Срамотан текст о Јасеновцу: У логору је било забаве

Милан Ивкошић у Вечерњем листу написао да је Јасеновац био радно рекреацијски камп у којем су се логораши забављали

Текст о Јасеновцу који је написао Милан Ивкошић у Вечерњем листу, а у којем стоји да је то био радно рекреацијски камп у којем су се логораши забављали, срамотан је, пише данас портал Индекс.хр.

Портал истиче да сваком разумном ово изгледа толико надреално да би одмах могао да помисли да у колумни Ивкошића то заправо и није тако написано.

„Али нажалост јесте. Тачно је тако написано“, наводи овај медиј.

„У логору је било обиље радионица у којима су заточеници могли да покажу и своје креативне способности и способности за израду компликованих производа. Тако су у једној радионици израђивани делови за аутомобиле и авионе. Те су га радионице чиниле радним, рад је обелжавао свакодневни живот“, започиње Ивкошић, како наводи Индекс, најодвратнији део своје колумне.

Јасеновац је, дакле, према овом десничарском колумнисти, како Индекс представља Ивкошића, био место које је заточеницима, Јеврејима, Србима, усташком режиму неподобним Хрватима и другима, омогућавао прилику за креативност, супротно, ето, увреженом мишљењу да је била реч о заточеништву у којем су људи терани на присилан рад и убијани.

„Али у том је животу било и нечега што је проноситељима мита о искључиво злочиначком Јасеновцу најтеже признати. То јест, у логору је било и забаве. Било је спортских утакмица, поготово ногометних, концерата, казалишних представа међу којима су извођена и дела што су их стварали сами заточеници“, пише Ивкошић, преноси Индекс.

И одмах на почетку текста Ивкошић, иначе, наводи Индекс, ноторни десничар који уме и да се представља као новинар, Јасеновац такође назива – митом.

На питање: Зашто, Индекс пише да најједноставније речено, Ивкошић мисли да су се усташе према логорашима односили с великом дозом људскости.

Не само да су им дали спортски и културно-уметнички програм него су им дали да се развијају и научно, преноси Индекс.

Наводи и да је усхићени Ивкошић одушевљен, примећују, усташком управом Јасеновца, јер каже да су се логораши бавили и науком.

„Заточеници су се бавили и науком, а кад је Вук Вернић, заточени професор социологије и статистике, од усташког руководства затражио да му се набаве одређене књиге из Универзитетске књижре – добио их је!“, усхићено препричава одушевљење усташком управом Јасеновца Ивкошић.

На чему Ивкошић темељи своје сулуде и увредљиве закључке, пита хрватски портал и одговара да је реч о књизи извесног Игора Вукића, којег аутор сматра „необичним аутором, Србином по националности чији су чланови породице били у јасеновачком логору, али се његови текстови потпуно разликују од велике већине досадашњих о тој теми“.

Вукић, констатује Индекс, иначе, заиста јесте необичан аутор, али из сасвим других разлога.

Како су раније писали хрватски медији, Вукић је филоусташки ревизиониста, иначе, секретар удружења Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац.

Реч је о удружењу чији се чланови свим снагама труде да оправдају, умање или негирају злочине усташког режима и НДХ, а један од главних фалсификата које промовишу је да је Јасеновац био радни логор, а не логор смрти, те да бити заточеник у Јасеновцу и није било толико страшно.

У том тону је написана и Вукићева књига „Радни логор Јасеновац“, коју је аутор пре некколико месеци промовисао на ХРТ-у, под уредничком палицом клерикалне десничарке Каролине Видовић Кришто, која је, након тог његовог гостовања, смењена с уредничке позиције.

Вукић је, наиме, у тој емисији 13 минута ширио стандардну ревизионистичку пропаганду, истичући, на пример, “хуманост“ усташа који су поводом рођендана Анте Павелића пустили неке логораше из Јасеновца.

Испричао је да је Јасеновац био “место интернације за противнике НДХ, који су учинили нешто против те државе“ те “место интернације једне групе Јевреја“, који су тако – према Вукићевој верзији – заправо били спашени од депортације у нацистичке логоре.

Лудилу ту није био крај, преноси Индекс и подсећа да је Вукић наставио да прича да су “заробљени партизани са собом у логор донели тифус“ са којом се борио један заточени јеврејски лекар.

„Према Вукићевој логици, болесни партизани су за јасеновачке логораше били већа претња од усташких кољача, па је додао да је од тифуса – којим су га заразили партизани – умро и логорски свештеник Звонимир Брекало“, подсећа портал.

Иначе, наводи се, Ивкошић истог тог Вукића описује као „хладног истраживача посве преданог чињеницама, без икакве негативне или позитивне страсти, опредељивања и пристраности“.

Додаје да Вукић не негира усташке злочине у Јасеновцу, али и да је „било и кажњавања усташа који су неке од њих правили, а казне су знале бити и стрељање“.

На крају своје колумне Ивкошић, предвидљиво, умањује број страдалих у Јасеновцу, а књигу филоусташког ревизиониста Вукића назива „големим доприносом истраживању истине о Јасеновцу очишћене од идеологизације, пристраности, афективности и наслеђа које чине великосрпске и комунистичке кривотворине“.

 

Извор Танјуг/Вечерње новости, 21. август 2018.