Vučić: Nikakvih “Oluja” za Srbe više neće biti

U Bačkoj Palanci sinoć počelo obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe tokom “Oluje”

Srbija je danas, u ime svojih, progovorila, i to bez trunke mržnje, bez poziva na osvetu, bez želje za bilo čim drugim osim za istinom, i elementarnom pravdom, poručio je večeras predsednik Aleksandar Vučić obraćajujući se povodom godišnjice progona srpskog naroda u “Oluji”.

“Srbija je progovorila onom pravdom zbog koje i danas ponavljam ono što najmanje žele da čuju. Da nikakvih Oluja, za Srbe, zato što su Srbi, više nikada neće biti. I da ćemo stajati uz svoj narod, za svoj narod, ne ugražavajući nikog, ne preteći nikom, ali i ne dajući na sebe i svoje. I nemamo mi čega više da se stidimo, zato što smo Srbi”, poručio je predsednik Vučić.

U Bačkoj Palanci su večeras, ukazao je, svi Srbi i njihovi politički predstavnici, iz BiH, Republike Srpske, Crne Gore, i iz Hrvatske, i svi Krajišnici, kaže, gde god da žive, od Busija do Kanade, od Futoga do Australije, treba da znaju da nisu sami i da Srbija možda i može bez Krajine, ali bez Krajišnika ne može.

A potom je nastavio, u celini:

“Dragi prijatelji, Krajišnici,

Danas smo došli ne samo da obeležimo taj najstrašniji dan u našoj novijoj istoriji, dan u kojem je otpočela golgota čitavog jednog naroda, naroda na čija leđa je natovaren krst roda, porekla i vere, i naroda koji je šiban mržnjom, nego i da posvedočimo, pred svima, a pogotov pred onima koji su zaboravili, namerno ili slučajno, da je svaki zločin, večan i da ne može ni da se zaboravi, ni opravda.

A najmanje može da se slavi.

Možete li da zamislite one koji će da slave Jelenine suze i njenu bol.

Ako im je da slave, neka slave, a mi možemo sa mnogo ponosa da gledamo u budućnost, ne samo zbog Tesle i Milutina Milankovića, već i zbog Krajišnika koji su ovde kod nas i koji su budućnost Srbije i sveta.

Kada ubiješ nekoga danas, ubio si ga i sutra; kada prognaš nekoga danas, prognao si i njegovo juče, prognao si svaki detalj čitavog njegovog života, svu njegovu prošlost, svaki njegov bogovetni dan i svaki tren čitavog njegovog postojanja.

I nema okvira u koji to može da se smesti. Nema rama, nema odrednice, za nešto što je zauvek tu, i u nama, i oko nas.

I nije nikakva slučajnost što su datumi, zločina zbog različitosti, zbog vere i nacije, isti. Nacisti su 4. avgusta 1944. godine, provalili u sigurno skrovište jevrejske devojčice Ane Frank i odveli je u logor, da umre.

Oni koji su, na isti taj dan, 4. avgusta 1995. godine provalili u Krajinu, ubili više od dve hiljade ljudi i 250.000 prognali, samo su ponovili istu stvar. Isti zločin protiv nekoga ko je različit, ima drugčije ime, poreklo i nekog svog Boga.

I u oba slučaja, jedina krivica i Ane Frank i Srba iz Krajine bila je ne nešto što su uradili, nego nečije ubeđenje da će, bez njih, neka zemlja, neki ljudi, biti lepši i bolji.

U oba slučaja traženo je i primenjeno konačno rešenje. U oba slučaja, oni koji su drugačiji, optuženi su za samo svoje postojanje. I nije puka koincidencija to što je Hitler, 1919. godine optužio Jevreje za to što se “množe”, i što je istu tu reč – “množili su se”, upotrebio Tuđman, u svom govoru u praznom Kninu, oslobođenom Srba, od sopstvenih stanovnika.

Motiv je, dakle, večan, isto kao zločin koji je prouzrokovao. Mržnja, u svojoj iracionalnosti, ne prepoznaje ni vreme niti bilo kakav kraj, osim onog, konačnog, da nekoga nema.

Razlika je, posle svega, samo u brojkama, koje govore, ne o manjoj želji, nego o manjoj efikasnosti.

