Hegemon uzvraća udarac – tiho oružje za bučne ratove

Globalna strategija Federalnih rezervi mogla bi da dovede do ozbiljnih poteškoća u obnovi suvereniteta evroazijskih zemalja

Današnje najrazornije oružje masovnog uništenja u arsenalu Vašingtona se ne nalazi u Pentagonu ili njegovim tradicionalnim mašinama za ubijanje. To je de facto nečujno oružje: sposobnost Vašingtona da kontroliše globalni dotok novca, odnosno dolara, kroz poteze Federalnih rezervi (koje su u privatnom vlasništvu) u koordinaciji sa američkim ministarstvom finansija i odabranim finansijskim grupama sa Volstrita. Razvijana postepeno kroz nekoliko decenija još od razdvajanja dolara i zlata koje je napravio Nikson avgusta 1971, današnja kontrola dolara predstavlja finansijsko oružje sa kojim praktično nijedna država rival ne može da izađe na kraj, makar u ovom trenutku.

Pre deset godina, u septembru 2008, američki ministar finansija i bivši bankar sa Volstrita Henri Polson svesno je izvukao utikač iz globalnog dolarskog sistema tako što je dozvolio da propadne srednje velika investiciona banka sa Volstrita, Liman braders. U tom trenutku i uz pomoć beskonačnih resursa za stvaranje novca kojim Federalne rezerve raspolažu – što je poznato kao „Kvantitativno olakšanje“ – pola tuceta vodećih banki Volstrita, uključujući i Polsonov Goldman Saks, spaseno je od debakla koji su njihove egzotične spekulacije stvorile. Federalne rezerve su se postarale da centralne banke EU dobiju stotine milijardi dolara vredne kreditne linije (što je bio događaj bez presedana) kako bi se izbegla nestašica dolara koja bi očigledno srušila čitavu svetsku finansijsku arhitekturu. U tom trenutku je šest banki evrozone imalo dolarsku pasivu u vrednosti koja je premašivala 100 odsto BDP-a njihovih država.

SVET PUN DOLARA
Od tog perioda pre deset godina, zalihe jeftinih dolara u svetskom finansijskom sistemu su se uvećale do nezamislivih nivoa. Institut za međunarodne finansije (IIF) u Vašingtonu procenjuje da je dug domaćinstava, vlada, korporacija i finansijskog sektora u 30 najvećih tržišta u razvoju skočio na 211 odsto bruto domaćeg proizvoda početkom ove godine, a bio je 143 odsto krajem 2008.

Dodatni podaci vašingtonskog IIF ukazuju na dimenzije dužničke zamke koja je sada tek u ranim stadijumima detonacije širom manje razvijenih ekonomija, od Latinske Amerike do Turske i Azije. Isključujući Kinu, ukupni dug tržišta u nastajanju – i to u svim valutama, uključujući i domaće – se gotovo duplirao sa blizu 15 biliona dolara 2007. na 27 biliona dolara krajem 2017. Dug Kine je istovremeno skočio sa šest biliona dolara na 36 biliona, sudeći po IIF. Za grupu zemalja koje pripadaju tržištima u nastajanju, njihovi dugovi denominovani u američkim dolarima su skočili na nekih 6,4 biliona dolara sa početnih 2,8 biliona 2007. godine. Dug turskih kompanija, denominovan u inostranoj valuti, sada iznosi gotovo 300 milijardi dolara (dug je uglavnom u dolarima), što je preko polovine BDP-a Turske. Tržišta u nastajanju su preferirala dolar iz mnogih razloga.

Dokle god su te ekonomije u razvoju rasle i izvozom sticale sve više dolara, dug je bio rešiv. Sada sve to počinje da se menja. Agens iza te promene je najispolitizovanija centralna banka na svetu – američke Federalne rezerve – čiji je novi predsedavajući, Džerom Pauel, bivši partner mračne Karlajl grupe. Tvrdeći da je američka ekonomija dovoljno jaka da se kamatne stope dolara mogu vratiti „u normalu“, Federalne rezerve su otpočele titanski preokret u dolarskoj likvidnosti svetske ekonomije. Pauel i Federalne rezerve vrlo dobro znaju šta rade. Oni zatežu dolarske šrafove kako bi ubrzali ogromnu novu ekonomsku krizu širom zemalja u razvoju, naročito kod ključnih evroazijskih ekonomija kao što su Iran, Turska, Rusija i Kina.

Uprkos svim naporima Rusije, Kine, Irana i drugih zemalja da se udalje od zavisnosti od dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama, dolar ostaje neprikosnovena rezervna valuta centralnih banaka širom sveta i čini nekih 63 odsto svih rezervi centralnih banaka članica BIS (Banke za međunarodna poravnanja). Štaviše, gotovo 88 odsto svakodnevne trgovinske razmene u inostranoj valuti se obavi u američkim dolarima. Najveći deo naftne trgovine, kao i trgovine zlatom i uslugama je denominovan u dolarima. Od grčke krize iz 2011, evro ne predstavlja ozbiljnog rivala za titulu hegemona rezervne svetske valute. Njegov udeo u rezervama danas iznosi oko 20 odsto.

Od finansijske krize iz 2008. značaj dolara i Federalnih rezervi dostigao je neslućene razmere. Ovo postaje upadljivo tek sada kada svet po prvi put od 2008. počinje da oseća nestašicu dolara, što znači mnogo veće troškove za pozajmljivanje kako bi se refinansirao stari dolarski dug. Vrhunac dužničke propasti tržišta u razvoju se očekuje 2019. kada će na naplatu dospeti preko 1,3 biliona dolara. U ovome je zamka. Ne samo što Federalne rezerve ukazuju na to da će podići kamatne stope još agresivnije krajem ove i početkom sledeće godine, nego takođe i smanjuju količinu američkog duga koji su kupile nakon krize iz 2008. kroz tzv. QT, odnosno „Kvantitativno stezanje“ (Quantitative Tightening).

OD OLAKŠANjA DO STEZANjA
Nakon 2008, Federalne rezerve su otpočele ono što se naziva „Kvantitativno olakšanje“ (Quantitative Easing – QE). FR su kupile zapanjujuće količine obveznica od banaka – vrhunac je iznosio nekih 4,5 biliona dolara, dok je na početku krize ta cifra iznosila 900 milijardi dolara. Sada FR najavljuju da planiraju to da smanje bar za strećinu u predstojećim mesecima.

Rezultat QE je bio taj da su vodeće banke koje su stajale iza finansijske krize iz 2008. bile preplavljene likvidnošću Federalnih rezervi, a kamatne stope su pale na nulu. Ta bankarska likvidnost je zauzvrat investirana u bilo koji deo sveta koji je nudio veću dobit, jer su američke obveznice davale skoro nula odsto kamata. Otišle su u „smeće“ u naftnom sektoru, a napravljen je novi mali bum u američkim nekretninama. Najupadljivije je što su likvidni dolari išli ka rizičnijim tržištima u nastajanju poput Turske, Brazila, Argentine, Indonezije, Indije. Dolari su se slili u Kinu čija ekonomija je bujala. Slivali su se i u Rusiju pre nego što su sankcije ove godine počele da hlade interesovanje stranih investitora.

Sada su FR otpočele QT – kvantitativno stezanje – odnosno obrnuto QE. Krajem 2017, FR su polako počele da smanjuju količinu svojih obveznica, što je umanjilo likvidnost dolara u bankarskom sistemu. Krajem 2014, FR su već prestale da kupuju nove obveznice na tržištu. Smanjivanje obveznica u posedu FR je zauzvrat podiglo kamatne stope. Sve do ovog leta, to je išlo „nežno, veoma nežno“. A onda je američki predsednik pokrenuo ciljanu globalnu ofanzivu trgovinskog rata, izazivajući ogromnu neizvesnost u Kini, Latinskoj Americi, Turskoj i drugde, a sada su u igri i ekonomske sankcije protiv Rusije i Irana.

United States Department of the Treasury

Danas FR dopuštaju da njihove 40 milijardi dolara vredne obveznice ministarstva finansija i korporativnog sektora dospeju na naplatu, što će skočiti na 50 milijardi dolara mesečno krajem ove godine. To izvlači dotične dolare iz bankarskog sistema. Uz to, kako bi pojačao ono što brzo postaje razorna nestašica dolara, Trampov zakon o smanjenju poreza dodaje stotine milijardi dolara deficita koje će američko ministarstvo finansija morati da pokrije izdavanjem novih dužničkih obveznica. Kako zalihe duga budu rasle, ministarstvo finansija će biti prinuđeno da plaća veće kamate kako bi prodavalo ove obveznice. Veće kamatne stope već imaju efekat magneta koji isisava dolare iz celog sveta nazad u SAD.

Nadovezujući se na globalno stezanje, a pod pritiskom dominacije FR i dolara, Banka Japana i Evropska centralna banka su bile primorane da objave da više neće kupovati obveznice u sklopu njihovih QE aktivnosti. Svet je od ovog marta de facto ušao u novu eru kvantitativnog stezanja. Deluje da će stvari postati dramatične ukoliko FR ne okrenu drugi list i pokrenu novu QE operaciju likvidnosti kako bi se izbegla nova svetska sistemska kriza. U ovom trenutku to ne deluje verovatno. Danas centralne banke iz celog sveta plešu kako Federalne rezerve sviraju, i to više nego bilo kada pre u istoriji. Kako je Henri Kisindžer navodno rekao sedamdesetih: „Ukoliko kontrolišete novac, kontrolišete svet“.

