Le Figaro: Makron je shvatio da svi putevi vode u Moskvu

Figaro piše kako je Francuska prva zapadna sila koja je s Rusijom izvela zajedničku kampanju isporuke humanitarne pomoći u Siriji

Krajem prošle nedelje je jedna vest prošla prilično neopaženo. Naime, Francuska je dobila ruska jemstva da sirijska vlada neće sprečavati isporuku humanitarne pomoći sirijskim civilima.

Francuska i Rusija su u noći s petka na subotu izvele zajedničku humanitarnu operaciju u Siriji u bivšoj terorističkoj enklavi koju je sirijska vlada oslobodila u aprilu.

Ova zajednička misija Pariza i Moskve je prva u Siriji ove vrste od kada se Rusija uključila u vojni sukob u jesen 2015. godine.

“Francuski predsednik Emanuel Makron i ruski predsednik Vladimir Putin su u telefonskom razgovoru u subotu naglasak stavili na humanitarne aspekte rešavanja sirijskog sukoba u sklopu kojih je pokrenuta i francusko-ruska inicijativa”, objavio je Kremlj.

Pomoć je namenjena Istočnoj Guti, istočnim predgrađima glavnog grada Damaska, a distribuiraće je sirijski Crveni polumesec pod nadzorom kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova.

Francuska je dobila ruska jemstva da sirijska vlada neće sprečiti isporuku pomoći i Pariz je u Siriju poslao 50 tona medicinske pomoći, preneo je Rojters.

Francuski dnevni list Le Figaro piše kako je Francuska prva zapadna sila koja je s Rusijom izvela zajedničku kampanju isporuke humanitarne pomoći u Siriji. No, francuski dnevni list podseća da je ovim činom Pariz priznao pobedu Asada u ratu, iako će, prema autoru, verovatno neko tvrditi drugačije.

“Umesto kursa pod pravim uglom, sada se krećemo dugom i ravnom linijom na kojoj svaki potez, iako niskog intenziteta, pokazuje kontinuitet”, piše kolumnistkinja francuskog lista Izabel Lazer.

“Tako je prvi susret između Emanuela Makrona i Vladimira Putina u Versaju otopio led. U junu 2018. godine u St. Petersburgu su dvojica predsednika ojačala svoj odnos, kada je Makron primetio evropski karakter Rusije i njenu rastuću ulogu na Bliskom istoku i u svetu. Poslednji deo ovog niza odigrao se u Moskvi, kada su tokom finala Svetskog kupa Putin i Makron mogli da konkretizuju novi odnos između svojih zemalja”, piše francuska novinarka.

Prema autorki članka, budući da Makron nije uspeo da postigne oslobađanje Olega Sencova, ukrajinskog režisera koji je na sudu u Rostovu na Donu, u Rusiji, proglašen krivim za terorizam i osuđen na 20 godina zatvora, pokrenuo je zajedničku humanitarnu operaciju s Rusijom u Siriji.

Naime, avion An-124 isporučio je 50 tona francuske humanitarne pomoći ruskoj vojnoj bazi Hmejmim. Ovo je prvi put do sada da je jedna zapadna država pristala da sarađuje s Moskvom za isporuku humanitarne pomoći Siriji.

“Svi putevi vode u Moskvu”, barem one koji dolaze iz regije Bliskog istoka, piše Izabel Lazer.

Ruska vojna intervencija je spasila sirijsku vladu, a Kremlj je stvorio mrežu dobrih odnosa sa svim značajnim akterima u regiji. Na kraju, ako je Fransoa Oland radio sve što je mogao da se ostvare uslovi za početak pregovora o Asadovom odlasku, Emanuel Makron je izvukao pouke iz takvog razvoja situacije i odbio taj kurs.

Le Figaro navodi kako je ovaj gest odraz opredeljenja za politički realizam u Jelisejskoj palati.

Prema rečima Izabel Lazer, Makron uzima u obzir trenutnu situaciju u Siriji, koja je sada definitivno na strani sirijske vlade i Rusije. Stoga Makron Francuskoj želi da vrati status sile koja će, uz druge aktere, a posebno Rusije, moći nešto da kaže o Siriji.

“Ova pragmatična politika ne isključuje neslaganja, ali može olakšati traženje političkog rešenja. Pre svega, humanitarna pomoć uvek je bila prioritet za Pariz, a saradnja s Rusijom može pomoći Francuskoj u prevladavanju blokade Damaska za humanitarnu pomoć zemalja od kojih je ne želi primiti”, piše francuska novinarka.

