Da li je Tramp u ozbiljnom problemu?

Koen se bavio Trampovim poslovima duže od decenije, a obavezao se na punu saradnju sa Milerom. To za Trampa ne može izaći na dobro

 „Ukoliko nekome treba dobar advokat“, poručio je predsednik Donald Tramp sa žaljenjem, „čvrsto vam savetujem da ne koristite usluge Majkla Koena“. Majkl Koen nije Roj Kon (čuveni američki pravnik koji se istakao tokom makartističkog lova na komuniste u SAD, a kao advokat je zastupao i Donalda Trampa u njegovim ranim poslovnim poduhvatima, prim. prev.). U utorak se bivši Trampov advokat, suočen sa perspektivom petogodišnje robije, izjasnio kao kriv za kršenje predizbornog zakona, koje uzgred i nije krivično delo.

KOENOV DIL SA MILEROM
Koen je predao 130.000 dolara u kešu porno zvezdi Stormi Danijels kako bi ćutala o aferi sa Trampom od pre 10 godina. Takođe je ispregovarao sporazum kojim je Nešnel inkvajer kupio prava na priču o Trampovoj aferi sa plejboj zečicom, kako bi istu obesmislio.

Koen tvrdi da su on i Tramp udruženo povredili federalni zakon. Međutim, podmićivanje bivših devojaka kako bi ćutale o delikatnostima iz prošlosti nije ni krivično delo, ni povreda pravila predizborne kampanje. A Tramp je legalno smeo da izdvoji koliko god je novca hteo za svoju predizbornu kampanju za predsednika.

Da li bi demokratski Kongres, pod pretpostavkom da će biti takav nakon izbora u novembru, zaista opozvao predsednika zbog plaćanja bivšim devojkama da ćute? Likovanje iz tabora  „nikad Tramp“ je preuranjeno.

No, iako Koenovo priznanje krivice i osuđujuća presuda protiv menadžera Trampove kampanje Pola Manaforta možda ne ugrožavaju Trampa danas, oni su vesnici zlokobnih dešavanja u budućnosti. Koen se bavio Trampovim poslovima više od decenije, a obavezao se na punu saradnju sa istražnim organima ne samo južnog distrikta Njujorka, nego i Roberta Milera.

Iz ove saradnje ne može izaći ništa dobro za Trampa. Osim toga, Manafort, kome se smeši doživotna robija, ima najjaču moguću motivaciju da promeni stranu i otkrije bilo šta što bi moglo da koristi Mileru, a škodi Trampu. Povrh svega, tu je i sama Milerova istraga.

Dvadesetšest meseci nakon „Votergejt“ provale, predsednik Nikson je podneo ostavku. Dvadesetšest meseci nakon hakovanja Demokratskog nacionalnog komiteta i imejlova Džona Podesete, Miler i dalje nije predstavio čvrste dokaze da je Trampov predizborni štab sarađivao sa Putinovom Rusijom, iako mu je upravo to zadatak.

Majkl Koen

Međutim, imajući u vidu da već godinu dana izvodi saradnike Bele kuće i Trampove predizborne pomoćnike pred porotu, Miler u špilu ima jače karte nego što pokazuje. Iako ništa od ovoga nije direktno ugrožavalo predsednika, verovatno predstoji još optužnica.

Miler možda nema moć da izvuče predsednika pred porotu i otpuži ga. Parlament je taj koji uklanja i obezglavljuje kralja, a ne šerif od Notingema. Ali Miler će napisati izveštaj za Ministarstvo pravde koji će se naći pred Kongresom.

A kako je ovom sastavu Kongresa ostalo još svega par nedelja do ovogodišnjih izbora, biće to novi, januarski sastav, koji bi veoma lako mogao da bude demokratski, a koji će čitati Milerov izveštaj.

Ipak, za sada je teško zamisliti kako bi dve trećine novog Senata mogle da osude predsednika za teška krivična dela i velike prestupe.

PAKLENA GODINA
Predstoji nam paklena godina. Tramp neće podneti ostavku. To bi ga učinilo podložnim pozivima za izlazak pred sud i porotu, a federalne optužnice i građanski sporovi bi obeležili ostatak njegovog života. Ostavka bi značila predaju mača i štita, kao i svih imuniteta. Bio bi lud da sebe učini bespomoćnim pred ovakvim neprijateljima.

Naprotiv, imajući u vidu njegovo uverenje da ga napadaju ljudi koji ga mrze i veruju da je nelegitiman predsednik, pa stoga i žele da ga svrgnu s vlasti, on će upotrebiti sve svoje predsedničke moći u borbi za opstanak. A kako je već pokazao, ove moći su značajne: sposobnost emotivnog ujedinjenja pristalica, prkos sudovima, otpuštanje sudija i funkcionera FBI, ukidanje bezbednosnih propusnica, pomilovanje osuđenih.

Demokrate koje su opijene idejom preuzimanja Kongresa bi trebalo da razmotre na šta bi ličila kampanja za svrgavanje predsednika kog podržava ogroman deo nacije i saveznici iz medija. Zašto bi to činili? Naročito ukoliko unapred znaju da ga Senat neće osuditi.

Očigledno je da Amerika nema želju za političkom borbom na život i smrt povodom opoziva, tj. impičmenta. Svest o ovoj realnosti je razlog zbog kog Demokratska stranka uverava Ameriku da ne planira pokretanje procesa impičmenta.

Danas su republikanski lideri ti koji su pod pritiskom da raskrste sa Trampom, odbace ga i pozovu na nove istrage povodom navodne saradnje sa Rusima. Ali ukoliko demokrate preuzmu Kongres, onda će oni sami biti pod nepodnošljivim pritiskom sopstvenih medija da krenu kursem impičmenta.

Zgrada američkog Kongresa

Preuzimanje Kongresa bi novoizabrane demokrate otvorilo ka kritici desnice zbog stvaranja klime linča, kao i od strane medija glavnog toka zbog neispunjavanja dužnosti momentalnog pokretanja opoziva protiv Trampa.

Demokrate dve godine rade na tome da preotmu Kongres. Ali ukoliko otkriju da će prva dužnost koja se od njih bude zahtevala – koju budu zahtevale njihove pobesnele pristalice – biti ta da se opozove Tramp, mogli bi se zapitati zašto su uopšte bili toliko nestrpljivi za ovu pobedu.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Buchanan.org