Stepić: Uloga NATO u velikoj geopolitičkoj igri na Balkanu

Geopolitički osvrt na ulogu NATO u Evropi

Na početku da podsetim šta je NATO iako su to notorne činjenice koje zaboravljamo pod silnom propagandom da je to gotovo humanitarna organizacija. NATO je osnovan kao antisovjetska, odnosno antiruska, organizacija koja se pakovala u „ukrasni papir“ ideološkog suprotstavljanja. Međutim, to je geostrateški vojni savez koji je antiruski. Takav je bio, ostao i takav će biti.

Kad je reč o njegovoj funkciji, ne smemo da zaboravimo da je NATO formiran pre Varšavskog pakta. Jednom sam sproveo anketu među studentima koji bi o tome tebalo nešto da znaju, ali su oni mislili da je prvo formiran Varšavski pakt, pa je onda, „jadni“ NATO, morao da se formira da bi se tome suprotstavio.

Dakle, u vreme Hladnog rata, NATO je imao funkciju transatlantskog mostobrana na zapadu Evrope, odnosno Evrozije (a drugi je bio na istoku Evroazije) i imao je tu ulogu da okruži Sovjetski savez (Rusiju) sa svih strana i da joj ne dozvoli da igra veću stratešku ulogu. Takva uloga NATO se zadržala i posle implozije Varšavskog ugovora kada je ostala samo Rusija. I kada nije više bilo Sovjetskog saveza, NATO je ostao.

Njegova sadašnja funkcija je uloga instrumenta u neohladnoratovskog sučeljavanja sa oporavljenom Rusijom. Instrument je neoliberalne i neokolonijalne ekspanzije Zapada. To je aksiom, i ne mora da se dokazuje. To je oružana sila za realizaciju, a potom i očuvanje atlantističkog, talasokratskog, unipolarnog poretka koji smo poznavali kao Pax Americana koji je na izdisaju, ali još traje i sada je posebno opasan. Pax Americana je drugo ime za ideologiju globalizma.

NATO je tvrdi činilac moći – vojni faktor koji se koristi za širenje uticaja zapadne civilizacije. On je nosilac zapadnih vrednosti. Gde ne mogu da prođu mirnim putem, one budu nametnute vojnom silom. U Evropi je to direktno na račun pravoslavne civilizacije. Sa druge strane, NATO služi za podršku i eksploataciju i održanje u poziciji geopolitičkog objekta jednog novog faktora o kome do sada nismo raspravljali kao o subjektu geopolitike, a to je islamski činilac. NATO služi da taj činilac drži u razjedinjenom i konfliktnom stanju, ne samo radi eksploatacije nafte, nego i radi drugih resursa.

Sam Hantington je rekao eksplicitno da su i NATO i EU organizacije zapadne civilizacije. Mi toj civilizaciji ne pripadamo, i Hantington nas svrstava u pravoslavnu civilizaciju. NATO je svetski policajac, oruđe intervencionizma širom sveta, za održavanje dominacije SAD, naročito u regionima koji su važni. NATO je i oruđe za disciplinovanje Evrope. (Evropa, ali ne EU, pošto je EU eksponent NATO, odnosno druga strana novčanice na kojoj je taj pakt.) NATO služi da spreči prirodnu transformaciju, odnosno vraćanje Evrope na ono što ona zapravo jeste – a to je logičan kontinentalizam i evroazijstvo. To je logično, jer su Evropa i Azija na jednom kontinentu. Ovo sada je neprirodno stanje, okupaciono stanje Evrope, koje NATO drži u savezništvu sa atlantskim saveznikom, a ne sa prirodnim saveznicima na evroazijskom kopnu. Relativno je nova činjenica suprotstavlje NATO Kini. Ne samo na Dalekom Istoku, u Južnom kineskom moru i na Pacifiku, nego i interesima Kine u Evropi. Ne bi trebalo zaboraviti i da je NATO potreban vojno-industrijskom kompleksu SAD, što nije nimalo zanemarljiva činjenica.

Šta će NATO da bude u Evropi? Pitanje finansiranja od strane evropskih članica je samo „vrh ledenog brega“ tog problema. Do pre godinu dana, bilo je nemoguće pomenuti da bi NATO mogao da se raspadne. Da li će evropske članice, od kojih neke izdvajaju manje od jedan odsto za potrebe NATO, uspeti da izdvoje 4 odsto koliko traži Amerika? To je samo „vrh ledenog brega“ problema koji leži u vazalnom položaju zemalja evropskih članica NATO. To je vazalni položaj. To nije nikakvo savezništvo. Na primer: od koga to NATO štiti Španiju, Portugaliju ili Luksemburg? Da nije od Rusije? Je l’ Rusija preti Porugaliji? Da li Rusija bezbednosno ugrožava jednu Nemačku? Kako – je l’ Severnim tokom-1 ili „dvojkom“ koja će tek biti? Od koga se Turska otima – od Rusije ili od NATO i Amerike? I da li je ta Turska neka vrsta lakmus papira, jer je dovoljno snažna i dovoljno različita od Zapada da može da krene drugim putem i da pokrene „paranje džempera“. Izgleda da je to – to.

