Rekonfiguracija Balkana: Posledice “sporazuma o imenu”

Makedonija, a ne Bosna ili Kosovo, je najozbiljniji detonator rata na Balkanu. Promena imena je pouzdan nagoveštaj takvog razvoja

Novo ime Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije (BJRM) koje su, uz američko tutorstvo, dogovorili premijeri Makedonije Zoran Zaev i Grčke Aleksis Cipras bi ipak moglo biti izvorište novih problema, a ne rešenje kakvim se u evroatlantskoj eliti želi predstaviti. Ime Severna Makedonija je, u stvari, prekrajanje istorije, nasilje nad činjenicama, jer sugeriše da se ta država otcepila od Grčke a ne da je nastala u Jugoslaviji i u njenom raspadu. Svako ime ima svoje značenje i sadržaj, pa i ovde nije reč samo o imenu.To suštinski menja konfiguraciju Balkana.

IVANOV KAO POSLEDNjA PREPREKA
Sporazum o novom imenu u samoj Makedoniji, međutim, još nije pravno valjan, nema pravno dejstvo. Makedonska vlada i Skupština su, razume se, prihvatili sporazum ali, prema važećem makedonskom ustavu, neophodan je i potpis predsednika Republike, a za promenu ustava, koja je pod tim novim imenom neophodna, uslov je referendum. Potpisa još nema i neće ga u skorije vreme ni biti jer je predsednik Đorđe Ivanov odlučan u odbijanju i  smatra da je novo ime „izdaja“ a i uspeh referenduma je pod znakom pitanja. Prema zakonu na referendum mora da izađe najmanje 50 odsto upisanih birača a onda od onih koji glasaju minumum je 50 odsto da glasa „za“. Tu matematiku je, međutim, u postojećim okolnostima veoma teško izvesti. Premijer Zaev je zapretio da će kroz skupštinsku proceduru opozvati predsednika Ivanova i tako eliminisati taj problem. Ali za to mu je potrebna dvotrećinska većina koju njegova i albanske koalicione partije jednostavno nemaju. Drugim rečima, nastao je pravni vakuum u kojem mogu da uspevaju samo novi problemi i napetosti u ionako podeljenom i frustriranom društvu Makedonije.

Sporazum, dakle, u Makedoniji još nema pravno dejstvo, nije važeći, ali Amerika i Evropska unija (EU) o tome uopšte ne brinu. Za njih je sporazum već važeći. Tako se najavljuje da će Severna Makedonija već u julu ove godine biti pozvana u NATO članstvo, a plasiraju se i priče o početku pregovora o članstvu u EU. Doduše, to je još pod znakom pitanja jer se neke važne zemlje EU protive početku pregovora ali dozvoljavaju učlanjenje u NATO. Članstvo u NATO-u je, u stvari, glavni cilj čitavig projekta. A u NATO-u glavnu reč vodi Amerika i u ostvarivanju tog cilja Vašington se najviše i angažovao na sporazumu oko imena. Makedonija je odavno želela da bude članica NATO-a ali je uvek postojao problem oko imena, Grčka se uporno protivila. Politički gledano, tu nema velikih promena na raniju poziciju Makedonije koja je, kao i drugi, želela da bude EU i NATO. Godine su prolazile ali očigledno, u novim geopolitičkim okolnostima, Amerike više nije želela da čeka i krenula je u veliku akciju. Na ruku joj je išlo i to što je na vlast u Grčkoj došao Cipras, koji je američki projekat, i „kockice su se složile“.  Kao što je poznato, potom je  usledila  velika specijalna operacija Amerike i aktivirani su Albanci, dežurni američki instrument destrukcije na Balkanu, i na vlast je doveden Zaev, koji je u stvari izgubio na izborima. Njegova partija nije pobedila. Naredni koraci Zapada su već toliko puta viđeni ne samo na Balkanu. Prvo ide prijem u NATO pa onda odugovlačenje i mučenje oko procedure prijema u EU, a u međuvremenu će biti napetosti, uličnih i političkih sukoba.

ŠTA JE ZAPRAVO „MAKEDONIJA“?
Činjenica je da (jugoslovenski) Makedonci imaju problem etničkog identiteta, etničkog porekla i odatle potiču njihova nesigurnost i unutrašnji sukobi. Ali nekako se u javnosti Jugoslavije, od 1945. godine kada je formirana Makedonija,  prihvatilo da su oni Makedonci i to je nekako funkcionisalo. Sada se sve to ruši.  Makedonija je, trebalo bi podsetiti, geografsko područje u tri zemlje, jedan deo, najveći, je u Grčkoj i zove se Egejska Makedonija, drugi deo u Bugarskoj, Pirinska Makedonija, a treći, često zvan Vardarska Makedonija, je prvo bio u Srbiji, pa onda u Jugoslaviji, a u vreme socijalističke federacije postao je republika, odnosno –drugim rečima – država. Do tada su Makedonci bili kao Bosanci, vezivani za geografiju a ne etničko poreklo.