Međutim, ne slažu se svi s ovom strategijom, ističe autorka članka. Ona navodi mišljenje bivšeg diplomate i profesora Žan-Pjera Filiona, koji piše da se Francuska “predala ruskom ekspedicionom korpusu i tako će biti povezana s militantnom Rusijom”.

Prema njegovim rečima, “sledbenici realizma mogu samo da žale što Francuska gubi svoja postignuća u Siriji kako bi legitimizovala agresivnu kampanju Rusije, koja vojna postignuća ne može da pretvori u mirovni proces”.

Za Rusiju je ovo politički proboj, piše Izabel Lazer. Nakon što je poslala svoje oružane snage u Siriju, ona sada preuzima i humanitarni sektor, dodaje autorka članka, kojoj je promaklo da Rusija u Turskoj, Jordanu i Libanu već radi na organiziranom povratku sirijskih izbjeglica iz šatorskih naselja u oslobođena područja.

“Vladimir Putin je sada u jakoj poziciji, pa stoga koristi svaku priliku za povećanje političkih dividendi od pobeda u Siriji. Ovom zajedničkom humanitarnom operacijom s Rusijom Parizom priznaje i činjenicu da su Bašar Al-Asad i Rusija dobili rat u Siriji. A ko bi danas uopšte mogao tvrditi suprotno? Naredni meseci će pokazati je li Emanuel Makron u Siriji pao u rusku zamku”, zaključuje Le Figaro.

Ovo je zaista prvi put da Pariz, iako simbolično, priznaje legitimitet sirijskih vlasti, jer će bez ikakvih problema preko Turske ili sarađujući s Kurdima humanitarnu i bilo koju drugu pomoć poslati u Idlib ili severnu Siriju. No, Makron se odlučio na ovaj korak i za to je tražio rusku pomoć.

Podsetimo da je nakon terorističkih napada u Parizu 2015. godine, bivši direktor francuske “Opšte uprave za unutrašnju bezbednost”(DGSI) Bernard Skvarcini izjavio kako je još 2013. Francuska od Damaska mogla da dobije popis svih Francuza koji su se borili u redovima terorističkih grupa u Siriji, ali je Pariz ponudu odbio iz ideoloških razloga.

Naime, sirijske obaveštajne službe su predložile tadašnjem direktoru DGSI da mu daju popis Francuza koji su se u Siriji pridružili teroristima, ali samo pod uslovom da nastave službenu saradnju. No, Francuska je popis odbila iz “ideoloških razloga.”

“Tadašnji šef Ministarstva unutarnjih poslova i aktualni premijer, Manuel Vals, odbio je da primi popis pod izgovorom da ne želi da deli informacije sa sirijskim funkcionerima. To je sramota, jer je predlog bio dobar i mogli smo početi obnavljati naše veze i, pre svega, da pronađemo, identifikujemo i kontrolišemo sve Francuze koji putuju od Francuske do Sirije i natrag. Sad vidimo rezultat. Nito ništa ne zna o njima”, neposredno nakon terorističkih napada 2015. je izjavio bivši direktor francuske “Opšte uprave za unutrašnju bezbednost” Bernard Skvarcini.

U kontekstu političkog pragmatizma jednih i slepila drugih u Francuskoj, koji bi se i dalje držali čvrstog kursa u odnosima s Rusijom, a posebno prema Damasku, iza ove pošiljke humanitarne pomoći verovatno stoji i želja za saradnjom u obaveštajnom sektoru, budući da su teroristi poražene “Islamske države” od svojih vrhovnih komandanata već dobili upute kako se najlakše i najsigurnije vratiti u Evropu. Jelisejskoj palati je preko potrebna saradnja u obaveštajnom sektoru i pošiljka humanitarne pomoći u Istočnu Gutu bi mogla biti “probijanje leda” za daljnju saradnju sa sirijskim vlastima o ovom problemu. Preko Rusije ili ne, nije ni važno. Ono što je najvažnije je da se od sirijskih obaveštajnih službi dobiju podaci o francuskim državljanima koji su bili ili su još uvek u Siriji, jer je Makron svestan da će tako smanjiti rizik da njegov predsednički mandat ostane upamćen po terorističkim napadima kao što je to onaj bivšeg predsednika Fransoa Olanda.

 

Izvor Le Figaro/logicno.com, 27. jul 2018.