Da postavim jedno jeretičko pitanje: da li prisustvujemo pokušaju SAD da redefinišu način svoje kontrole Evrope posredstvom NATO? Čini mi se da se to događa upravo sada. Shodno tome se Velika Britanija izvlači iz EU, kao što vidite, ali ostaje u NATO i obnavlja svoju poziciju (kako su je geopolitički misioci ocenili) prirodnog američkog nosača aviona na zapadnoj obali Evrope, odnosno Evroazije. Pandan na istoku je Japan, koji je takođe ostrvska država. To je jedna forma kako će se NATO zadržati u Evropi – neposredno preko Velike Britanije i držanjem nje u sastavu NATO vrlo čvrsto.

Druga forma NATO prisustva u Evropi je vrlo labava: imamo pokušaj relativizacije tog prisustva u zemljama takozvane „stare Evrope“. Tu je sve jači NATO skepticizam i vidimo ga svakog dana. NATO će tu ostati u blažoj formi kroz relativne veze.

Treća forma je putem entuzijazma zemalja istočne – bivše komunističke – Evrope, koje su sveže članice NATO. Taj entuzijazam se održava veštački – širenjem straha od Rusije i njenog „malignog uticaja“. Taj prostor je prostor od Baltika na severu do Jadrana i Crnog mora na jugu. To je Intermarijum koji se često pominje, odnosno „Inicijativa tri mora“ , gde će na temenima tog trougla biti Poljska na severu, Hrvatska na jugo-zapadu i Rumunija na jugo-istoku. One tvore rusofobni trougao, čija se rusofobija manifestuje na mnogo načina – jedan od ekstremnih je protivraketni sistem u Poljskoj i Rumuniji koji će biti instaliran vrlo blizu naše granice (u Deveselu) pa do izliva hrvatskih fudbalera na svetskom fudbalskom prvenstvu.

Taj prostor je vrlo interesantan i tokom istorije je bio od velike geopolitičke važnosti. Mekinder, otac geopolitike, tu oblast je 1919. formirao u teoretskom smislu kao sanitarni kordon, koji je kasnije i praktično formiran. To je i zona dileme klasičnih ruskih evroazijaca, recimo Savickog, koji je glavni geopolitički mislilac iz toga vremena, dvadesetih godina. Potom je kroz taj prostor povučena „Gvozdena zavesa“, a onda je Bžežinski tu povukao granicu zapadnog i centralnog velikog prostora. Hantington je tu povukao granicu zapadne i pravoslavne civilizacije. Sou Koen je tu formirao konfliktnu zonu kapije između istoka i zapada, a Dugin je malo proširio taj prostor pa ga je nazvao Velika Istočna Evropa. Donald Ramsfeld to naziva Novom Evropom, za razliku od Stare Evrope koja nije toliko lojalna Americi. I, na kraju, novi igrač koji se tu pojavio – Kina, koja tu formira „16 plus jedan“.

Ove zone su sve gotovo preslikane i uklapaju se u glavni postulat geopolitike. Zona koju formira Kina je u stvari zona gde će se spajati kopneni „Put svile“ i pomorski „Put svile“ koji se, za sada, završava u Pireju i sledi spoj prema kopnenom putu – prema severu. Taj prostor igra linijsku, zonalnu, frontijersku, transgresiono – regresionu liniju između Zapada i Istoka i možemo ga nazvati jednim oblikom evropske „Krajine“.

Da bismo znali šta NATO hoće na Balkanu i koja mu je funkcija morali smo da pomenemo i ovu širu sliku. Balkan je deo ove zone od Baltika prema jugu, koju neki nazivaju „među-Evropom“. NATO se identifikuje kao savez koji služi da na Balkanu napravi branu Rusiji. On želi da zadrži Rusiju i da je ne pusti iza leđa zemalja koje su već članice, pre svega Bugarske i Rumunije, a sutra moguće i Severne Makedonije ili BJRM (ne znam kako da je nzovem), a koja je nastala na tlu Stare Srbije. Funkcija mu je da zadrži i Kinu, koja ima jako veliki uticaj na Balkanu, mada je skriven iza ekonomije (a često ćete čuti da Kinezi kažu kako ih geostrategija ne zanima, već samo ekonomija, ali ekonomija ne ide bez geostrategije). Koja dva cilja ima NATO – i zbog Rusije i zbog Kine?

