И. Данилов: Опозив Трампа би гурнуо САД на ивицу грађанског рата

Трамп би покушај импичмента претворио у јавни процес против „дубоке државе“

Амерички политички и медијски живот кључа поводом два скандала на која противници Доналда Трампа полажу велике наде и већ маштају о уништавању његове државничке каријере и импичменту.

Борбени лист британске финансијске елите – лондонски Фајненшел тајмс – проценио је да Трампове шансе да задржи власт зависе од тога колико ће његових републиканаца бити спремно да се ради његовог уклањања са власти удружи са сенаторима и конгресменима из Демократске партије.

Инфо-портал Хил – позвавши се на букмејкерску компанију Paddy Power – оценио је да су шансе да дође до импичмента сада 2:1, односно – 33 одсто.

Уље на ватру долива најновији шпијунски скандал повезан са хапшењем Рускиње Марије Бутине која може бити осуђена у САД на пет година затвора под оптужбом „завера ради деловања у својству агента стране државе“.

Њу не терете за шпијунажу већ за лобирање и незаконито финансирање Трампове изборне ампање 2016. „руским државним новцем“. То би могло да буде искоришћено као псеудодоказ да је постојала “тајна веза“ између Трампа и Русије.

Пошто је протеклих дана дошло и до нагле ескалације унутарамеричких политичких конфликата, има смисла озбиљно размотрити могућност да дође до покушаја смењивања председника САД.

По америчком Уставу, шеф државе може бити подвргнут импичменту за велеиздају, примање мита и за друге „озбиљне преступе и огрешења о законе“. Под овим “остатком“ се најчешће имају у виду лагање под заклетвом, прекорачење овлашћења, непотчињавање одлуци суда и расипање државног новца.

Одлучивање шта је „озбиљан преступ“ – и довољан за разлог импичмент – у надлежности је Сената САД. Уосталом, познати амерички правник Мајкл Леброн већ је оценио да је амерички политички систем тако постављен да Конгрес САД може шефа државе подвргнути импичменту и само за фризуру.

Кад би за све била довољна само два брза гласања (у горњем и доњем дому Конгреса САД) – импичмент би био прилично вероватан. Јер, међу републиканцима има доста “nevertrumpers“ (никада-за-Трампа), конгресмена и сенатора који председника САД сматрају својим непријатељем и “случајним човеком“ који им је преотео партију, гласове бирача и политички утицај.

Такви би са демократама гласали за импичмент. Међутим, њихов је проблем што процедура импичмента претпоставља – неколико корака.

Прво иницијатори импичмента морају да у Представничком дому официјелно формулишу за шта Трампа тачно оптужују. Потом следи гласање на којем иницијатива мора добити просту већину. Ако ту препреку прескоче – онда све прелази у Сенат САД у којем се отвара нешто налик на дуги судски процес у којем сенатори играју улогу пороте.

Трамп би у тој процедури имао право и да се сам брани, и да уз себе има адвоката, и да се упушта у унакрсна испистивања сведока.

На крају тог дела “поступка“, у Сенату би се гласало о импичменту а тада би за свргавање већ била потребна двотрећинска већина.

Не треба бити пророк да би се закључило да би Трамп покушај таквог суђења себи претворио у процес против америчке политичке класе у целини и такозване дубоке државе.

Владимир Путин је говорио управо о „дубокој држави“ када је објашњавао француским новинарима колико је тешко променити било шта у америчкој политици…

Трамп је умногоме био изабран као „борац против система“, па је за очекивати да би за време процеса о импичменту учинио јавним све чиме би могао компромитовати систем (јер више не би имао шта да изгуби), а још би имао разлога да се обраћа онима који би његово одстрањивање од власти схватали као покушај пуча у режији дубоке државе.

Трамп има много присталица у армији САД и националној гарди, у нижим средњим структурама FBI, као и у „црвеним“ (републиканским) америчким државама, а то је довољно да охлади поборнике његовог одстрањивања од власти.

Све те људе било би изузетно тешко убедити да је Трамп „Путинов агент“, поготово без очигледних доказа.

Не сме се потпуно искључити да део америчког естаблишмента, онај који мрзи Трампа и прижељкује конфронтацију са Русијом, покуша са импичментом. Међутим, при таквом сценарију – САД би се веома брзо могле наћи пред самом ивицом грађанског рата. Или, чак, и иза ње…

Додатни фактори унутрашње дестабилизације САД могли би да буду компромитујући документи помоћу којих би Трамп могао покушати да пошаље у затворе своје политичке опоненте.

Сасвим је могуће да је кроз реакције америчких медија и политичара на сусрет Трампа и Путина у Хелсинкију говорио страх да је руски лидер могао америчком колеги предати какве документе на основу којих би било могуће оптужити изборни штаб Клинтонове за финансриање из инострантва. А и без Путина би Трамп имао доста „информативних бомби“ којима би могао загорчати живот својим опонентима и претворити импичмент у рискан тну операцију за њих.

Не треба губити из вида да су и Трамп и његов рејтинг одлично „преживели“ све досадашње насртаје његових опонената.

Све ово уопште не значи да Трампа не чекају проблеми. Имаће их. Амерички лидер ће с муком правити чак и најмање кораке у нормализацији односа са Русијом. Правиће их са великим трудом и озбиљним политичким ризиком.

Све ово за Русију значи да мора бити стрпљива, а „барут“ држати сувим…

 

Извор Факти, 06. август 2018.