A namera je ista. Hitler je hteo svet bez Jevreja, Hrvatska, njena politika je htela Hrvatsku bez Srba, jer su, kako je rečeno, “razarali hrvatsko nacionalno biće”.

Kako, nije objašnjeno, niti je to bilo potrebno. Odvratna emocija, koja pokreće pogrom, istrebljenje, ne traži ni racio ni pojašnjenje. Dovoljno joj je nečije ime i prezime, da uradi sve ono što je uradila, u ime svog imena.

Dovoljno joj je to “Srbin”, i “srpsko” da spali sve u Kistanjama, Lunićima, Ružićima, Đitićima, Kućima, Krikićima, Treskavici, Civljanu, u Donjem Lapcu, Benkovcu, Cetini, Kninu, Dvoru, Srbu, Glini. . .

Kod Drniša su ubili štene, nedaleko od ustaških Čavoglava, pod optužbom da je “srpsko”. Ubijali su i krave, vadili im oči, prosipali drob, i ostavljali ih u centru srpskih sela, kao opomenu, i jasnu poruku – ne vraćajte se.

Delili su letke, sa obećanjem da će oni, koji se usude opet u Hrvatsku, da budu zaklani.

Bombardovali su kolone izbeglica, pljuvali ih i kamenovali, silovali, ubijali kraj kuća i kraj puta, potrudivši se da pir bude krvav, i da niko, od Srba, ne ode iz Hrvatske, bez kazne. Kazne koja mu je dodeljena samo zato što je Srbin.

I ako to nije namera, šta je onda namera? Ako to nije etničko čišćenje, šta je onda etničko čisćenje? Ako to nije zločin, najveći zločin od svih zločina, zločin zbog krvi, nacije i vere, kako, onda taj zločin izgleda?

Ne znam. Ali znam da danas slave, ida nikoga, prethodno, bar iz puke pristojnosti, za taj zločin nisu kaznili.

I neće. Baš kao što neće nikada da priznaju Jasenovac, i sve njegove žrtve, i kao što neće da priznaju da su ubili više stotina hiljada Srba tokom Drugog svetskog rata, kada su, po prvi put, stvarali nezavisnu državu Hrvatsku, samo za Hrvate i ni za koga drugog.

No, to su oni, i to se sigurno neće promeniti. Ali nešto drugo, sasvim sigurno hoće.

Srbija se menja. Srbija, koja jako dugo nije shvatala da tragedije ne počinju kada se ne razumeju reči, nego kada se ne razume ćutnja. I tu ćutnju, tešku ćutnju svog naroda, svojih Krajišnika, nismo razumeli, previše dugo, gotovo punih 18 godina.

I ćutali smo na tu ćutnju, plašeći se da kažemo ništa drugo, nego ono što jeste.

Nismo smeli da kažemo, “zločin”. Ni da kažemo, “pogrom”. Ni da kažemo, “čišćenje”. Ni, “istrebljenje”, “ubijanje”, “silovanje”, “paljenje”, “pljačkanje”.

Danas, smemo. Danas je Srbija, u ime svojih, progovorila.

Danas Srbija govori u ime svih Krajišnika.

Bez trunke mržnje, bez poziva na osvetu, bez želje za bilo čim drugim osim za istinom, i elementarnom pravdom.

Onom pravdom zbog koje i danas ponavljam ono što najmanje žele da čuju.

Više nikada nikakvih Oluja, za Srbe, zato što su Srbi, neće biti. To je moja poruka Srbima i svima drugima.

I nećemo više, Milorade, biti samo utočište za naš narod, za naše Srbe. Bićemo zaštita za svakog od njih, stajaćemo uz svoj naroda, i nikome nećemo dozvoliti da ga progoni i ponižava.

I nemamo mi čega više da se stidimo, zato što smo Srbi.

Suviše je, dragi Krajišnici, velikih Srba, a pogotovo velikih Srba, iz Hrvatske, onih zbog čijih pronalazaka danas svoju sramotu ne slave u mraku, i bez mikrofona, da bi se mi stideli.

A kako ćete Tesli da promenite rod, Tesli od oca pravoslavnog sveštenika i majke Srpkinje da kažete da nije Srbin? Nego šta je? Kao i Milanković i veliki Krajišnici koji ovde žive.

I ti Srbi, i Ličani i Kordunaši i Dalmatinci…nama su dali najviše. Ostavili su oni, i Hrvatskoj, svoja velika dela.

