Fukujama u Beogradu: Više ne verujem u svoju tezu o kraju istorije

“Počelo je sa Putinom…”

Američki politikolog Frensis Fukujama, svojevremeno tvorac političke teorije o takozvanom “kraju istorije”, koja govori o tome kako liberalni kapitalizam predstavlja poslednju fazu u evoluciji društvenih uređenja, za N1 govorio je o tome zašto u sopstvenu tezu više ne veruje.

Prema njegovim rečima, finansijski krah na Vol Stritu uverio ga je u to da je za funkcionalnu demokratiju neophodno da država kontroliše tržište, a poslednjih nekoliko godina kao najveću pretnju po demokratiju vidi autokratske političare čija popularnost je u porastu.

— Mislim da je Vladimir Putin bio rodonačelnik svih populista. On je iskoristio svoj demokratski mandat da podrije institucije i proširi nacionalistički pogled na svet, koji je sam po sebi pun teorija zavere. Naravno, Viktor Orban u Mađarskoj, Erdogan u Turskoj i brojni drugi lideri su pokupili ovaj manir, ali svaka zemlja je jedinstvena po svojoj istoriji i strahovima tako da – postoji internacionalna dimenzija u tome, ali svakako i domaća, kaže Fukujama.

Da li lideri koje ste upravo pomenuli kopiraju jedni druge? Postoji li uputstvo?
— Ne postoji upustvo, ali ono što je sigurno je da dobijaju podršku jedan od drugog. Jedan od najočiglednijih primera je mešanje Rusije u američke izbore, pokušaj podrške Marin Le Pen i njenog Nacionalnog fronta u Francuskoj, takve stvari se dešavaju. Mislim da raste njihova ideloška povezanost. Viktor Orban je, nakon što je Donald Tramp pobedio na izborima u SAD izjavio kako Amerika konačno posmatra stvari na način kako ih on vidi. Zato mislim da je po sredi, koliko god kontradiktorno zvučalo, formiranje nacionalističke internacionale koja je počela da se nazire poslednjih nekoliko godina.

Gde na toj skali vidite srpskog predsednika Aleksandra Vučića?
— U domenu spoljne politike, mislim da je nastavio plan približavanja Srbije Evropskoj uniji i po tom pitanju nije pratio putanju koju su utabali neki neprikriveniji nacionalistički lideri. Mislim da im je po pitanju unutrašnje politike ipak sličan na neki način, u svojim naporima da oslabi unutrašnje institucije kontrole vlasti koje, po mom mišljenju, karakterišu liberalnu demokratiju.

 

Autor Miodrag Sovilj

 

Izvor N1, 27. jun 2018.