Delovi u slagalici novog Puta svile

Uprkos čitavoj histeriji protiv BRI, i dalje smo u fazi planiranja. Implementacija u stvari počinje tek 2021. i trajaće sve do 2049

Nove puteve svile, prvo poznate kao „Jedan pojas – jedan put“, a onda kao „Inicijativa pojas i put“, pre pet godina pokrenuo je predsednik Si Đinping – najpre u Astani (ekonomski pojas puta svile), a potom i u Džakarti (pomorski put svile).

Mimo akronimskog čistilišta i faktora „izgubljenosti u prevodu“ usled kog nijedno ime ne zvuči „seksi“ na engleskom, ostaje činjenica da će BRI (Belt and Road Initiative) ostati glavni organizacioni koncept kineske spoljne politike u doglednoj budućnosti, i to sve do 2049, odnosno stote godišnjice Narodne Republike Kine.

Vašingtonu je, pod Obamom i Trampom, trebalo gotovo pet godina da formuliše odgovor na BRI. I on se sada u suštini sveo na trgovinski rat. Takav odgovor je pokrenuo i cunami sinofobije koji sa sobom vuče poplavu optužbi: korupcija, zagađenje, mehur ekonomije nekretnina, gradovi duhova i, ne najmanje bitno, šema za „put nikuda“ (isto kako se govorilo i za BRIKS ili Azijsku infrastrukturnu investicionu banku), odnosno neumorno predstavljanje projekta kao „zlog plana“ osmišljenog da osudi naivne siromašne države na beskonačnu dužničku zamku i preuzimanje njihovih resursa.

Pojas i put se, pored toga, odbacuje kao obična podvala za zaobilaženje moreuza Malaka kroz koji prolazi 75 odsto kineskog izvoza i 80 odsto energetskog uvoza. U stvarnosti to je samo jedan od brojnih vektora ovog plana.

POLITIKA ODJAVLjIVANjA IZ “HOTELA BRI”
Hajde da uporedimo napade na BRI sa tri različita dosijea: Malezijom, Šri Lankom i Pakistanom.

Odluka malezijskog premijera Mahatira Muhameda da suspenduje projekte vezane za BRI – 20 milijardi dolara vrednu železnicu duž istočne obale i dva gasovoda vredna preko dve milijarde dolara – ne znači da je cela stvar otkazana. To je ekonomska rekalkulacija.

Malezija je možda u bankrotu zahvaljujući kleptokratiji Nadžiba, ali to nema veze sa BRI. Mahatir je zapravo pojasnio da želi da ojača partnerstvo sa Kinom i lično je naklonjen inicijativi. Ali pre svega on mora da izbalansira državni budžet. Kuala Lumpur će se na kraju vratiti u „BRI mod“.

Isto važi i za jedan od ključnih projekata povezivanja za BRI, odnosno za kinesko-pakistanski ekonomski koridor (CPEC). Novi premijer Imran Kan je odlučan u nameri da ponovo pregovara o pojedinim uslovima projekta. Još jednom, to je povezano sa lošim upravljanjem prethodne Šarifove administracije i zloglasnom korupcijom pakistanske elite koja izbegava da plaća poreze.

A tu je i slučaj šrilankanske luke Hambantota. Prošle godine je ova luka – čije je funkcionisanje finansirano od kineskih investicija – prepuštena Središnjem kraljevstvu na upravljanje za narednih 99 godina. Ovo nema nikakve veze sa kineskim otimanjem ili nekom vrstom opasno agresivne diplomatije. To je najviše rezultat korupcije i lošeg menadžmenta unutar prethodne vlade Šri Lanke.

Luka Hambantota u Šri Lanci koju je Kina zakupila na 99 godina

Neke od šezdesetak zemalja koje učestvuju u BRI šemi zapravo smanjuju kineske investicije – kratkoročno i srednjoročno – u projektima i industrijama koje se smatraju osetljivim po bilo kom kriterijumu. To ne sprečava prodor kineskih investicija u drugim, manje osetljivim sektorima. To nema nikakve veze sa „diplomatijom dužničkih zamki“.

Lepota koncepta BRI je u tome što je on otvoren i inkluzivan. Za razliku od „Hotela Kalifornija“, možete se ispisati sa liste gostiju „hotela BRI“ kad god poželite. No, oni koji ga ne posećuju se žale – kako je moguće da u njemu „nema jasnog cilja, nema detaljnog plana“? Nije ni čudo da je BRI neshvatljiv za zapadnjačku miopiju.