Ali, još više su dali nama.

Srbi, Krajišnici, doneli su ovde, u svoju kuću, sav svoj talenat, marljivost, svu genijalnost tog krša u kojem su se rodili i koji te tera na velika dostignuća, i dali nam, sve to, onako kao što deca daju roditeljima.

Dali su, svojoj otadžbini, svojoj majci, Srbiji.

I nije Jelena dala pola srca. Jelena je svojoj Srbiji i Bačkoj Palanci dala dva srca, i ono krajiško i ono odavde iz Srbije.

Onoj čiji su najveći ponos. Onoj koja, i to je više od obećanja, to je ozbiljna zakletva, nikada neće da ćuti.

Ni o zločinu, ni o svom ponosu.

I na kraju, dozvolite mi da se još jednom izvinim svim Krajišnicima, svim prognanim, svim žrtvama, za sve te godine ćutanja,teškog i zlokobnog ćutanja.

Muk je prošao u Srbiji. I njen, i vaš. I glas nam je sve jači, u Srpskoj i u Bosni i Hercegovini i sve dalje se čuje.

Ponosite se time, radujte se zbog toga, u ove dane tuge.

Zato što je to dokaz da ih više neće biti. I da ste u svojoj kući, bezbedni i zauvek spaseni.

Hvala vam dragi prijatelji što ste se okupili u dosad najvećem broju i došli da što ste nam došli da odamo počast ubijenim i prognanim Krajišnicima.

Pozdravljam naš narod gde god da živi.

Ništa tuđe nećemo, ali niko ne može da nam zabrani da se zovemo Srbima, srpskim imenom i prezimenom.

Pozdravljam Srbe i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj i u Bosni i Hercegovini i u Hravstkoj, svuda gde žive ovde u regionu i svuda u svetu.

Živela Republika Srpska. Živela Srbija”, poručio je predsednik Vučić.

DODIK: ETNIČKO ČIŠĆENjE BEZ PRAVDE
— Draga braćo i sestre, uvek iznova u sebi tražim razlog za dodatnu snagu da razumem ono što se desilo mom narodu, ne samo u „Oluji“, nego i mnogo puta u prošlom veku. Narod koji je prepolovljen posle Prvog velikog rata, koji je teran u Jasenovac, Gradišku, Pag i druge logore, pa čak i logore za decu.Etničko čišćenje Srba omogućeno je uz pomoć NATO-a. Nije bilo pravde, oslobodili su generale koji su vodili tu akciju. Taj zločinački poduhvat, pljačkanje, pustošenje i paljenje naših kuća i zemlje, sve je učinjeno da bi nam zatrli trag. Nema pravde tamo gde zločinac deli pravdu. Mi danas gledamo u Srbiju. Svesni smo svoje zablude koja se zvala Jugoslavija. Mi u Republici Srpskoj nemamo više prava na zablude. Hoćemo svoju slobodu i suživot. Spremni smo da branimo ono što imamo, a tuđe ne želimo. Nadam se da ćemo u ovom veku rešiti naša pitanja. Nadam se da će predsednik Vučić uspeti da obezbedi pravedno rešenje za Kosovo i nadam se da će štititi i nas. Nemamo pravu da izgubimo svoju snagu. Sutra kada budu slavili “Oluju” stajaće mirno pred himnom koju je napisao Srbin čiji je grob u Novom Sadu. Neka žive Krajišnici, neka žive Srbi, neka živi naš narod, neka živi Srbija – rekao je Dodik.

MUKE PROGNANIH
Među prognanima 1995. godine je bio i 62-godišnji Vilko Gogić iz Bosanske Krajine.

Počeo je novi život dolaskom u Srbiju, a danas, kaže, i kada bi hteo da se vrati nema gde.

“Nemamo gde da se vratimo. To su sad ruševine, jedino zemlje ima. Ali i da se vratimo, ne možemo da obezbedimo egzistenciju”, rekao je Gogić Tanjugu.

Đuro Šteljić, koji je sa ženom i tri sina proteran iz Korenice, kazao je za Tanjug da im je tog jutra u kuću došlo šest uniformisanih muškaraca, koji su im rekli da pokupe svoje torbe i nosite ili da ostave glave tu u stanu.

