Prilepin: Zastajemo za Evropom 150 godina? Voleo bih da je 1500

Ako neko piše da je Rusija zaostala 150 godina za Evropom, bilo bi baš evropski to predati nekom tribunalu. Nekom koji izrične popravne mere

Svima su puna usta Ljudmile Ulicke (75) koja je rekla da Rusija zaostaje za Evropom 150 godina. A da li je Ulicka lično zaostala, recimo za Begbederom jedno 150 godina ili nije?

A i Ukrajina – zaostaje li ona? Mnogo je pitanja. Svi se bave tim njenim „Rusija zaostaje za Evropom 150 godina“. Šta i ako zaostaje. Ja bih gledao da budemo jedno 1.500 godina dalje od Apokalipse. Jedno mi nije jasno: misli li Ulicka da zaostaje samo Rusija, a da ona sama žustro grabi napred i obazire se tužno na nas ostaje i dovikuje: e-e-e-e-ej, požurite, e-e-e-ej – zaostajemo!

Koliko Ukrajina zaostaje – 150 ili 75 godina? Ili je ona već pretekla Evropu pa sad stoji i čeka da je sustigne jer joj je malo neprijatno da bude ispred nje… Petar Akopov, politikolog i novinar napisa da Ulicka govori isto što su govorili u svoje vreme Čadajev i Lenjin.

Eh, Petre, ti si dobar momak, ali danas nije 8. mart. Šta će ti takvi komplimenti? Čadajev je veliki filozof i ruski imperijalista. Pročitaj ono što je napisao o poljskom ustanku da ne bi i dalje gluposti pisao. A Lenjin je bio pragmatik i taktičar sa ogromnom, prosto neljudskom glavudžom. On je Ulicku pretekao za jedno 1.500 godina. Sve u svemu: kakva su ti to uopšte poređenja?!

Ulicku si tako mogao i sa meteoritom uporediti, i sa vulkanom, i sa Marijansko brazdom i sa sazvežđem Kentaur. Ili sa… 1868. godinom u Evropi, u kojoj mi – s obzirom da za ovom Evropom kasnimo 150 godina – sada živimo. A ta godina je sasvim simpatična.

Te godine je u Mađarskoj bio donet zakon o narodnim školama i reformi obrazovanja. Eto, uskoro ćemo mi – seljačka stoka – krenuti u školu. A na nivou Austro-Ugarske je bio donet zakon o ravnopravnosti nacija. Više ni za koga nije bilo cenzusa, svi su mogli dobiti najviše obrazovanje, čak još i danas divlji prijatelji stepa Kalmici i Tunguzi.

Te godine je počeo rad petodnevni (Nirnberški) kongres Saveza nemačkih radničkih udruženja (predsedavao je August Bebel). Tak kongres je utvrdio novi program i doneo odluku o pristupanju Prvoj Internacionali. Leva, leva, leva…

U Francuskoj je bio donet zakon o štampi koji je eliminisao cenzuru, a pooštrio kazne za ispade protiv vlasti, a samo izricanje kazni oduzeo porotama i predao ga tribunalima za izricanje popravnih mera.

Uzgred. Ako neko piše da je Rusija zaostala 150 godina za Evropom, bilo bi baš evropski to predati nekom tribunalu. Nekom koji izrične popravne mere.

Sustiži Evropu, rago.

 

Izvor Fakti, 28. jun 2018.

Pratite nas na YouTube-u