Јован Трипковић: Трећи Буш у Белој кући?

Џорџ П. Буш је будућност америчке политике

Звезда у успону и тајно оружје Републиканске странке, човек који је предодређен да влада Америком. Ко је Џорџ П. Буш, ново лице Америке и узданица своје породице?

Од новембра 2016. године и победе Доналда Трампа на председничким изборима, Републиканска странка Регана, Џорџа Х.В. Буша и Џорџа В. Буша је престала да постоји. Председник Трамп је успео у свом плану да промени политички дискурс републиканаца који полако али сигурно постају партија изолационизма, протекционизма и веома израженог анти-имиграционог наратива. Чини се да унутар Републиканске странке не постоји никаква опозиција тренутној Трамповој политици. Стара гарда републиканаца се или пасивизирала или пензионисала, остављајући председнику Трампу брисан простор за политичко маневрисање које Републиканску странку гура у крајњу десницу. Многи аналитичари страхују да је председник Трамп својом анти-имиграционом политиком и запаљивом реториком нанео својој странци несагледиву штету (елиминишући мањинске латино гласаче) од које неће моћи да се опораве у наредним годинама (без обзира на исход следећих избора). Међутим, изгледа да мејнстрим републиканци имају јасан план како у будућности извући Републиканску странку из сенке председника Трампа, приволети мањинске гласаче на своју страну, освојити Белу кућу и ући у историју као партија која је дала првог латино председника Америке – Џорџа П. Буша.

СТВАРАЊЕ БУДУЋЕГ ПРЕДСЕДНИКА
Унук и синовац два бивша председника, син бившег гувернера Флориде, Џорџ П. Буш је четврта генерација Бушових у политици, а велики су изгледи да буде трећи Буш у Белој кући. Иако је имао посебно детињство и одрастање и долази из породице која представља америчку политичку аристократију, живот и каријера Џорџа П. Буша представљају сушту супротност породичном елитизму Бушових.

Насупрот свом деди, стрицу и већини чланова породице који су похађали престижне и универзитете Ајви лиге (Јејл, Харвард и друге) на источној обали, Џорџ П. Буш се определио за мали, али елитни Рајс универзитет у Тексасу. После дипломирања, преселио се на Флориду где је радио као професор у државној средњој школи. После пар година предавања одлучује да упише државну правну школу Тексашког универзитета у Остину. Након излета у адвокатуру, уписује се у резервни састав Америчке морнарице, због чега бива послат на осмо месечно служење у Авганистан у својству официра.

Изгледа да је Џорџ П. послушао савет своје баке и прве даме Барбаре која му је говорила да пре уласка у политику мора да створи име за себе и живи живот просечног Американца (венчање, куповина куће, деца, плаћање пореза) уместо да одмах уплива у политичке воде потенцирајући своје династичко порекло.

ПРЕКО ТЕКСАСА ДО БЕЛЕ КУЋЕ
Године су пролазиле, а млади Џорџ П. је, имајући на уму бакин савет, градио име и своју каријеру, спремајући се за политички позив. За улазак у породични бизнис је одабрао Тексас, који је логичан избор узимајући у обзир да многи посматрају Тексас као приватни посед – двориште породице Буш. Насупорт деде и стрица који су на старту својих политичких каријера у Тексасу били извикани као дошљаци са источне обале, Џорџ П. је препознат као „дечко из комшилука“. Вероватно је поред презимена, допринела и чињеница да је Џорџ П. завршио и основне и постдипломске студије на универзитетима у Тексасу, што га чини пријемчивим локалном гласачу.

Иако је дуго година гајио политичке амбиције, тек је 2013. године почео да крчи пут ка политичкој арени. Прва станица на том путу је била кандидатура за земљишног комесара Тексаса. Мада су многи мислили да ће се кандидовати за конгресмена (зашто би се један Буш бавио локалним питањима Тексаса, поред горућих питања са којим се суочава Америка), Џорџ П. је бацио око на ову функцију за коју многи грађани Тексаса нису ни чули.

Позиција земљишног комесара представља једну од најмоћних политичких функција у савезној држави Тексас, са огромним надлежностима (управљање државним земљиштем, природиним ресурсима, имовином и инвестицијама), чинећи је веома пожељном одскочном даском за некога ко има велике политичке аспирације. Годину и више дана пред изборе за земљишног комесара, Џорж П. Буш је увелико био испред сваког потенцијалног противника прикупивши преко 3.3 милиона долара од стране донатора, иако је било евидентно да нема јаког противкандидата из демократског табора.

ПОБЕДА НА УНУТАРСТРАНАЧКИМ ИЗБОРИМА РЕПУБЛИКАНАЦА
Као што је и очекивано, Џорџ П. Буш побеђује на изборима 2014. године са освојених 58 процената, крчећи себи пут ка Вашингтону. Четири године после кампање (која је од стране политичких аналитичара оцењена као млака и неактивна, али уз помоћ јаке страначке теренске инфраструктуре) на унутарстраначким изборима, Џорџ П. Буш поново побеђује, освајајући приближно исти проценат гласова, убрзано се спремајући за новембарске изборе који ће одредити не само његову политичку судбину, него и судбину политичке династије Бушових.