Navodeći da im ništa drugo nije preostalo da urade, Šteljić je kazao da se ne zna broja Srbima koje su zakopali pod autoput, rovokopačima kopali, pa ih asfaltom pokrivali.

“Naišla je policija, glavnog znam i rekli su nam da se kupimo i idemo odatle. Kažu, ovo je hrvatska domovina, ovo više nije vaše srpsko”, priča Šteljić.

Dodaje da je trebalo da u Srbiju dođu u šleperu, koji je išao iz Donjega Laca i koji je izgoreo, ali da je sudbina bila takva da dođu u jednom traktoru i tako prežive.

“Ništa nismo poneli, ostavili smo tanjir naliven supe, postavljen za doručak deci. Ostavili smo sve. Dvehiljadite sam otišao da tražim radnu knjižicu u Korenicu, pitam policajca gde je Šumarija, objasnim mu da sam kod njih radio 30 godina. Pita me da li sam imao kuću, ja kažem da sam imao stan. On mi kaže, ako si imao kuću kupi ciglu, opsovao mi je srpsku majku i kazao je – ovo je gruda hrvatske domovine. Ja sam ostao bez reči, dočekao autobus iz Šibenika i vratio se nazad, više nisam išao, što ću, nemam šta tamo da radim”, ispričao je Šteljić.

Dodao je da tada niko od Srba nije ostao, ali da poznaje jednog koji se vratio u Donji Lapac, u svoju kuću, koju je obnovio sa parama koje je imao.

“Sin mu nije mogao dobiti posao tu i vratio se u Banjaluku. Ja ga pitam kako je, a on mi kaže gledaju te kako će te skinuti i zato sam vratio sina”, naveo je Šteljić.

Danu sećanja prisustvuju premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

JELENA KNEŽEVIĆ: TATA NISMO USPELI DA ISPUNIMO SNOVE
Okupljenima se obratila Jelena Knežević, jedna od dece iz izbegličke kolone.

— U našu kuću su jedno veče ušla dva čoveka koja ja nisam poznavala, ali još pamtim majčin krik. Počinju dapristižu komšije, rođaci, samo nema mog tate. Tata, iako nismo uspeli da ispunimo sve naše zajedničke snove, ja te još uvek volim, ja te još uvek nisam prežalila – rekla je Jelena drhtavim glasom.

PATRIJARH IRINEJ: I NEBO BI SE POSTIDELO TOG ZLOČINA
— Sabrali smo se da odamo pomen našoj braći čija je jedina krivica to što su bili Srbi i što su bili pravoslavni. Oni su postradali od braće hrišćana, a ne od nekog nepoznatog naroda i vere. I samo nebo se postidelo tog zločina. Danas posle skoro dve decenije, pitamo se šta ih je vodilo da dignu ruku na svoju braću sa kojom su delili podneblje. Institucija crkve je mogla da zaustavi taj ponor i zlo koje je iznenadilo svet. To je i njihova i naša tragedija. Naš partijarh German kada je osvećivao crkvu u Jasenovcu rekao je „Taj zločin ne smemo da zaboravimo.“ Ali, pozvani smo da oprostimo kao hrišćani. Nijedno zlo nikada nije donelo dobro – rekao je patrijarh Irinej.

 

Izvor Večernje novosti

VUČIĆ SA PATRIJARHOM: NE MOŽE BEOGRAD SVE DA ISPUNjAVA, A PRIŠTINA NIŠTA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je proteklih dana zabeleženo snažno, višeslojno agentureno delovanje, zbog kojeg je Srbija dovedena u situaciju da se brani od tračeva i dezinformacija.

” I sad bi trebalo da budemo srećni? Trebalo bi da budemo sreći da se nešto dogodilo – formiranje ZSO, a ne zato što nas danas nisu pobili”, primetio je predsednik.

On je, u razgovoru sa novinarima posle razgovora sa patrijarhom Irinejom, a nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, ukazao da je prethodnih dana zabeleženo agenturno delovanje iz raznih centara moći, u smisli kako se nešto stašno “kuva”, kako “strašni zločinci iz Beograda sa nešto malo manjim zločincima u Prištini nešto spremaju”.

“Taj ko to kaže mora biti ne samo zlonameran, nego težak bolesnik”, smatra Vučić.

Podsetio je da Srbija vodi politiku mira i da je uspela u tome da se sačuva svaki život.

