Deo koji nedostaje u korejskoj slagalici

Da li su dragoceni minerali pronađeni u Severnoj Koreji jedan od ključnih faktora za odmrzavanje odnosa Pjongjanga i Vašingtona?

Izgleda da se ovde uopšte ne radi o apartmanima na severnokorejskim plažama. Postaje sve verovatnije da je u srcu posvećenosti Trampove administracije Kim Džong Unu u stvari jedno od najvećih nalazišta retkih zemnih metala (Rare Earth Elements – REE) na svetu, locirano svega 150 kilometara severozapadno od Pjongjanga, a potencijalno vredno milijarde dolara.

Sve alatke svakodnevnog visokotehnološkog života 21. veka se oslanjaju na hemijska i fizička svojstva 17 dragocenih elemenata periodnog sistema, poznatih kao REE. Veruje se da trenutno Kina kontroliše preko 95 odsto svetske proizvodnje retkih zemnih metala, sa procenjenih 55 miliona tona zaliha. A Severna Koreja poseduje najmanje 20 miliona tona.

DA LI SE SVE VRTI OKO METALA?
Retki zemni metali nisu jedini minerali visokog strateškog značaja u ovoj igri moći. Isto važi za volfram (tungsten), cirkonijum, titanijum, hafnijum, renijum i molibden – svi oni su apsolutno vitalni ne samo za čitavu paletu vojnih potreba, nego i za nuklearnu energiju.

Retka zemna metalurgija je takođe esencijalna za američke, ruske i kineske sisteme naoružanja. Za THAAD sistem trebaju retki minerali, a isto važi i za ruske raketne odbrambene sisteme S-400 i S-500.

Nije teško zamisliti ,,veštinu pregovaranja“ (aluzija na naziv Trampove knjige; prim. NS) primenjenu povodom retkih zemnih metala. Ako Amerika ozbiljno ne pokuša da se dokopa ogromnih rezervi retkih minerala Severne Koreje, pobednik će ponovo biti Peking. Pa i Rusija, kada se ima u vidu strateško partnerstvo Rusije i Kine koje se sve otvorenije pokazuje.

Može biti da se čitava slagalica vrti oko toga ko nudi najbolje investicione uslove, i to ne za nekretnine, nego za atraktivne metale, a rukovodstvo iz Pjongjanga bi potencijalno moglo da prigrabi ogromno bogatstvo.

Da li je Peking u stanju da nadmaši mogući američki dogovor? Ovo je mogla da bude glavna tema diskusije tokom trećeg sastanka (i to u svega nekoliko nedelja) Kim Džong Una i predsednika Sija Đinpinga, i to upravo u trenutku kada čitava geopolitička šahovska tabla visi o koncu.

Istraživač Mark Sils u studiji naslovljenoj ,,Krize strateških materijala i konflikti velikih sila“ kaže: ,,Konflikt povodom strateških minerala je neizbežan. Drama će se verovatno razviti kod ili blizu rudnika, ili duž transportnih linija kojim materijali moraju da putuju, a naročito na svetskim uskim grlima koje američka vojska ima zadatak da kontroliše. Ponovo je jednačina moći sastavljena tako da uključuje posed i uskraćivanje poseda drugima“.

Ovo, na primer, važi za ukrajinsku slagalicu. Rusiji su očajnički potrebni ukrajinski titanijum, cirkonijum i hafnijum za njen vojno-industrijski kompleks.

Ranije ove godine, japanski istraživači su otkrili nalazište 16 miliona tona retkih zemnih metala (što je ipak manje od severnokorejskih rezervi) ispod dna zapadnog Pacifika. Ali teško da će to promeniti značaj Kine i potencijalno Severne Koreje. Ključ čitavog procesa retkih zemnih metala je u formiranju profitabilnog proizvodnog lanca, baš kako su Kinezi uspeli. A to zahteva dosta vremena.

AMERIKANCI NEĆE STAJATI PO STRANI
Detaljne studije poput ,,Industrija retkih zemnih metala Kine“ autorke Sindi Herst (2010) koju je objavio Institut za analizu globalne bezbednosti (IAGS) ili ,,Retki minerali i njihova primena u odabranim oblastima američke nacionalne odbrane“ autora Džejmsa Hedrika koja je predstavljena na 40. forumu geologije i industrijskih minerala 2004, uverljivo mapiraju sve veze. Sils ističe da minerali i metali privlače pažnju samo u publikacijama o rudarskoj trgovini, ,,pa zato trka za ovladavanje REE u Koreji ne dobija potrebnu pažnju. Sami metali nisu atraktivni. Ali oružje jeste“.

Metali su svakako atraktivni za američkog državnog sekretara Majka Pompea. Treba se prisetiti kako je Pompeo, kao tadašnji direktor CIA, maja 2017. rekao komitetu Senata da je inostrana kontrola retkih zemnih metala ,,veoma realna briga“.

Godinu dana potom, Pompeo je prilikom preuzimanja Stejt departmenta istakao ,,novo težište“ američke spoljne politike. Pre svega nekoliko nedelja, Pompeovo ,,novo težište“ se pokazalo u njegovim sastancima sa Kim Džong Unom.

Daleko od filmskog obrta u stilu ,,Netfliksa“, veoma je moguće da je Pompeo pokušavao da impresionira Kima opisima lepote slatkog američkog dogovora o retkim metalima. Kina i Rusija bi morale da budu oterane, inače… Nije teško pretpostaviti da Si razume implikacije svega ovoga.

DPRK – taj jedinstveni miks Turkmenistana i postsovjetske Rumunije – je možda na pragu integracije u ogromni lanac snabdevanja preko Gvozdenog puta svile, u čemu rusko-kinesko strateško partnerstvo simultanih investicija u železnice, gasovode i luke pored severnokorejskih specijalnih ekonomskih zona počinje da daje plodove.

Kako je zamenik direktora Gasproma Vitalij Markelov otkrio: ,,Južnokorejska strana je pitala Gasprom“ da ponovo pokrene ključni projekat gasovoda kroz Severnu Koreju, što bi bila pupčana vrpca između Južne Koreje i evroazijskog kopnenog masiva.

Ključne diskusije sa Dalekoistočnog samita u Vladivostoku septembra 2017. utrle su put za to da Južna Koreja, Kina i Rusija uključe i Severnu Koreju u evroazijske integracije, razvijajući njenu poljoprivredu, hidroenergiju i – bitnije od svega – mineralno bogatstvo.

Koliko god da je Trampova administracija možda zakasnila u ovoj igri, nezamislivo je da bi Vašington propustio ovakvu (metalnu) akciju.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Asia Times