Хоће ли Америка икада успети да се састави?

С обзиром на злобу која исијава из идеолошког, друштвеног и културног јаза који нас дели, тешко је видети како ћемо се ујединити

Да је бивши директор CIA Џон Бренан учинио Ендруу Џексону оно што је учинио Доналду Трампу, изгубио би много више од своје безбедносне пропуснице. Био би изазван на дуел и упуцан. „Трампово понашање у Хелсинкију“, рекао је Бренан, „превазилази праг ‘високих злочина и преступа’. То је била… издаја“.

Зашто председник не би укинуо част и привилегију безбедносне пропуснице директору CIA који га назива издајником? Или је приступ државним тајнама највишег нивоа грађанско право попут социјалног осигурања? Директори CIA задржавају пропуснице јер су третирани као национална имовина, као појединци чије јединствено искуство, знање и вештина процењивања могу бити стављени председнику на располагање у временима националних криза.

БИВШИ ШЕФОВИ CIA НИСУ СВЕТЕ КРАВЕ
Не тако давно, ово је била двопартијска традиција. Али које ту традицију укинуо? Нису ли бивши шефови безбедносних агенција – CIA, FBI, челници обавештајне заједнице – они који су се утркивали у дивљим нападима какви би се могли очекивати од антифе – на шефа државе?

Да ли бившим безбедносним званичницима и даље припада право на задржавање високих привилегија везаних за функције које су имали уколико спадну на ниво говора мржње по ТВ емисијама? Бивши шеф CIA Мајк Хајден је, у нападу на Трампа због одвајања породица приведених илегалних имиграната, на твитер ставио слику шина које воде у Аушвиц.„И друге владе су раздвајале мајке и децу“, ставио је Хајден у опис слике. Је ли то фер критика од бившег директора CIA?

У четвртак је Њујорк тајмс осудио Трампову оптужбу да су медији „непријатељи народа“. „Инсистирање на томе да су истине које вам се не допадају ‘лажне вести’ је опасно за крвоток демократије. Називање новинара ‘непријатељима народа’ је опасно, и тачка“, поручио је Тајмс. То је у реду, али зар није опасно када слободна штампа користи права загарантована Првим амандманом како би бескрајно пљувала председника као расисту, фашисту, сексисту, неонацисту, лажова, тиранина и издајника?

Џон Бренан

Новинари који користе такве термине можда желе да пошаљу поруку којом ће пренети своје гађење према Трампу. Али какву су поруку примили болесни умови људи попут левичара који је покушао да масакрира републиканске конгресмене који су играли традиционалну годишњу софтбол утакмицу против демократа?

Зар Трамп не делује као да је у праву када каже да је Бостон глоуб организовао општенационални напад на њега, коме се придружио Тајмс и још 300 других новина, и да је то новинарска „завера“ против њега? Ако Трамп верује да су CNN, MSNBC, Њујорк тајмс и Вашингтон пост његови смртни непријатељи који желе да га збаце или опозову, зар није у праву?

Ми смо данас непомирљива „ми против њих“ нација, а имајући у виду злобу која исијава из идеолошке, друштвене и културне провалије која нас дели, тешко је видети како ћемо се, чак и након Трампа, поново ујединити.

РЕТКИ МОМЕНТИ ИСТИНЕ
Обраћајући се на њујоршкој LGBT гала вечери 2016, Хилари Клинтон је рекла: „Можете половину Трампових присталица ставити у оно што називам шаком јада… расиста, сексиста, хомофоба, ксенофоба, исламофоба… Неки од тих људи су непоправљиви, али они нису Америка“.

Када су коментари Клинтонове о средњем слоју америчког друштва стигли у штампу, пробала је да их порекне. Исто као што је гувернер Ендру Куомо пожурио да исправи свој коментар који је јуче извалио на церемонији потписивања закона: „Нећемо ‘Америку поново учинити сјајном’ (great). Никада она и није била тако сјајна“. Америка „никада није била тако сјајна“?

Куомов секретар за медије је пожурио да објасни да „када председник говори о чињењу Америке поново сјајном… он игнорише бол који је тако много људи трпело и који смо ми трпели од робовласништва, дискриминације, сегрегације, сексизма и маргинализације доприноса жена“.

Клинтонова и Куомо су направили гафове које је Мајкл Кинзли описао као лупетање нечега у шта онај који то изговара верује, али што очајнички не жели да шира публика чује. Барак Обама је направио такав гаф у Сан Франциску 2008. Приупитан зашто радници „плавог оковратника“ из индустријских градова разорених губитком радних места не прихватају његове поруке, Обама је закуцао ове људе описавши их као несрећне губитнике нашег помаљајућег врлог новог света:

„Они су огорчени и држе се својих пушака, или религије, или антипатије према људима који нису као они, или антиимигрантског сентимента, или антитрговинског сентимента као начина да изразе своје фрустрације“.

Ти што држе своје Библије, предрасуде и пушке су људи које ће мејнстрим медији, десет година касније, са поругом одбацивати као „Трампову базу“. То што су Клинтон, Куомо и Обама рекли открива праву природу културних и идеолошких ратова данашње Америке.

Барак Обама и Хилари Клинтон

Већи део медијске елите прихвата историјску оптужницу да је пре доласка прогресиваца ова земља била прожета расизмом, сексизмом, хомофобијом и ксенофобијом, а да је њена историја дуги каталог злочина против домородачког становништва, Африканаца доведених овде у ланцима, Мексиканаца чије смо земље отели и миграната, жена и гејева којим је ускраћивана једнакост.

Људи који гласају за Трампа верују да је земља коју су наследили од очева била велика, добра и славна земља, а да медији који мрзе Трампа такође мрзе и њих. Ако њих питате, колико год Трамп нападао медије, не чини то довољно често.

 

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

 

Buchanan.org