“A onda nas vas optužuju da se dogovarate sa Prištinom da ubijate Srbe kako biste ostvarili svoje političke ciljeve. Svoju zemlju optužujete da je zločinačka i da će da ubija svoje ljude. Gde se to desilo – nikada i nigde”, primetio je.

Ali, kaže, bilo je važno da se izađe sa svim tim, kako Srbi, posebno Srbi sa KiM, ništa ne bi mogli da tarže, dodao je on.

“Zato sam ih molio da ne preduzimaju ništa, da izdrže još nekoliko dana da se vidi šta ta mreža radi”, rekao je Vučić.

A povodom optužbi političkih protivnika, rekao je:

“Šta je to država Srbija organizovala, šta je to loše uradila, šta su Srbi loše uradili? Osim što bismo mi želeli da ne budu svi Kosovari nego i Srbi i da, koliko je to moguće, pripadaju srpkoj državi. I u tome je moj greh i greh srpske države. Zato nam te pridike drže oni koju svoju državnost promenili u kosovarsku”, zaključio je on.

U dosovskom sistemu, i nekim drugim organizacijama, ne samo poliltičkim, sve vreme su defakto štitili punu “kosovsku nezavisnost”, kaže Vučić.

“Sve vreme je štićena nezavisnost i suverenitet teritorije “Republike Kosovo”. Ne Republike Srbije, nego Republike Kosovo”, precizirao je.

Kako je rekao, dovoljno je da se pročita samo šta su sve pričali i radili i dodao da ne mora više ništa o tome ni da kaže, a da građani sve to jasno vide i razumeju a i oni koji nisu – tek će da razumeju.

“A da štitim punu nezavisnost Republike Kosovo – neću da učestvujem u tome, a oni neka nastave to da rade” rekao je Vucicć.

On je, napitanje da se tvrdi da je na Kosovu multikulturalnost upitao da li je to multikiulturalnost kada šrpskepoltičare hvale koji su im dali ptresudu MSP da je kososvska nezavisnost legitimna.

PRVO ZSO PA ELEKTROSNABDEVANjE
Sprovođenju Sporazuma o energetici mora da prethodi uspostavljanje Zajednice srpskih opština, jer ZSO treba da osnuje kompanije koje bi se bavile elektrosnadbevanjem, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vucić.

“Kada nemate ZSO, to onda nema ko da uradi”, rekao je predsednik Srbije novinarima u Beogradu.

On je dodao da je njegov greh, ali i greh srpske države u tome što, za razliku od drugih, želi da svi na KIM ne budu po nacionalnosti Kosovari, već da Srbi budu Srbi i da pripadaju srpskoj državi koliko je to moguće.

“Pridike za to nam drže oni koji su svoju nacionalnost promenili i koji su već Kosovari. Srbi su nekada bili Kosovci, a Albanci Kosovari. Oni prihvataju da su oni Kosovari i drže nam patriotske pridike”, istakao je predsednik.

Optužbe na račun svoje države, kako kaže, uvek sprovode oni koji zarad svojih interesa pomažu “nekom trećem”.

“Mi ćemo biti bolje pripremljeni, odgovarati ozbiljno, čuvati mir i stabilnost, ali da se sa nama sprda ceo svet zbog toga što mogu da kažu “nema veze što nista niste ispunili (Priština), važno je da su Srbi ispunili sve”, rekao je Vučić.

Licemerno je, kaže predsednik, da međunarodna zajednica poziva obe strane da se ponašaju u skladu sa dogovorenim jer te dve strane imaju svoje “ime i prezime”.

“Šta je to što srpska strana nije ispunila iz Briselskog sporazuma, pitam sve političare u Srbiji, sve crkvene zvaničnike… Videćete da to ne postoji”, naglasio je on.

Podseća da je država ekonomski sve snažnija, da Srbija ima najveći rast u Evropi u prvom kvartalu.

“Reformama iz 2014. i 2015. godine , došli smo do najvećeg rasta bez ozbiljnih privatizacionih procesa, kao što ste imali 2005. kada su celu zemlju prodali, ogroman novac se slio i nista nisu sačuvali. Sve proćardali sa svojim pajtašima, oni postali bogati, a narod siromašan”, zaključio je predsednik.