Granice geografskog područja Makedonije su iscrtane posle Drugog balkanskog rata i njima niko nije bio zadovoljan. Cela geografska Makedonija u sve tri države je – izuzev zapadnih delova gde su Albanci – u većini bila naseljena slovenskim stanovništvom. U grčkoj Makedoniji je, međutim, došlo do promene strukture stanovništva posle Prvog svetskog rata i posebno posle grčkog poraza u ratu sa Turskom, 1923. godine, kada se slovensko stanovništvo, u najvećoj meri Bugari, iselilo (iseljeno je i tursko etničko stanovništvo) a naseljeni su Grci proterani iz Turske. (Definitivno čišćenje se zbilo posle Drugog svetskog i potom građanskog rata u Grčkoj. Slovensko stanovništvo je optuženo da je podržavalo poražene komuniste.)

Pod novim imenom se postavlja pitanje šta je onda etnički, nacionalni status Severne Makedonije. Makedonac iz Grčke je Grk, Makedonac iz Pirinske Makedonije je Bugarin, a šta je Makedonac iz Severne Makedonije? Ime Severna Makedonija, kao što je već rečeno, sugeriše kao da je ta zemlja otcepljena od onoga što je „Južna Makedonija“. Drugim rečima, Makedonija indirektno postaje vezana za Grčku i odvaja se od slovenskih suseda na severu, ali i na istoku. Otrže se od svog slovenskog porekla i svoje istorije, otrže se od onih koji su jedini zaslužni što ova današnja Republika Makedonija uopšte i postoji.

Američki državni sekretar Majk Pompeo je upozorio evropske zemlje da se ne protive ulasku Severne Makedonije u NATO i EU. U prevodu, Severna Makedonija je američki projekat. Oni koji se tome protive, pre svega Francuska, ne odustaju od strogog protivljenja kada je reč o početku pregovora za EU ali pristaju na članstvo u NATO što je, prema oceni zvaničnog Pariza, „adekvatna nagrada“. U NATO će, dakle,  Makedonija biti primljena pod imenom koje formalno-pravno ne postoji, takve zemlje nema. Ali šta to vredi, postoji ono šta kaže američka administracija. Tako se barem veruje u Vašingtonu, a uz podršku provincijskih političara iz malih i udaljenih zemalja. To je, ipak, neviđeno političko nasilje, čak i za standarde Balkana. Ali to su NATO i savremeni Zapad.

JOŠ JEDAN NEPRIJATELj
Naravno, poznato je, to je nova geopolitička igra u novonastalim okolnostima u svetu. U javnosti se uglavnom govori da je sve usmereno protiv Rusije što je velikim delom propaganda. Makedonija je od osamostaljenja bila prozapadno definisana i Rusija se nije mnogo ni trudila da to izmeni. Glavni cilj je Kina i njen projekat Puta svile. Kina je suvlasnik dve grčke luke, Pireja i Soluna, i kroz Makedoniju prolazi glavni putni pravac ka severu i Evropi. Razume se, to je deo ogromnog projekta i Amerika ne može da spreči njegovu realizaciju ali može da kontroliše taj putni pravac. Kontrola daje mogućnost ucenjivanja i trgovine političkim interesima i izvršioci tih američkih radova će, kao i obično, biti NATO i EU, barem dok postoje. Istovremeno, projekat imena Severne Makedonije i sve ono što on sa sobom nosi su usmereni i protiv Srbije a u velikoj meri i Bugarske, iako je ta zemlja članica i EU i NATO-a.

Srbija bi, u osnovi, mogla da izgubi svog južnog saveznika, ma koliko da je on politički u skorašnjoj istoriji uglavnom bio protiv Srbije. Ipak je važno da je među Makedoncima Srbija najpopularniji sused i to za zapadne „vlasnike“ nije poželjno. Ako se sagledaju sve okolnosti, Severna Makedonija će biti protiv Srbije, ali na daleko odlučniji način nego što je to bilo prethodnih godina. Još jedan neprijatelj.  Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je izjavio da Srbija nije čestitala novo ime jer „i nema šta da se čestita“. Rekao je takođe da je Srbija, tada SR Jugoslavija, pogrešila što je priznala Makedoniju kao Republiku Makedoniju, što je njeno ustavno ime. Nije, međutim, rekao da je takvo priznavanje tada, u tadašnjim okolnostima, bilo jedan od uslova za ukidanje sankcija. I onda je bio dovoljan jedan noćni telefonski poziv Slobodana Miloševića makedonskom predsedniku Kiri Gligorovu i taj uslov za ukidanje sankcija je otklonjen.

Najveća je nevolja što sama promena imena neće biti dovoljna da Makedonija, kako je god neko zvao, stane na noge. Može da bude članica NATO-a, EU sigurno neće da bude, ali ključni problemi ostaju i mogu biti samo još gori i gori. Ta zemlja ulazi u novu fazu nestabilnosti sa velikim potencijalom destrukcije. Uz dežurne Albance sada je tu i značajan deo makedonske, hrišćansko-slovenske javnosti koji ne pristaje ne samo na ime nego i na ono što ta promena sa sobom nosi. Taj deo javnosti će se samo povećavati kako bude postajalo sve jasnije da obećanja o „svetlijoj evropskoj budućnosti“ premijer Zaev ne može da ispuni i da je reč o obmani. U perspektivi je, dakle, zabrinjavajući razvoj situacije koji bi na kraju mogao da budu upaljač za znatno širi ratni sukob. Makedonija, a ne Bosna ili Kosovo, je najozbiljniji detonator rata na Balkanu. Promena imena i njene posledice su, na žalost, pouzdan nagoveštaj takvog razvoja.

 

 

Pratite nas na YouTube-u