ЕУ на којем би немачка канцеларка желела да представи свој пројекат – заједничку европску стратегију према мигрантима.

Критичари Ангеле Меркел тако су добили добру „муницију” за своје нападе јер све гласније питају како ће немачка „мути” да убеди Европљане у исправност своје политике када не може да уведе ред ни у својој кући.

Балканска рута:  Првог дана јула Аустрија преузима улогу председавајућег ЕУ у наредних шест месеци. Непосредно пре преузимања палице председавајућег Уније из Беча стижу јасни сигнали о деловању Аустрије за кормилом ЕУ. На листи аустријских приорите највише место заузима политика према мигрантима.

„Наш заједнички циљ је делотворна заштита граница” изјавио је за бечки „Ди пресе” аустријски министар унутрашњих послова Херберт Кикл. „Развој ситуације у балканским државама само потврђује да је неопходна ефикасна заштита спољних граница Уније”, истиче Кикл.

Аустријски канцелар Себастијан Курц делује у истом правцу. Један од основних задатака је „херметичко затварање спољних граница ЕУ” и стварање такозване „осовине вољних” да раде на овом заједничком европском задатку, захтева Курц.

„У остварењу овог циља већ се назиру контуре поделе посла: Аустрија повлачи конце на западном Балкану, Италија у Северној Африци”, закључује аустријски дневник „Ди пресе”.

Према сазнањима овог листа аустријска влада је већ почела преговоре с властима у Албанији, Македонији, Србији и Приштини око формирања такозваних прихватих логора за мигранте где би били смештени док се одлучује о њиховим захтевима за добијање азила у некој чланици ЕУ. Главни европски савезник Аустрије на овом послу је Данска.

Бечка анализа о мигрантима у региону Балкана, укључујући и Грчку, каже да ситуација није алармантна – процењује се да на овим просторима тренутно борави између 50 и 60 хиљада људи жељних да се дочепају западне Европе. Када се, међутим, зна да у Турској тренутно борави око три милиона избеглица спремних да крену према Европи онда бриге владе у Бечу добијају на великој специфичној тежини.

Аустрија неће имати лак посао да спроведе у живот идеју о формирању центара за прихват и смештај избеглица изван територије ЕУ – у такозваним „сигурним трећим државама”. Шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн је, на пример, поручио да ће се „до последње капи крви борити против данско-аустријске идеје”.

„Такви планови”,сматра Аселборн, „у супротности су са европским осећањем солидарности. Таквом реториком могу се добијати избори али ја ћу радије изгубити изборе него подржати такву акцију”, закључио је министар иностраних послова Луксембурга.

Лист из ове мале кнежевине „Луксембургер ворт” пише да би, уколико буде прихваћена аустријско-данска идеја „свака држава која прихвати логор за мигранте на својој територији добијала добру финансијску надокнаду”.

 

Извор Политика, 18. јун 2018.