“Prognozirao” je da će i kada se reši i pitanje energetike, ili bilo koji dogovor i onda njegovi politički protivnici biti nezadovoljni, pa će onda, kaže, pitati – a da li je to održivo.

NE MOŽE BEOGRAD DA ISPUNjAVA SVE, A PRIŠTINA NIŠTA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će Srbija preduzeti određene mere, odnosno reagovati povodom činjenice da Priština ne poštuje Briselski sporazum.

“Videćete kakvu”, rekao je, na pitanje da precizira na kakvo reagovanje misli.

Zašto Beograd ispunjava bilo šta iz Briselskog saporazuma, kad Priština neće baš ništa – na to pitanje Tanjuga predsednik je uzvratio da je to “ozbiljno pitanje za nas” i da je upravo o tome govorio danas na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost.

Rekao je da mi ispunjavamo obaveze valjda zato što smo pouzdan partner i zato što je to naša obaveza.

“Mi ispunjavamo ono što potpišemo”, naglasio je.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se nada da će Kfor da radi svoj posao na KiM, uz podsećanje da svoj posao Kfor nije radio kada je napadnut Marko Đurić, ali da na to nisu reagovali ni neki domaći političari, niti neki crkveni velikodostojnici.

“Nadam se da će Kfor da radi svoj posao iako ga nisu radili 26. marta kada je napadnut i hapšen Marko Đurić”, rekao je Vučić novinarima.

“Ne zna se zašto su svi skočili i niko ne zna zašto svi ođednom. Nigde se nisu tada čuli dosovski lideri na KiM, koji ne mogu tri glasa tamo da dobiju, jer ih svi poznaju ko su, niti neki crkveni velikodostojnici, koji reč nisu rekli povodom hapšenja Marka Đurića, jer su to radili legalni organi države Kosova valjda, pa valjda zato nije bilo potrebe da se bilo ko od njih izjašnjava”, primetio je Vučić.

Na pitanje novinara koji su, po njemu, razlozi da su se “aktivirali” crkveni velikodostojnici baš u ovom trenutku, predsednik Srbije je rekao da neće da govori o tome, ali da inače odlično zna šta su razlozi.

“O tome neka govori patrijarh”, rekao je.

KOMPROMISNO REŠENjE NIJE NA VIDIKU
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da kompromisno rešenje za Kosovo nije na vidiku i da nije optimista po tom pitanju.

Na pitanje novinara, posle sastanka sa patrijarhom, o tome šta je to konačno kompromisno rešenje za Kosovo o kojem svi stalno govore, Vučić kaže:

“Konačno će biti onda kada bude konačno, ne pre toga. O tome ću govoriti ako bude moguće postizanje takvog rešenja. Sada takvog rešenja nema i nismo ga dobili. Da li je na vidiku? Mislim da nije. Nisam optimista”, rekao je Vučić.

O PATRIJARHU: ZADOVOLjAN SAM JER ME JE SASLUŠAO
Rekao sam patrijarhu, otvoreno, sve što mislim, i o Kosovu i Metohiji, i drugim pitanjima, i ja sam od njega čuo sve što on misli i što misli SPC, rekao je predsednik Aleksandar Vučić posle sastanka sa patrijarhom Irinejom.

Vučić je novinarima preneo da su on i patrijarh saslušali jedan drugog dok su govorili o nacionalnim i državnim pitanjima.

“Zadovoljan sam što me je saslušao”, rekao je predsednik i precizirao da su razgovarali o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, o položaju srpskog naroda u BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, kao i posledicama zločina i ubijanja i proterivanja u akciji Oluja, pre 23 godine, ali i o katastrofalnim demografskim kretanjima i neophodnosti preduzimanja ozbiljnih i odgovornih mera za opstanak srpskog naroda.

Kaže i da je upoznao patrijarha sa razgovorima i sadržini razgovora u Briselu,izjavio je prersdnik Srbije Aleksandar Vučić posle razgovora sa patrijarhom SPC.

Kako je naveo, patrijarhu je na otvoren način rekao sve što misli i o KiM i svim drugim važnim pitanjima, a da je takođe saslušao i čuo od patrijarha sve što on i crkva misle.

— Mnogih Oluja neće biti. Srpska država ih neće dozvoliti. Tačka – rekao je Vučić.

 

Izvor Večernje novosti, 05. avgust 2018.