Povodom sastanka sa Žanom Klodom Junkerom prošlog meseca, Donald Tramp je tvitovao: „I Amerika i Evropa ukidaju sve tarife, barijere i subvencije! To će konačno biti slobodno tržište i fer trgovina“. Je l’ se to Leri Kadlou (Trampov direktor Nacionalnog ekonomskog saveta – prim.prev.) nekako dokopao Trampovog telefona? Znamo da nije. Ali, čuvši ovo, Stiv Forbs, Stiven Mur i Artur Lafer zapevaše horski „Aleluja“ iz Handelovog „Mesije“ „Amin“, zagrmeli su u Njujork tajmsu.
Tramp bi trebali da proglasi „totalno trgovinsko razoružanje“ kao nacionalnu politiku i pretvori slobodnu trgovinu u svoje „zaveštanje“ Americi. Takva proklamacija bi, napisali su, obezbedila Trampu „moralno uzvišenje“ u globalnoj debati i transformisala ga iz „zlog sabotera međunarodne trgovine u potencijalnog spasioca“. Jer slobodna trgovina je uvek i zauvek „win-win za trgovinske partnere“. Pročitavši ovu kolumnu iz „Tajmsa“, čovek primećuje da se ovde radi o ideologiji, o političkoj religiji, o zavetu, o kultu.
EKONOMIJA ÜBER ALLES
Razmotrimo plodove politike slobodne trgovine u proteklih 25 godina: zamrznute plate američkih radnika, 12 biliona dolara američkog trgovinskog deficita, gubitak 55.000 fabrika, nestanak šest miliona poslova u proizvodnji, kinesko prevazilaženje Amerike u proizvodnji, što je sve skupa izazvalo povratni udar koji je političkog novajliju gurnuo na mesto republikanskog kandidata, a potom i na predsedničku funkciju.
Održavati veru u superiornost slobodne trgovine nad ekonomskim patriotizmom i pored takvih rezultata znači priznati da je ovaj sistem uverenja imun na dokaze koji ga pobijaju. Ipak, otporni entuzijazam slobodnotržišnih zilota nije jedini znak da republikanski globalisti, ne naučivši i ne zaboravivši ništa, posmatraju posttrampovsku eru sa namerom da svoje odbačene dogme probude iz mrtvih. Džefri Majron, direktor ekonomskih studija na glavnom libertarijanskom tink-tenku „Kejto institut“, prošle nedelje je napisao za Ju es ej tudej :
„Rešenje za imigrantski problem Amerike su otvorene granice… Otvorene granice znače da nema zidova, ograda, trkeljisanja na aerodromima, ICE-a (Immigration and Customs Enforcement)… deportacija, pritvornih centara ili imigracionih sudova“.
A šta bi se desilo da proglasimo otvorene granice?
„Imigranti neće preplaviti Ameriku. Kriminal neće skočiti. Ako se vrednosti i kultura promene, pa šta? Ko kaže da su trenutne američke vrednosti – od kojih su neke duboko zle – ispravne?“ Majronov zaključak je sledeći: Ako razvalimo američke granice i pozovemo svet da dođe i prepravi nas kao naciju – „pomislite samo koliko novca bismo mogli da zaradimo i uštedimo“. Ovo je zaista ekonomija „über alles“, ekonomija iznad države.
I drugi zagriženi vernici otvorenih granica i slobodne trgovine su progovorili. Industrijalac-milijarder Čarls Koh – inače megadonator Republikanske stranke – nedavno se ostrvio na Trampa kao „nekoga ko unosi podele“ i osudio „rast protekcionizma“. Države, organizacije i pojedinci, rekao je Koh, „čine sve što mogu kako bi se izolovali od inovacija, držali se prošlosti i sprečili promenu“. Dodao je da je to „prirodna tendencija, ali je destruktivna“.
GLOBALISTIČKA BRAĆA
Tramp je uzvratio nekolicinom tvitova: „Globalistička braća Koh, koji su za prave republikance postali obični klovnovi, protive se snažnim granicama i moćnoj trgovini. Nikada nisam tražio njihovu podršku jer mi ne treba njihov novac, niti njihove loše ideje. Ja sam ih učinio bogatijim“. „Njihova mreža je veoma precenjena, pobeđivao sam ih na svakom ćošku. Oni žele da zaštite svoje kompanije izvan SAD od poreza, a ja sam za Ameriku na prvom mestu i za američkog radnika – i nisam ničija lutka. Dva fina tipa sa lošim idejama. Učinimo Ameriku ponovo velikom!“
Braća milijarderi Koh, Čarls i Dejvid, prete da će njihova mreža – Amerikanci za prosperitet – uskratiti prihode republikanskim kandidatima koji budu podržavali Trampa povodom imigracije i trgovine. Ideologija otvorenih granica i slobodne trgovine koju baštine Kohovi, Kejto institut i tipovi poput Mura, Forbsa i Lafera, ima duboke korene u establišmentu Republikanske stranke.
Milton Fridman je pripadao ovoj školi, kao i dugogodišnji urednik Volstrit džornala Bob Bartli, koji se godinama zalagao za ustavni amandman sledeće sadržine: „Granice će biti otvorene“. Bartli je, pomalo preuranjeno, ocenio da je nacionalna država „gotova“ u Novom svetskom poretku. Međutim, danas kad se tribalizam i nacionalizam vraćaju, deluje kao da se tranzicioni „Novi svetski poredak“ zaputio ka kontejneru.
Dokle god je Tramp u Beloj kući, a partijska baza tako grčevito stoji iza njega i njegove „Amerika na prvom mestu“ agende, odricanje od tarifa i povratak globalizmu su mrtvi.
Ali šta će biti nakon Trampa? Ko i šta će doći posle? Republikanski recidivizam – povratak odbačenim otvorenim granicama, agendi slobodne trgovine Bušovih republikanaca – bi raspalio vatrenu oluju protesta koji bi rasturili Trampovu stranku na komade.
Međutim, iako su ove ideje izgubile američku srednju klasu, one su i dalje žive i zdrave u establišmentu (odnosno elitama obe partije) koji se takođe nije odrekao ni spoljne politike u kojoj se američka ekonomska i vojna moć koristi za pokušaj konverzije čovečanstva u demokratiju.
Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ
