Hoće li Amerika ikada uspeti da se sastavi?

S obzirom na zlobu koja isijava iz ideološkog, društvenog i kulturnog jaza koji nas deli, teško je videti kako ćemo se ujediniti

Da je bivši direktor CIA Džon Brenan učinio Endruu Džeksonu ono što je učinio Donaldu Trampu, izgubio bi mnogo više od svoje bezbednosne propusnice. Bio bi izazvan na duel i upucan. „Trampovo ponašanje u Helsinkiju“, rekao je Brenan, „prevazilazi prag ‘visokih zločina i prestupa’. To je bila… izdaja“.

Zašto predsednik ne bi ukinuo čast i privilegiju bezbednosne propusnice direktoru CIA koji ga naziva izdajnikom? Ili je pristup državnim tajnama najvišeg nivoa građansko pravo poput socijalnog osiguranja? Direktori CIA zadržavaju propusnice jer su tretirani kao nacionalna imovina, kao pojedinci čije jedinstveno iskustvo, znanje i veština procenjivanja mogu biti stavljeni predsedniku na raspolaganje u vremenima nacionalnih kriza.

BIVŠI ŠEFOVI CIA NISU SVETE KRAVE
Ne tako davno, ovo je bila dvopartijska tradicija. Ali koje tu tradiciju ukinuo? Nisu li bivši šefovi bezbednosnih agencija – CIA, FBI, čelnici obaveštajne zajednice – oni koji su se utrkivali u divljim napadima kakvi bi se mogli očekivati od antife – na šefa države?

Da li bivšim bezbednosnim zvaničnicima i dalje pripada pravo na zadržavanje visokih privilegija vezanih za funkcije koje su imali ukoliko spadnu na nivo govora mržnje po TV emisijama? Bivši šef CIA Majk Hajden je, u napadu na Trampa zbog odvajanja porodica privedenih ilegalnih imigranata, na tviter stavio sliku šina koje vode u Aušvic.„I druge vlade su razdvajale majke i decu“, stavio je Hajden u opis slike. Je li to fer kritika od bivšeg direktora CIA?

U četvrtak je Njujork tajms osudio Trampovu optužbu da su mediji „neprijatelji naroda“. „Insistiranje na tome da su istine koje vam se ne dopadaju ‘lažne vesti’ je opasno za krvotok demokratije. Nazivanje novinara ‘neprijateljima naroda’ je opasno, i tačka“, poručio je Tajms. To je u redu, ali zar nije opasno kada slobodna štampa koristi prava zagarantovana Prvim amandmanom kako bi beskrajno pljuvala predsednika kao rasistu, fašistu, seksistu, neonacistu, lažova, tiranina i izdajnika?

Džon Brenan

Novinari koji koriste takve termine možda žele da pošalju poruku kojom će preneti svoje gađenje prema Trampu. Ali kakvu su poruku primili bolesni umovi ljudi poput levičara koji je pokušao da masakrira republikanske kongresmene koji su igrali tradicionalnu godišnju softbol utakmicu protiv demokrata?

Zar Tramp ne deluje kao da je u pravu kada kaže da je Boston gloub organizovao opštenacionalni napad na njega, kome se pridružio Tajms i još 300 drugih novina, i da je to novinarska „zavera“ protiv njega? Ako Tramp veruje da su CNN, MSNBC, Njujork tajms i Vašington post njegovi smrtni neprijatelji koji žele da ga zbace ili opozovu, zar nije u pravu?

Mi smo danas nepomirljiva „mi protiv njih“ nacija, a imajući u vidu zlobu koja isijava iz ideološke, društvene i kulturne provalije koja nas deli, teško je videti kako ćemo se, čak i nakon Trampa, ponovo ujediniti.

RETKI MOMENTI ISTINE
Obraćajući se na njujorškoj LGBT gala večeri 2016, Hilari Klinton je rekla: „Možete polovinu Trampovih pristalica staviti u ono što nazivam šakom jada… rasista, seksista, homofoba, ksenofoba, islamofoba… Neki od tih ljudi su nepopravljivi, ali oni nisu Amerika“.

Kada su komentari Klintonove o srednjem sloju američkog društva stigli u štampu, probala je da ih porekne. Isto kao što je guverner Endru Kuomo požurio da ispravi svoj komentar koji je juče izvalio na ceremoniji potpisivanja zakona: „Nećemo ‘Ameriku ponovo učiniti sjajnom’ (great). Nikada ona i nije bila tako sjajna“. Amerika „nikada nije bila tako sjajna“?

Kuomov sekretar za medije je požurio da objasni da „kada predsednik govori o činjenju Amerike ponovo sjajnom… on ignoriše bol koji je tako mnogo ljudi trpelo i koji smo mi trpeli od robovlasništva, diskriminacije, segregacije, seksizma i marginalizacije doprinosa žena“.

Klintonova i Kuomo su napravili gafove koje je Majkl Kinzli opisao kao lupetanje nečega u šta onaj koji to izgovara veruje, ali što očajnički ne želi da šira publika čuje. Barak Obama je napravio takav gaf u San Francisku 2008. Priupitan zašto radnici „plavog okovratnika“ iz industrijskih gradova razorenih gubitkom radnih mesta ne prihvataju njegove poruke, Obama je zakucao ove ljude opisavši ih kao nesrećne gubitnike našeg pomaljajućeg vrlog novog sveta:

„Oni su ogorčeni i drže se svojih pušaka, ili religije, ili antipatije prema ljudima koji nisu kao oni, ili antiimigrantskog sentimenta, ili antitrgovinskog sentimenta kao načina da izraze svoje frustracije“.

Ti što drže svoje Biblije, predrasude i puške su ljudi koje će mejnstrim mediji, deset godina kasnije, sa porugom odbacivati kao „Trampovu bazu“. To što su Klinton, Kuomo i Obama rekli otkriva pravu prirodu kulturnih i ideoloških ratova današnje Amerike.

Barak Obama i Hilari Klinton

Veći deo medijske elite prihvata istorijsku optužnicu da je pre dolaska progresivaca ova zemlja bila prožeta rasizmom, seksizmom, homofobijom i ksenofobijom, a da je njena istorija dugi katalog zločina protiv domorodačkog stanovništva, Afrikanaca dovedenih ovde u lancima, Meksikanaca čije smo zemlje oteli i migranata, žena i gejeva kojim je uskraćivana jednakost.

Ljudi koji glasaju za Trampa veruju da je zemlja koju su nasledili od očeva bila velika, dobra i slavna zemlja, a da mediji koji mrze Trampa takođe mrze i njih. Ako njih pitate, koliko god Tramp napadao medije, ne čini to dovoljno često.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Buchanan.org