Anđeli glasnici Novog Sveta

Tramp i Putin ne zagovaraju svoje liderstvo, već svet vladavine prava, slobodne trgovine i nacionalnih država

Zajednička konferencija za štampu američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina pokazala je da se otvora novi horizont odnosa u svetu. Jasno je da raskol između dve nuklearne supersile neće sprečavati zbližavanje (možda čak i partnerstvo u nekim oblastima) Rusije SAD. Naime, segmenti izjava dvojice predsednika ukazuju na vrednosne promene u pristupu saradnji SAD i Rusije.

Odgovornost za stanje „nikad gorih“ odnosa SAD i Rusije predsednik Tramp je pripisao „lakomislenosti i gluposti“ američkog spoljnopolitičkog establišmenta. Nakon primedbi koje je prethodno uputio NATO i evropskim partnerima, kojima je uzdrmao temeljne stavove američke spoljne politike od kraja hladnog rata, čini se da je nagovestio istorijski pomak u američkoj spoljnoj politici. U tom smislu se može posmatrati njegovo naglašavanje da se to (nikad gori odnosi) promenilo „pre četiri sata“, odnosno samim činom neposrednog razgovora dva lidera populističkog sveta.

Iz, čini se, koordiniranih izjava dvojice predsednika može se zaključiti da će centralno mesto simboličke pobede pristupa saradnje i legaliteta nad silama koje pokreće neoliberalna globalistička tiranija biti Sirija. Osim što je pozitivan pomak sam po sebi, potenciranje Sirije bi moglo da znači da Severna Koreja više ne predstavlja izvor krize i da se može očekivati normalizacija odnosa na Korejskom poluostrvu.

Što se tiče američkih trupa u Siriji, predsednik Tramp je istakao da će SAD izaći nakon uništenja ISIS, što je trenutno ostvareno 98 osto ostvareno. Šire posmatrano, ovaj pristup implicira da Amerika nastoji da se povuče iz ratova po svetu. Nagovestio je da on i Putin „rade“ sa izraelskim premijerom Netanjahuom, koji želi da iranske snage i milicije koje Iran podržava budu što dalje od Golanske visoravni. Vrednost Golanske visoravni je u tome što se procenjena nalazišta nafte na tom prostoru porede sa onim u Saudijskoj Arabiji i što bi ova teritorija, koju je Izrael ilegalno okupirao, trebalo da garantuju oporavak Sirije. To što je Izrael odobravao koncesije (dobrim delom firmi u vlasništvu Ruperta Merdoka, vlasnika Foksa, i Rotšilda), sada kada Izrael očito ne može da nastupa sa pozicije sile, mogle bi da ostanu mrtvo slovo na papiru i, još važnije, kraj klintonističkog modela na Bliskom istoku, sa svim posledicama u Sredozemlju i Centralnoj Aziji, pa i na Balkanu.

POVLAČENjE SAD IZ SIRIJE?
Rešavanje sirijske krize, bez obzira na napore globalista da opet aktiviraju Libiju i da prave model upravljanja na migrantskoj krizi, donosi dva suštinska oslonca uspostavljanja legitimnog međunarodnog poretka, na koje je diskretno ukazao predsednik Putin. Prvi je vraćanje izbeglica. Činjenica da je to izričito pomenuo mogla bi da ukazuje da će se povratak izbeglica organizovati, što bi ozbiljno podrilo poredak nevladinih gospodara siromaštva i mizerije, koji svoj ugodan živor temelje na sredstvima koja se izdvajaju za te svrhe, kao i humanitarni sistem UN, koji nastoji da širi svoj uticaj i globalni domašaj održavanjem vanrednih situacija. Drugi je vraćanje na zadnje legalno stanje, uspostavljeno 1974. godine između Sirije i Izraela. Time što je precizirao da su jedini ostaci terorista su na Golanskoj visoravni („jug jugozapadne Sirije“), upravo tamo gde su masivna nalazišta nafte, jasno ukazuje da bi Izrael morao da omogući suverenitet Sirije na ovom okupiranom području.

Neoliberali, opsednuti svojim pozicijama i kontrolom, nastoje da šire narative i javnost truju nametanjem tema. Osnovna linija odbrane protiv daljeg oživotvorenja koncepta Trampa i Putina je zamena teza. Tako se kroz globalne medije širi antagonizam prema Trampu kako više veruje Putinu nego svojim obaveštajnim službama. Tramp, inače vešt u komunikaciji sa javnošću, elegantno je odgovorio da se ne radi o verovanju, već o nedostatku dokaza od strane službi koje su uhvaćene kao lažljive (svedočenje pred Kongresom agenta FBI Pitera Stroka otvoreno je nazvao „sramotom za naciju“).

