A. Babickij: “Rod”, “pol” i rat protiv tradicije

Pokušaji da se u prvi plan isturi ideja roda kao socijalnog konstrukta ima u vidu uzdizanje čoveka do nivoa Boga

Termin “rod” (engl. gender) nije sinonim pojma “pol”. Naprotiv, uveden je u upotrebu da bi ljudi bili odvojeni od tradicionalne polne pripadnosti koju pristalice feminističke teorije ne smatraju obavezujućom prirodnom determinantom.

Taj tabor smatra da tradicionalne predstave o “muškom” i “ženskom” moraju biti odbačene kao zastareli biološki markeri.

Fiziologija i zastareli kulturni klišei ne smeju – uveren je taj tabor – čoveku nametati socijalna svojstva i način ponašanja jer svako mora imati pravo da to samostalno izabere.

Sam pokušaj da se “rod” uvede u opštu upotrebu u njegovom feminističkom tumačenju – u suštini je pokušaj da se probije gigantska breša u brani koju su ljudi koji sebe smatraju zaštitnicima tradicije postavili na putu liberalnih vrednosti.

Nema nikakve sumnje da radna prava žena moraju biti bolje zaštićena… Ali, i u Rusiji je bio pokušaj da se „zaštita materinstva“ u zakonu zameni „zaštitom roditeljstva“…

To je udar na standarde tradicionalne, zapravo – hrišćanske kulture u čijim okvirima majka i otac nisu samo roditelji koji se razlikuju po biološkim odlikama nego i nositelji različitih duhovnih praksi i primer su u tom pogledu za svoju decu.

Uopšteno, muško načelo je idealističko, sklono delovanju na svoj strah i rizik… Ono je odgovorno za sposobnost ljudskog duha da savladava prepreke, da tvori i ono čega nije bilo i da se ne povija pod udarima sudbine.

Žensko načelo je zemaljskije i deluje polazeći od ljubavi i sposobnosti mirenja sa teškoćama. Ono je trpeljivo milosrdno, pre prima nego što daje i fundament je na kojem počivaju dugoročne forme ljudskog postojanja –porodica i seljačka zajednica.

Pokušaji da se u prvi plan isturi ideja roda kao socijalnog konstrukta ima u vidu uzdizanje čoveka do nivoa Boga, čoveka tobože sposobnog da po svom ćefu i vlastitom voljom sa nogu otrese prah svoje biološke prirode. A to je put koji vodi veoma daleko, pogotovo što evropski umovi (prekaljeni u rešavanju rodnih problema) odavno operišu desetinama vidova rodnih identiteta.

Jedinstveni spisak ne postoji. Ali, u Njujorku se, na primer, građanima ostavlja sloboda da biraju između 31-og markera za određivanje unutrašnjeg samoopredeljenja čoveka koja ne moraju da se podudaraju sa polom. Među njima su: bigendernost, androginost, interseksualnost, transgendernost, treći pol, šimejl, genderkvir i tako dalje.

Ne ignorišući postojanje ozbiljnih nepodudaranja između bioloških parametara i osećanja polne pripadnosti, uveren sam da su pokušaji da se slepo povođenje ljudskim ćudima i odstupanjima od sopstvene prirode digne do univerzalnog etičkog principa – svojevrsni atentat na jedino mogući način postojanja ljudskih bića. Udar na strogost, uzdržanost, držanje telesnog u moralnim okvirima proverenim institucijom porodice i tradicionalnim socijalnim i ulogama određenim polom. U okvirima koje su formirale vera i kultura.

Gledano iz ugla tradicije, muško udvaranje ženi je normalno i nešto što je svojstveno muškoj prirodi.

U svakom slučaju, cvatuća složenost, koju nam je podario Tvorac, ne može biti svedna na ljudske prohteve.

Pojmovi „muškarac“, „žena“, „otac“, „majka“, „porodica“ i „otadžbnina“ – predivni su jer su u polovima ukorenjeni transcendentni plan ljudskog postojanja.

Berđajev je, na primer, smatrao da je Rusija zemlja sa lako uočljivim ženskim načelom.

Odustajanje od pola u korist roda značilo bi priznati konačnu pobedu nižeg, telesnog nad višim, duhovnim…

 

Izvor Fakti, 23. jul 2018.