Saudijsko-kanadski sukob: Rat vrednosnih sistema

Zašto su kanadske kritike toliko naljutile zvanični Rijad i šta je sporno sa konceptom “univerzalnih ljudskih prava”

Da li je kanadska briga to da li saudijske žene imaju pravo da voze? E pa ministarka spoljnih poslova Kanade Kristija Frilend je učinila da to postane njena briga. Uzastopnim kritikama na račun toga što je Rijad uhapsio borca za prava žena Samaru Badavi, Frilendova je gurnula dve zemlje na ivicu raspada diplomatskih odnosa.

„Za svaku osudu“, odgovorio je Rijad na tviter napade Frilendove, ,,Kanada se upustila u drsko mešanje u unutrašnje poslove Kraljevine“. Saudijci su uzvratili proterivanjem kanadskog ambasadora, povlačenjem 15.000 svojih studenata sa školovanja u Kanadi i embargom na uvoz žita iz Kanade. Petnaest milijardi dolara vredan ugovor o snabdevanju Saudijske Arabije oklopnim vozilima bi takođe mogao da bude ugrožen.

NE POSTOJE UNIVERZALNA LjUDSKA PRAVA
Princ-prestolonadslednik Mohamed bin Salman, koji uveliko odstupa od svojih obećanja o modernizaciji kraljevstva, deluje kao da mu je dosta zapadnjačkih lekcija o demokratskim vrednostima i moralu. Nedelju dana nakon što je papa Franja odbacio smrtnu kaznu kao „nedopustivu“, Rijad je razapeo osuđenog ubicu u Meki. U Saudijskoj Arabiji za homoseksualnost možete dobiti smrtnu kaznu.

Ni predsednik Donald Tramp, ni Stejt department nisu zauzimali strane, ali se Vašington post busa naslovom: „Ljudska prava su svačija posla“. „Ono što g-đa Frilend i Kanada ispravno uviđaju jeste da su ljudska prava… univerzalna vrednost, a ne vlasništvo kraljeva i diktatora koji bi da ih arbitrarno dodeljuju i uskraćuju pucnjem prstiju. Dugoročna praksa poricanja osnovnih prava građana, i to naročito žena u Saudijskoj Arabiji, kao i posebno svirep tretman pojedinih disidenata – poput javnih osuda kojima je zasut brat Badavijeve – su pitanja legitimne brige u svim demokratijama i slobodnim društvima“.

„Tradicionalna uloga Sjedinjenih Država jeste da brane univerzalne vrednosti svuda gde se po njima gazi i da pokažu siledžijskim autokratama da ne mogu da se izvuku tako što će svoja prljava posla kriti iza zatvorenih vrata.“ Post je pozvao ministre spoljnih poslova svih članica G7 da podele tvit Frilendove „Osnovna prava su svačija posla“.

Ali ove samouverene tvrdnje otvaraju pregršt pitanja. Ko odlučuje šta su „osnovna prava“ ili „univerzalne vrednosti“? Saudijska Arabija je apsolutistička monarhija koja nikada nije dozvoljavala ženama da voze automobile i koja je oduvek bičevala kriminalce i praktikovala smrtnu kaznu. Otkad su ove prakse počele da protivreče „univerzalnim vrednostima“?

Otkad je to „tradicionalna uloga“ Amerike da brani pravo žena da voze automobile u svakoj zemlji, kad žene u Americi nisu imale ni pravo glasa do okončanja Prvog svetskog rata? U Americi su pedesetih homoseksualizam i abortus smatrani sramnim pojavama i ozbiljnim krivičnim delima. Sada su abortus i homoseksualnost proglašeni za ustavna prava.

Bela kuća u duginim bojama u znak podrške LGBT zajednici

Jesu li to osnovna ljudska prava? Za koga? Zar 55 miliona abortusa u SAD za 45 godina ne predstavlja pitanje ljudskih prava? Da li je za Ameriku postala moralna obaveza da širom sveta zagovara abortuse i LGBT prava, iako dobar deo njene javnosti obe pojave vidi kao znake nacionalne dekadencije i opadanja? A ako su Saudijci reakcionari koje bi trebalo da osudimo zajedno sa Kanadom, zašto onda sanjamo o „arapskom NATO-u“ u kojem bi Saudijska Arabija bila ugovorni saveznik sa kojim bismo zajedno ratovali protiv Irana?

Iran makar održava izbore na svake četiri godine, iranske žene deluju manje ograničene u svojim pravima, a antirežimske demonstracije se toleriššu više nego što je to slučaj u Saudijskoj Arabiji.

OSVRT UNAZAD
Hajde da razmotrimo našu istoriju. Od 1865. do 1965. segregacija je bila zakon na jugu Amerike. Da li je takvo uskraćivanje građanskih i političkih prava moglo da opravda inostrano mešanje u unutrašnje poslove Sjedinjenih Država?

Kako bi predsednik Ajzenhauer, koji je upotrebio vojsku kako bi ugušio protest Afroamerikanaca u srednjoj školi Litl rok, reagovao da su Britanci i Francuzi zahtevali da Amerika okonča segregaciju? U dehristijanizovanoj novo-Americi, sve religije se tretiraju jednako i nijedna se ne sme učiti u školi.

Međutim, u gotovo 50 zemalja muslimani su većina i oni veruju da nema boga osim Alaha, da je Muhamed njegov prorok i da su sve ostale religije lažne. Je l’ muslimani nemaju pravo da insistiraju na primatu njihove religije u zemljama u kojim vladaju? Nije li mešanje Zapada u ove stvari formula za beskonačni konflikt?

U Americi su sloboda govora i sloboda štampe zagarantovani. Ta prava predviđena Prvim amandmanom obuhvataju i klevetu, uvredu, neprimeren rečnik, svetogrđe, pornografiju, spaljivanje zastave i objavljivanje napada na verska uverenja, samu našu državu i vladu SAD. Ukoliko neka druga zemlja odbaci takve slobode kao samoubilačke gluposti, da li to mi imamo nekakvu obavezu da se umešamo u njihova unutrašnja pitanja?

Nedavno je Independent objavio:

„Od prošle godine su stotine hiljada, a možda i milioni nevinih Ujgura i drugih etničkih manjina u regionu Sinkjang na severozapadu Kine nepravedno uhapšeni i utamničeni u onome što kineske vlasti nazivaju ‘kampovima za političku reedukaciju’. Hiljade su nestale. Postoje kredibilni izveštaji o mučenjima i smrti među zatvorenicima…Međunarodna zajednica je uglavnom reagovala ćutanjem“.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman i Donald Tramp

U redu, je l’ neko raspoložen za sankcije protiv Si Đinpingove Kine? Ili su prava Ujgura manje vredna od prava saudijskih feministkinja?

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Buchanan.org