NOVA GLOBALNA KRIZA U 2019?
Iako je do sada efekat dolarskih kontrakcija bio umeren, on samo što nije dobio dramatične razmere. Kombinovani bilans centralnih banaka G3 se u prvoj polovini 2018. uvećao za svega 76 milijardi dolara, što kada se uporedi sa 703 milijarde dolara prihoda u šest meseci pre toga ukazuje da je gotovo pola biliona dolara nestalo iz svetske korpe. Blumberg procenjuje da će neto kupovina aktive tri glavne centralne banke pasti na nulu do kraja ove godine, sa blizu sto milijardi dolara mesečno pri kraju 2017.  To je 1,2 biliona dolara manja dolarska likvidnost za svet u 2019. godini.

Turska lira je izgubila polovinu vrednosti od početka ove godine u odnosu na američki dolar. To znači da velike turske građevinske firme i drugi koji su mogli da pozajmljuju „jeftine“ dolare sada moraju da pribave duplo više dolara kako bi isplatili te dugove. Inače, taj dug najvećim delom nije turski državni dug, nego dug privatnog sektora. Turske kompanije duguju oko 300 milijardi dolara u inostranim valutama, uglavnom dolaru, što je gotovo polovina BDP-a Turske. Ta dolarska likvidnost je pomogla turskoj ekonomiji da raste od finansijske krize iz 2008. I to nije bio slučaj samo sa turskom ekonomijom…Azijske zemlje od Pakistana do Južne Koreje (osim Kine) su pozajmile blizu 2,1 biliona dolara.

Dokle god je dolar gubio vrednost pred tim valutama, a FR držale kamatne stope nisko – kao što je bio slučaj od 2008-2015 – nije bilo problema. Sada se sve to menja, i to dramatično. Dolar snažno raste nauštrb svih drugih valuta, ove godine 7 odsto. U kombinaciji sa tim, Vašington namerno otpočinje trgovinske ratove, političke provokacije, unilateralno cepa sporazum sa Iranom, uvodi nove sankcije Rusiji, Iranu, Severnoj Koreji, Venecueli i bezočno provocira Kinu. Ironija je što su Trampovi trgovinski ratovi doveli do „bega u sigurnost“, odnosno bega iz ekonomija koje se razvijaju poput Turske ili Kine ka američkim tržištima, pre svega tržištima akcija.

Federalne rezerve pretvaraju američki dolar u oružje, a okolnosti su u mnogo čemu slične onima koje su postojale tokom azijske krize iz 1997. Sve što je tada bilo potrebno je bio koncentrisani napad američkog hedž fonda na najslabiju azijsku ekonomiju – na tajlandsku valutu bat – kako bi se izazvao kolaps širom južne Azije, sve do Južne Koreje i čak Hongkonga. Danas su okidači Tramp i njegovi ratoborni tvitovi protiv Erdogana.

Trampovi trgovinski ratovi, političke sankcije i novi poreski zakoni, u kontekstu jasne strategije dolarskog stezanja koju sprovode FR, pružaju osnovu za vođenje dolarskog rata protiv ključnih političkih protivnika u svetu, i to bez neophodnosti njegove objave. Sve što je bilo potrebno je bila serija trgovinskih provokacija protiv ogromne kineske ekonomije, političke provokacije protiv turske vlade i  nove neosnovane sankcije protiv Rusije, pa da banke od Pariza i Milana do Frankfurta i Njujorka – kao i bilo ko sa dolarskim pozajmicama rizičnijim tržištima u razvoju – pohrli ka izlazu. Lira kolabira usled gotovo panične prodaje, u toku je i kriza iranske valute i pad vrednosti ruske rublje. Sve to, kao i pad kineskog juana, jeste manifestacija početka globalne nestašice dolara.

Ukoliko Vašington 4. novembra uspe da preseče sav iranski izvoz nafte, svetske (dolarske) cene nafte bi mogle da skoče na preko 100 dolara za barel, što će imati dodatnog uticaja na nestašicu dolara u zemljama u razvoju. Ovo je rat drugim sredstvima. Dolarska strategija FR sada deluje kao „tiho oružje“ za ne tako tihe ratove. Ukoliko se nastavi, mogla bi da dovede do ozbiljnih poteškoća za obnovu suvereniteta evroazijskih zemalja duž kineskog Novog puta svile i rusko-kinesko-iranske alternative dolarskom sistemu. Uloga dolara kao vodeće svetske rezervne valute i sposobnost Federalnih rezervi da je kontrolišu su oružje masovnog uništenja i strateški stub kontrole koji uživa američka supersila. Da li su države Evroazije, pa i države Evropske centralne banke, sposobne da efikasno izađu na kraj sa tim?

F. Vilijam Engdal je savetnik za strateške rizike i predavač, diplomirani politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

New Eastern Outlook