Ћорсокак у Хелсинкију

"Добра хемија" између Путина и Трампа ипак није довољна за нормализацију руско-америчких односа

Пре сусрета председника Доналда Трампа са његовим руским колегом Владимиром Путином, учествовао сам у експертској студији пројекта „Russia Matters“ о могућим исходима дотичног самита. Моја процена је била да се „нормализација [америчко-руских односа] не може догодити докле год су Путин и Трамп председници у својим земљама; нормализација може бити остварена само у пост-Путин/пост-Трамп околностима“. У Хелсинкију нисам видео ништа што би ме натерално да променим ову процену.

Сизифовска тежина избора из 2016. спречава било какав значајнији процес. И Трамп и Путин су сада заточеници наратива о томе шта се догодило (или шта се није догодило) да спречи сређивање руско-америчких односа – па је тако читава агенда билатералног самита била талац тог проблема. Не изненађује што се готово све политичке и медијске реакције у САД врте око континуираног порицања Русије да се мешала у америчке изборе и Трамповог очигледног прихватања тих демарша.

САД ОСТАЈУ ПРИ СВОЈИМ СТАВОВИМА
Релативно ублажена саопштења о развоју дијалога поводом низа стратешких питања са којим се обе државе суочавају не представљају стабилну или свеобухватну агенду за америчко-руске односе, а Трампу недостаје политички капитал за било какву драматичну промену. О овоме након Хелсинкија не би требало да буде било каквих сумњи у Кремљу. Ако би, међутим, оставили по страни питање мешања у председничке изборе, да ли је Трамп направио икакве велике уступке Русији у обиму који би оправдао оптужбе за издају којим га обасипају?

Пре свега, Сједињене Државе нису промениле свој став да Крим остаје део Украјине и наставиле су да поричу легалност анексије Крима од стране Руске Федерације. Истовремено, САД нису, услед самита у Хелсинкију, одлучиле да окончају снабдевање Украјине оружјем, нити ће престати да обучавају украјинску војску. Имиџ председниковог наступа на НАТО самиту је свакако био лош, али на крају свега, Америка остаје посвећена обнови своје војне позиције у Европи и наставља са јачањем истуреног присуства у Пољској и на Балтику како би била сигурна да је успостављен кредибилан фактор одвраћања руском мешању. Сједињене Државе се не повлаче из Европе, нити је Трамп прибегао било каквом „Јалта 2“ моделу у коме би признао некакву руску сферу утицаја у Источној Европи.

ФАКТОР ЕНЕРГЕТИКЕ
На заједничкој конференцији за медије, Трамп је такође разјаснио да он очекује да амерички произвођачи енергије уђу на европско тржиште и директно се такмиче са Русијом за своје место. Ђаво ће наравно бити у детаљима, а кључно је питање хоће ли америчка влада пружати подстицаје или субвенције како би премостила јаз између тога за колико новца су амерички произвођачи спремни да продају енергију европским земљама и тога колико су ти потрошачи спремни да плате, имајући у виду да је руска енергија јефтинија. Но, јасна је „изјава намера“ о томе да је политика владе САД да се увећа улога америчких енергетских компанија у задовољавању европских енергетских потреба – уз истовремено разумевање да је циљ тога да се ограничи како руски утицај, тако и руски приходи.

Заиста, коментари Дмитрија Пескова, Путиновог портпарола, о томе да Русија ,,мора остати на опрезу“, указују на то да руска страна нема илузија о томе да се – упркос личној хемији између Путина и Трампа – генерални курс америчке политике неће променити.

Трамп ће се вратити кући усред обиља критика да није „очитао буквицу“ Путину због руског мешања у изборе 2016. године. Али обнављање и одржавање руско-америчког дијалога о низу питања повезаних са одржавањем стратешке стабилности има смисла. Питање је да ли самит у Хелсинкију даје довољно материјала на врху, како би се ниже рангирани руски и амерички званичници упустили у дијалог и дискусију. Мој иницијални утисак је да не даје и да ће стога америчко-руски односи остати замрзнути и у догледној будућности.

 

Николас К. Гвоздев је шеф катедре Капетан Џером Е. Леви за економску географију и националну безбедност на Колеџу ратне морнарице САД и дописник листа „The National Interest“

 

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

 

nationalinterest.org