S tim u vezi, interesantna je opaska Putina kako je bio obaveštajni oficir i da zna nešto o tome kako se dosijei prave. Kako je zaključio da se ovo (optužbe o ruskom mešanju u američke izbore) u demokratiji može samo rešiti na sudu, jasno je da je insinuirao da je radio u vreme kad je bivši SSSR bio policijska država i kada su se dosijei koristili protiv političkih protivnika. Time je praktično insinuirao da neoliberalni globalisti u SAD trenutno, kao u bivšem SSSR, primenjuju kampanje javne diskreditacije na osnovu nedokazanih tvrdnji obavštajnih službi.

Zanimljiv je način na koji je Putin plasirao povratak na vladavinu prava. Tramp je pomenuo, a on se otvoreno ponudio saradnju u istrazi protiv 12 ruskih vojnih obaveštajnih službenika, u skladu sa važećem bilateralnim sporazumom o pomoći u krivičnim postupcima, pa čak i „dalje“, pomoć da specijalni istražitelj FBI Robert Muler i njegov tim prisustvuju istražnim radnjama. Čini se da su dva državnika spremni za okršaj globalistima i dubokom državom (ne treba sumnjati da je i ruski državni aparat i nvo sektor pun neoliberalnog taloga).

UČEŠĆE NA IZBORIMA
Ne pominjući eksplicitno da u SAD predstoje izbori za predstavnike, Putin je rekao: „Možemo dovesti gospodina Braudera (izvršnog direktora i suosnivača britanskog hedžing fonda Hermitaž Kapital Manadžment, za kojim je Rusija raspisala poternicu preko Interpola), u ovom konkretnom slučaju“. Kako je objasnio, “poslovni saradnici gospodina Braudera zaradili su više od 1,5 milijardi dolara u Rusiji i nikada nisu plaćali nikakve poreze ni u Rusiji niti u SAD, a novac je izašao iz zemlje. Prebačeni su u SAD. Poslali su ogromnu sumu novca, 400.000.000 dolara, kao prilog kampanji Hilari Klinton… Možda je bilo legalno, sam doprinos, ali način na koji je novac zarađen bio je nelegalan… imamo valjane razloge da verujemo da su neke američke obaveštajne službe pratile i usmeravale ove transakcije. Tako da imamo interes da ih ispitamo.” Brauder, valja podsetiti, ima veze sa kompanijom Fjužn GPS, koja je napravila zloglasni „Stilov dosije“ 2016. godine, po narudžbi kampanje Hilari Klinton da oblati tadašnjeg opozicionog kandidata Donalda Trampa.

Ako je to čak i delimično tačno, naročito u vezi sa delovanjem američkih obaveštajaca, onda imamo skandal koji nadilazi kampanju protiv Trampa. Naime, bizarno zvuči manji broj društvenih medijskih manipulacija u poređenju sa četiri stotine miliona dolara. Ako ima dokaze da su američki obaveštajni agenti imali ulogu u ubacivanju tog novca u kampanju Hilari Klinton, istina bi delovala otrežnjavajuće na sve građane Amerike koji još uvek, zbog pritiska medija, sumnjaju u zlo neoliberalnih globalista.

Navedeni primeri ukazuju da su centralna mesta koje su predsednici Putin i Tramp, slučajno ili koordinirano, dotakli na konferenciji vrednosne prirode: mir, saradnja, pravičnost. pravo. Ako je to populizam, ko može biti protivan?

Umesto očekivanja da će njihov prvi razgovor proizvesti neposredne i brze posledice, trebalo bi imati na umu sasvim drugu dimenziju. Uzorci društvenih kretanja su ideje, misli, religije, filozofije. Mir, saradnja, pravičnost i pravo, koje su predsednici Tramp i Putin isticali, nisu iz materijalističkog sveta. Svet je, međutim, zadnjih decenija, pod neoliberalnim globalistima, pripadao materijalističkim željama i sve vrednosno je diskreditovano kao populističko. U tom svetu ljudsko biće je svedeno na tržišnu kategoriju. Briga za sudbinu običnog radnog čoveka je ideal, moralna vrednost i pripada nematerijalističkom domenu. Ideje i obrasci su večni. Ne mogu da se izgube ili zastare, ne mogu umreti, dok sve ono što je od materijalnog sveta mora po svojoj prirodi postati korumpirano i konačno nestati. Materijalni svet, koji je globalistička tiranija promovisala u vodilju, ne predstavlja ništa više i došla je do svog kraja. Zato, ko se ne odupire svojim osnovnim materijalističkim instinktima ne može doneti ništa više od privremenog ni za sebe niti za sve one oko sebe. Predsednici Tramp i Putin su stali iza vrednosnog. Oni ne zagovaraju svoje liderstvo, već svet vladavine prava, slobodne trgovine i nacionalnih država.

Oslobađanje od neoliberalnog zla moraće, samo po sebi, u krajnjem ishodu da ima povoljne posledice za ceo svet, pa i za građane Srbije, koji su na svojoj koži iskusili posledice globalizacije ove ideje. Ne treba sumnjati da će oslobođanje stega biti praćeno jednakom agresijom onih koji su svoje pozicije gradili na ukorenjavanju neoliberalne globalističke tiranije nad nacijama i ljudima.

Pratite nas na YouTube-u