„Твит масовног уништења“ који је ујединио Иран

Трампова администрација је у ствари приморала Роханија да покаже своје карте. Све гране иранске власти су сада уједињене

Објављен у ситне сате и написан великим словима, Трампов „твит масовног уништења“ којим је запретио Ирану ће сигурно ући у анале „Уметности дипломатије“.

Али хајде да се вратимо на почетак свега овога. Након што се унилатерално повукла из Иранског нуклеарног споразума, Трампова администрација је саопштила нешто што се може оквалификовати као објава економског рата против Ирана у коме ће се Исламска Република свим средствима истискивати са светског тржишта нафте – укључујући и претње секундарним санкцијама против савезника у Европи уколико не обуставе сав увоз иранске нафте до 4. новембра.

Прошлог викенда је ирански врховни вођа ајатолах Хамнеи рекао да ће подржати опцију блокаде целокупног извоза нафте са Блиског истока кроз Ормуски теснац уколико европски трговински партнери Ирана подлегну притиску Вашингтона и престану да купују иранску нафту. Онда се председник Хасан Рохани надовезао на Хамнеија и упозорио Сједињене Државе на „играње са лављим репом“.

Рохани се, како и његова биографија сведочи, увек понашао као епитом хладнокрвне дипломатије. Противно предвидивом америчком медијском спину, он никада није „претио“ нападом на Америку. Његова премиса је била то да је Техерану драго што може Вашингтону да понуди „мајку сваког мира“. Али уколико би Трамп уместо тога одлучио да нападне Иран, онда (курзив аутора) би отворио пут за „мајку свих ратова“.

КРАЈЊИ ЦИЉ: СМЕНА РЕЖИМА
Остаје чињеница да је Трампова администрација шутнула на отпад мултилатерални споразум који су одобриле УН, а сада је покренула и озбиљну тајну операцију са коначним циљем смене режима у Ирану. Трампова експлозија беса, пропраћена душебрижништвом државног секретара Мајка Помпеа за „дуго игнорисани глас иранског народа“, у Ирану је дочекана је уз подсмех и презир.

Геополитички, односи Русије и Ирана остају екстремно чврсти, што се показало и приликом скорашњег сусрета председника Путина и главног Хамнеијевог спољнополитичког саветника Алија Акбара Велајатија. Како ми је професор Мохамед Маранди са Универзитета у Техерану рекао: „Путин-Велајати самит је протекао врло добро. Велајати планира да иде у Пекинг за пар недеља. Људи у Ирану мрзе Трампа и све политичке странке и фракције су постале много уједињеније. Роханијев говор је масовно праћен и врло добро примљен“. Хамнеи и Рохани су на истој страни – а то је већ само по себи веома значајно. Они сада имају став да су било какви преговори са Вашингтоном узалудни. Ирански министар спољних послова Џавад Зариф је задао завршни ударац твитом о томе како Иран траје читав миленијум и да је за то време видео пад многих империја. Поентирао је „caps lock“ трампизмом: „БУДИТЕ ПАЖЉИВИ!“

Читава сапунска опера је прожета патетичним тоновима америчких „експерата“ који тврде да постоје само два могућа исхода за Иран: капитулација или имплозија „режима“. Свако ко тврди да ће Техеран капитулирати демонстрира потпуно непознавање општег расположења пркоса и презира које влада у иранском народу, упркос томе што је суочен са великим економским тешкоћама. Свако ко тврди да ће се догодити смена режима у Техерану у ствари папагајски понавља пусте снове из америчке спољне „политике“.

Америчке неоконзервативце који су свету донели пропали мултибилионски рат у Ираку је требало закопати не два метра, него два километра испод земље. А ипак, попут ходајућих мртваца, они никако да одустану. Међутим, на Блиском истоку у овом тренутку постоје три актера која певају и играју као да се све одвија по плану: Мохамед Бин Салман (МБС) из Саудијске Арабије, његов ментор – Мохамед Бин Зајед из Уједињених Арапских Емирата и израелски премијер Бењамин Нетањаху. Они сигурно нису чули експертско упозорење бившег начелника Мосада Меира Дагана који је изјавио да је војни напад на Иран „најглупља ствар за коју је чуо“.

НАМЕРНА ДИМНА ЗАВЕСА?
Увек постоји могућност да је Трампов „caps-lock“ спектакл само диверзија за скретање пажње Американаца са скандала „хелсиншке издаје“. Ово добија додатну тежину када се посматра у контексту предстојећих избора за Конгрес и Трампове апсолутне потребе да звучи опасно и држи републиканце под контролом. Можемо то назвати бриљантним стратешким маневром Трампа. Или Путина?

Да се вратимо у реалност, опције се своде или на то да ће Иран постати амерички сателит, или да ће затворити Ормуски теснац – што је чин који би практично довео до колапса светске економије. Уверио сам се да Револуционарна гарда поседује техничка средства да блокира мореуз, као и да се не би устручавала да то уради уколико ствари постану чупаве. Председник Рохани не може да се супротставља Иранској револуционарној гарди (IRGC). Трампова администрација је у ствари приморала Роханија да покаже своје карте. Све гране иранске власти су сада уједињене.

Ратна хистерија која је већ увелико у току је екстремно неодговорна. У најгорем сценарију у Ормуском теснацу, америчка ратна морнарица би била импотентна јер би руске ракете SS-N-22 „Sunburn“ (аутор је употребио НАТО ознаку, руски назив оружја је П-270 „Москит“ – прим. прев.) могле да направе дар-мар. Вашингтон би могао само да бомбардује из ваздухопловне базе Ал Удаид у Катару или Инџирлик у Турској. Али ни Катар ни Турска нису спремни на конфронтацију са Ираном.

Пентагон би морао да бомбардује обалска ракетна постројења дуж иранске обале у Персијском заливу. Али она су вешто камуфлирана, ракете су преносиве, а нема поузданих обавештајних извора на терену. Иран може да испаљује једну по једну ракету. Нема тог нафтног танкера који би покушао да се пробије. Ствари чак и не морају да се погоршају до нивоа отвореног рата. Све што Техеран мора да уради јесте да претњу учини кредибином. Осигуравајуће куће би престале да осигуравају нафтне танкере. Ниједан нафтни танкер неће пловити без осигурања.

СЛАМАЊЕ ОСОВИНЕ РУСИЈА-КИНА-ИРАН
Геополитичка игра је још комплекснија. Велајати је био у Москви свега пар дана пре самита у Хелсинкију. Дипломатски извори кажу да су Иран и Русија синхронизовани, и да тесно координишу своје политике. Уколико се тренутна стратегија тензија настави, порашће цене нафте, што је добро и за Русију и за Иран.

А ту је и Кина. Са или без санкција, Пекинг ће по свему судећи увећати увоз нафте из Ирана. „Експерти“ који тврде да Иран постаје пион Русије и Кине су безнадежно кратковиди. Русија, Кина и Иран су већ чврсто увезани. Уколико не дође до рата, главни приоритет Трампове администрације остаје ремећење Новог пута свиле – односно иницијативе Појас и пут (BRI) – између Кине и Европе. А кључни коридор економске повезаности иде преко Ирана.

Фундаментални „непријатељ“ је Кина. Али да би било који план који се води принципом „завади па владај“ имао успеха, најпре мора доћи до покушаја увлачења Русије у некакав entente cordiale. Паралелно томе, дестабилизација Персије је императив. На крају крајева, то је оно што је Чејнијев режим описивао као „велики згодитак“.

 

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

 

Asia Times