Jedan je da zadrži te zemlje posredstvom kontrola obala Balkana. NATO je zaposeo sve obale Balkana sem malog dela oko Neuma, gde Bosna izlazi na more, posredstvom etničke hrvatske oblasti Balkana. To je tipično ponašanje za jednu talasokratsku silu. Balkan je blokiran sa svih strana od izlaza na more. Formiran je jedan oblik balkanskog pojasa kontrole, ili balkanskog „Rimlenda“, kao što postoji takav pojas oko Evroazije. Zato je bilo važno da mala Crna Gora (koja nema veliki značaj, ali ne znači da će tako i ostati) bude uključena u NATO, a ranije da to budu Rumunija, Bugarska i Hrvatska.

Drugi cilj je da se, posle kontrole priobalja, NATO uklini u srce Balkana, ili onoga što je Jovan Cvijić nazvao centrom Balkanskom poluostrva. Njega čini četvorougao: Sofija, Niš, Kosovska Mitrovica, Skoplje. Uklinjavanje već ide iz dva pravca.

Jedan je iz egejske akvatorije, preko Soluna, dolinom Vardara (gde se nalazi vojni poligon „Krivolak“, najveći u bivšoj Jugoslaviji, koji je veoma važan za NATO i na kome su se snage alijanse stacionirale odmah posle raspada Jugoslavije; druga važna tačka za NATO u Makedoniji je „Skopski aerodrom“) i dalje na sever, preko baze „Bondstil“ do – u ovom momentu završne tačke – aerodroma „Slatina“ kod Prištine, koji se sad zove „Adem Jašari“. Taj naziv je simbol. (Posle ću pomenuti još jedan takav simbol drugog pravca). Odatle može da se račva prema severu dolinom Ibra ili jugozapadu, preko Raške oblasti i Novog Pazara, prema onom ispustu – Goražde u Federaciji (BiH).

Drugi pravac je iz jadranske akvatorije, „Otrantskih vrata“, kroz severnu Albaniju, dolinom Drima, kroz Kosovo i Metohiju, preko Prizrena i Prištine, gde bi se ta dva pravca spojila. To je duž onog puta Drač-Priština-Niš o kome s često govori i koji se često zove simbolično „Ibrahim Rugova“. Mislim da je on skoro gotov u delu kroz KiM .

NATO je na Balkanu i zbog islamskog činica – iz globalnih, regionalnih i lokalnih razloga: da ga zadrži u stanju objekta, a ne subjekta u geopolitičkom smislu. On se tu ponaša veoma pragmatično: NATO je na Balkanu na strani bosanskih muslimana (koji se sad zovu Bošnjaci) i Arbanasa, a sa druge strane strane, na Bliskom Istoku je na strani Izraela, odnosno – protiv muslimana. To je krajnje pragmatično. Tako su migranti idealna demografko-geopolitička batina koju NATO može da koristi.

Na drugoj strani je to i terorizam koji se često naziva i “atomskom bombom siromašnih”. Tako se može nazvati i demografija. I, ne znam da li ste primetili: u trenucima kada je eksplodiralo po celoj Evropi i kada je terorizam bio vrlo aktivan – nije bilo migracija i migranata. A sada ima migranata, a nema terorizma. Slučajno?

NATO ima još jednu opštu funkciju: širenje zapadnih vrednosti, zapadne civilizacije i kulture – vesternizacije svega. I to, pre svega, prema pravoslavnom prostoru koji je prilično nemoćan, ali tu je udar i na islamsku tradiciju na Balkanu (ako uporedite arbanaško društvo na KiM 1999. i sada videćete da su promenjeni, uz svu onu patologiju koju vesternizacija može da donese). To veštačko širenje zapadne civilizacije rađa ono što je Hantington nazvao „rastrzanim društvom“, šizofrenim društvom, rastrzanom državom. Kada čitamo „Sukob civilizacija“ uglavnom se zadržimo na tome da islam ima krvave granice, i tu – stanemo, a Hantingtona treba čitati ponovo tokom godina – sa novom zrelošću i tumačenjem novih događanjau svetu. Tokom 1993, kada se pojavio njegov članak o sukobu civilizacija, većina teoretičara mu se podsmevala. Mi nismo, jer nam se to što je on opisivao, dešavalo in vivo. Mi smo se smejali „kiselo“.