Detaljno pratim BRI već pet godina – još i pre nego što je otpočeo. Uvek je dobro iznova istaći prvobitnu konceptualizaciju, detaljno iznetu u dokumentima kao što je „Izgradnja, vizija i staza ekonomskog pojasa puta svile“ iz 2014. koji je sastavio Čongjang institut za finansijske studije pri Univerzitetu Ženmin. Uprkos čitavoj histeriji blaćenja BRI, mi smo i dalje u fazi planiranja. Implementacija u stvari počinje tek 2021. i trajaće sve do 2049.

Principi BRI uključuju gore pomenutu otvorenost („nije ograničen samo na zonu drevnog Puta svile, nego je otvoren za sve zemlje“), inkluzivnost („poštovanje svih puteva i modaliteta razvoja koje odaberu različite države“) i „tržiša pravila“.

Nema sumnje da BRI pati od akutnog PR problema, odnosno elementa „izgubljenosti u prevodu“. Hajde da pretpostavimo da je projekat našminkala neka vašingtonska PR firma. Glavni slogan bi verovatno glasio „Azijska povezanost 2050“ ili tako nekako.

Jer to je upravo ono o čemu se ovde radi – o veoma dugoročnom projektu stvaranja ultra složene mreže, kako tvrde, tako i meke, sačinjene od šest glavnih koridora koji bi povezivali Kinu i Evroaziju. To je mnogo više od brzih pruga i gasovoda. On obuhvata finansijske integracije i novu geopolitičku paradigmu.

Apsolutno je nemoguće razumeti složenost BRI bez razumevanja toga kako kinezi razmišljaju. Profesor sa Univerziteta u Pekingu Žaj Kun ga je pre nekoliko godina kvalifikovao kao „mega strategiju predsednika Sija“. To znači da će se finese oko detalja podešavati u realnom vremenu, usput. Dosta je vremena na raspolaganju, a ovo će biti dug put.

INTEGRACIJA ILI NESTANAK
Jedan od tih detalja je i luka al-Dukm, izgrađena duž napuštenog dela obale Omana, odmah nadomak Persijskog zaliva, što znači da je strateški pozicionirana između Azije, Bliskog istoka i afričkih trgovačkih linija duž Indijskog okeana.

Dukm je više milijardi dolara vredno skladište koje ne privlači samo kineske investicije vezane za BRI (uključujući novi deo luke i industrijske zone), nego i one indijske, južnokorejske i saudijske. Nevezano sa kineskim planovima, tu je u fokusu evroazijska povezanost, a omanski sultan to razume.

BRI ne postoji u vakuumu. Ona je deo „globalizacije 2.0“ koju je pokrenula Kina. Pojas i put se uklapaju sa Azijskom infrastrukturnom investicionom bankom, Novom bankom za razvoj BRIKS, Međunarodnim transportnim koridorom sever-jug, Evroazijskom ekonomskom unijom i Šangajskom organizacijom za saradnju.

Integracija BRI i Evroazijske ekonomske unije će uskoro biti još vidljivija, jer Kina i Rusija nastoje da povežu obe Koreje – teritorijalno, politički i ekonomski – sa evroazijskim hartlendom. Južna Koreja želi da bude deo ovog ogromnog povezivanja jer je Seul uvideo ogromne potencijale trans-korejske železnice.

Čak su i Nemačka i Francuska počele da se na najvišim nivoima pitaju da li bi trebalo da se prikače na evroazijske integracije zajedno sa Rusijom, Kinom, Iranom, Turskom i razvijajućim ekonomijama BRIKS-a, kao i ŠOS-om, BRI-jem i Evroazijskom ekonomskom unijom, ili da jednostavno ostanu proslavljeni taoci hirova jedne hipersile.

Kranovi nad lukom Gvadar u Pakistanu, jednom od ključnih strateških tački kineske Inicijative pojas i put

Do 2025, kada budemo duboko zagazili u implementacionu fazu BRI, nova „velika igra“ će se u potpunosti ticati integracije infrastruktura širom Evroazije, što će obuhvatati 67 odsto svetske populacije. Postojaće samo jedan način da se to zaustavi…

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Asia Times