Фукујама у Београду: Више не верујем у своју тезу о крају историје

"Почело је са Путином..."

Амерички политиколог Френсис Фукујама, својевремено творац политичке теорије о такозваном „крају историје“, која говори о томе како либерални капитализам представља последњу фазу у еволуцији друштвених уређења, за Н1 говорио је о томе зашто у сопствену тезу више не верује.

Према његовим речима, финансијски крах на Вол Стриту уверио га је у то да је за функционалну демократију неопходно да држава контролише тржиште, а последњих неколико година као највећу претњу по демократију види аутократске политичаре чија популарност је у порасту.

— Мислим да је Владимир Путин био родоначелник свих популиста. Он је искористио свој демократски мандат да подрије институције и прошири националистички поглед на свет, који је сам по себи пун теорија завере. Наравно, Виктор Орбан у Мађарској, Ердоган у Турској и бројни други лидери су покупили овај манир, али свака земља је јединствена по својој историји и страховима тако да – постоји интернационална димензија у томе, али свакако и домаћа, каже Фукујама.

Да ли лидери које сте управо поменули копирају једни друге? Постоји ли упутство?
— Не постоји упуство, али оно што је сигурно је да добијају подршку један од другог. Један од најочигледнијих примера је мешање Русије у америчке изборе, покушај подршке Марин Ле Пен и њеног Националног фронта у Француској, такве ствари се дешавају. Мислим да расте њихова иделошка повезаност. Виктор Орбан је, након што је Доналд Трамп победио на изборима у САД изјавио како Америка коначно посматра ствари на начин како их он види. Зато мислим да је по среди, колико год контрадикторно звучало, формирање националистичке интернационале која је почела да се назире последњих неколико година.

Где на тој скали видите српског председника Александра Вучића?
— У домену спољне политике, мислим да је наставио план приближавања Србије Европској унији и по том питању није пратио путању коју су утабали неки неприкривенији националистички лидери. Мислим да им је по питању унутрашње политике ипак сличан на неки начин, у својим напорима да ослаби унутрашње институције контроле власти које, по мом мишљењу, карактеришу либералну демократију.

 

Аутор Миодраг Совиљ

 

Извор Н1, 27. јун 2018.