Kakav je odnos Srbije i NATO? Srbija je već gotovo potpuno okružena i često nam se govori – šta mi to hoćemo, kad smo „u okruženju“. Ako je to problem, onda smo opkoljeni, a opkoliti vas može samo – neprijatelj. Sem BiH (zahvaljujući Republici Srpskoj) – pošto će i Makedonija verovatno uskoro biti u NATO – Srbija jeste u tom okruženju. Da li je to razlog da krenemo „kud svi Turci, tu i mali Mujo“?

To je neprijateljska organizacija. Često kažem da se mora postaviti pitanje – da li je NATO pitanje našeg htenja ili moranja? Ako je moranje, onda je drugačija vrsta rasprave. Ili – nema rasprave… A ako je htenje, onda može da se raspravlja. Notorna činjenica je da mi sa NATO imamo iskustvo sukoba i ne treba ga svoditi samo na 1999. godinu, jer on traje odavno – od momenta razbijanja-raspada Jugoslavije. Ne zaboravimo ulogu NATO u padu Krajine, bombardovanju Republike Srpske osiromašenim uranijumom. U jednoj knjizi koja je nedavno objavljena je označen areal uticaja bombardovanja na 400 milja – ovde kod nas se ukršta uticaj bombardovanja RS i nas. To su gotovo dva ista kruga. I, preklapa se sa uticajem bombardovanja osiromašenim uranijumom Iraka. Ovo što smo mi imali sa NATO, drugima se nije desilo, pa ipak ti drugi preispituju sebe – zašto su u NATO, da li im je to trebalo i zašto ih niko nije pitao, nije bilo referenduma. Oni na čijoj je strani NATO bio, kao na primer sa Hrvatima i muslimanima u BiH.

Naš stav prema NATO se iskazuje u ispitivanjima javnog mnjenja, a u poslednje vreme ih ima dosta. Gotovo sva su takva da je naše stanovništvo izrazito protiv NATO. Jedno od poslednjih je sproveo Institut za političke studije, u okviru kojeg je reprezentativan uzorak od 1480 punoletnih ispitanika na pitanje da li Srbija treba da pristupi NATO, sa „za“ odgovorio sa samo 12,9 odsto ispitanika.

Na kraju bih dodao: fenomen migranata se može posmatrati i onako kakoj je rekao Srđa Trifković, kao migracioni džihad. Ako u jednom periodu imate terorizam, a nemate migrante, a u drugom imate migrante ali ne i terorizam, onda tu ima pravilnosti. Uključujući i pravilnosti u ruti. A podsetiću vas da su tu rutu prvo testirali Albanci ili Arbanasi, kako je pravilnije.

Oni su imali tačne pravce i mesta gde podižu novac, u onom prvom mahu, da bi potom krenuo ceo migracioni talas sa Bliskog Istoka. To je ista ova trasa dolinom Vardara prema severu, koja se dalje račva, a o kojoj smo malo pre govorili. To je direktrisa Balkana koja vodi u Evropu i put koji je bio istorijski važan, kakav će i ostati. Makedonija je obeleženi NATO prostor. „Krivolak“ je pored puta, pored pruge koja vodi ka Solunu, i JNA ga nije pravila tek tako. Još ćemo videti njegovu ulogu.

Važno je što se etnička i verska struktura Evrope menja i treba razmišljati kakva će za 50 godina biti Francuska i Nemačka u kojoj imate veliko stnovništvo koje neće da se civilizacijski integriše. U Briselu već imate kvartove u koje policija neće da uđe i koji su potpuno u islamskom kontekstu. Muslimani migranti su već počeli da u Francuskoj kupuju imanja u unutrašnjosti.

Takođe treba obratiti pažnju na migracije koje mogu doći iz drugih pravaca, a ne samo sa Bliskog Istoka. Recimo, Alžir je danas stabilna država pod kontrolom, ili Maroko. Ali, ako pogledate demografske podatke severnoafričkih zemalja , videćete demografsku eksploziju.

Egipat ima 100 miliona stanovnika! A pre 20 ili 30 godina su te zemlje imale duplo manji broj stanovnika. U njima se sad vidi jedna geopolitička koncepcija, koja se zove „koncepcija prekobrojnih sinova “. Jedan nemački demograf je to objasnio tako da svaki treći sin ne može u tim društvima da dobije obrazovanje, posao i drugo, pa mu je izbor ili „kalašnjikov“ ili migracija. A to su uglavnom islamska društva. Ako se ta društva ne stabilizuju iznutra, ili intervencijom spolja, migracije će biti nešto sa čime ćemo morati da živimo.

Razgovor na temu “NATO oko Srbije – bezbednost za Balkan ili za alijansu“ organizovali su Geopolitika i Fakti

 

Izvor Fakti, 18. jul 2018.