Разлог за то је једноставан, у случају да не прође реизбор на позицију земљишног комесара Џорџ П. Буш ће бити приморан да успори своје председничке планове, а могуће да ће их и у потпуности напустити. Познаваоцима прилика је чудно што се комесар Буш није кандидовао за конгресмена и тиме покушао да уђе на позорницу високе политике у Вашингтону. Вероватно су Бушови и њихови политички аналитичари пажљиво опипали пулс гласача у Тексасу и схватили да услед могућег плавог таласа (раста популарности демократских кандидата за амерички конгрес на новембарским изборима) није веома паметно упуштати се у рискантну политичку авантуру зарад фотеље у конгресу, наспрам фотеље у Белој кући.

НОВЕМБАРСКИ ИЗБОРИ КАО КЉУЧ И КАО ИЗАЗОВ
Узимајући у обзир дугогодишње планирање и дугорочне циљеве породице Буш могућност кандидовања комесара Буша за позицију конгресног представника у Вашингтону је извесна. Веома је тешко проценити следећи корак младе наде породице Буш, али једно је сигурно а то је да ивер не пада далеко од кладе – вероватно је и Џорџ П. политичка животиња као и његов деда, тата и стриц.

Наредни потези ће у многоме зависити од резултата локалних избора за гувернера, представнички дом и Сенат, и (не)успеха Републиканске странке. Не би изненадило да у случају победе демократа на новембарским изборима у седмом и тридесет другом конгресном дистрикту (исход избора у овим дистриктима је крајње неизвестан), комесар Буш одлучи да изазове на политички двобој демократског конгресмена. Не искључује се могућност да породица Буш искористи своје везе и утицај и уз помоћ одређених политичких концесија, лобирања и притисака натерају или убеде неког представника савезне државе Тексас да оде у превремену пензију. У складу са следећим потезом извесна је кандидатура Џорџа П. Буша за најмоћнију функцију у Америци. Сигурно је да његово време тек долази.

НОВО ЛИЦЕ АМЕРИКЕ
Иако долази из познате политичке династије његова биографија је далеко од елитистичке. Сама чињеница да је предавао у државној школи може да игра значајну улогу за медијско профилисање међу потенцијалним гласачима у трци за председника. Поред биографије, војне службе, већ брендираног презимена, комесару Бушу на руку иде и демографија односно демографска трансформација (латинизација) Америке. По проценама агенција за статистику и демографију, до средине овога века латино популација ће чинити скоро једну трећину укупне популације Сједињених Држава мењајући етнички састав бирачког тела. Демографски раст и велика заступљеност латино популације је присутна у пограничним државама Америке попут Калифорније, Тексаса и Флориде (збир електорских гласова ове три државе је тренутно 122, а 270 гласова је потребно за победу). Ако се овај демографски процес настави, комесар Буш ће бити идеални фото робот просечног грађанина Америке: полу-американац, полу-латино, двојезичан (прича шпански као матерњи).

Престижно порекло, идеална биографија и изванредне демографске карактеристике сврставају Џорџа П. Буша у најмоћније тајно оружје Републиканске странке у походу за мањинске гласове који су традиционално окренути демократама. Сасвим је могуће да Џорџ П. Буш буде први Латино-Американац у Белој кући, дајући тако нову историјску енергију и ветар у леђа старомодним републиканцима.

ПОЛИТИКА ЗАТВОРЕНИХ КАРАТА
Комесар Буш је први пут дошао под политичку лупу када је на изборним конвенцијама свог деде држао говоре, а касније агитовао у председничким кампањама свог стрица, апелујући на неопходност имиграционе реформе. Поред тога није имао већих политичких активности на националном нивоу.

Познато је, да је упркос породичном сукобу, током председничке кампање са Доналдом Трампом, августа 2016. године (када то уопште није било популарно) подржао Трампов избор за председника. На локалном нивоу, у Тексасу тежи да уједини мејнстрим и Трампове републиканце, бивајући на удару политичких противника који га оптужују за капитулацију и колаборацију са актуелним председником и издају идеала “старе” Републиканске партије, а све у циљу политичког преживљавања и остајања у политичкој арени.

Поред јавне подршке председнику Трампу, Џорџ П. Буш се није изјашњавао о унутрашној и спољашној политици Америке. Познато је да је фискални конзервативац, противник абортуса, поборник школских ваучера и заговорник реформе имиграционог система. Својевремено је критиковао окрутност граничне полиције према илегалним имигрантима који прелазе јужну границу Сједињених Држава и тиме побрао симпатије мањинских гласача. Међутим, о другим горућим питањима попут реформе Другог амандмана, социјалних давања, универзалне здравствене заштите се није изјашњавао, отварајући себи широку лепезу потенцијалних гласача на чију подршку рачуна на путу до Беле куће, за шта се спрема свог читавог живота. Једно је сигурно – Џорџ П. Буш је будућност америчке политике.

 

Извор jovantripkovic.com, 20. август 2018.