Knjiga o islamu izazvala buru u nemačkoj javnosti

Nova knjiga Tila Saracina dodatno će podgrejati antiimigrantske sentimente u Nemačkoj i Evropi

Knjiga „Neprijateljsko preuzimanje“ sa podnaslovom „Kako islam sprečava napredak i ugrožava društvo“ koju je potpisao Tilo Saracin već je izazvala žučne reakcije. Bivši političar će opet dobro zaraditi na islamofobiji.

Tilo Saracin je do 2010. bio ugledni socijaldemokrata, bivši ministar finansija glavnog grada Berlina i član upravnog odbora Nemačke savezne banke. Od 2010. on je poznat kao autor knjige „Nemačka ukida samu sebe“ koja je izazvala burnu polemiku. Jedni su u njegovoj kritici doseljeničke politike i spočitavanju doseljenicima nesposobnost integracije u nemačko društvo videli rasističke elemente, drugi su ga slavili kao čoveka koji je konačno progovorio o tabuima. Tako se desilo da je jedan socijaldemokrata postao amblemski znak Nemaca koji imaju konzervativno-nacionalni naboj.

Sećam se da su njegovu knjigu poput nemačke zastave u svakoj prilici, u kafeu ili u vozu, isticali ljudi koji su mislili kao i on – previše im je stranaca u zemlji.

Socijaldemokratska stranka nije uspela da ga izbaci iz svojih redova. Ovaj put će se ritualni zahtev za brisanje Saracina iz članstva ponoviti, jer je Tilo Saracin, koji je svoju spornu knjigu prodao u ogromnom tiražu, u novoj knjizi ponovio sve što je već rekao, dodatno frontalno optužujeući islam za mnogo toga.

MUSLIMANI SU ZA SVE KRIVI
Knjiga se zove Neprijateljsko preuzimanje prema ekonomskom pojmu neprijateljskog preuzimanja kompanije protiv volje menadžmenta i vlasnika. Podnaslov je rečit: „Kako islam sprečava napredak i ugrožava društvo“.

Jedno je sigurno. Po prvim medijskim reakcijama knjiga će biti hit. Pokazalo se da tržište knjiga obožava kontroverze. Pošto je jedna ugledna izdavačka kuća iz Berlina, koja mu je štampala prvu knjigu, ovaj put odbila rukopis, minhenski izdavač FinanzBuch Verlag odlučio se da štampa obimno delo (496 strane) i da mu zalepi cenu od 24,99 evra.

Samo što je izašla, knjiga je privukla medijsku pažnju. Sonja Zekri je napisala za Zidojče cajtung da se radi o „izdavačkoj nesreći godine“. Zašto? Autorka prikaza tvrdi da je Saracinova egzegeza Kurana puna materijalnih grešaka, i u celini služi samo „proširivanju zone borbenih dejstava koju je on opisao već u prvoj knjizi“. Za Saracina je kuran isto što i teniska loptica za tenisera – niko ne bi hvalio servis da reket udara u prazno. Ukratko, za Saracina koji se ne poziva ni na šta drugo nego na nemački prevod Kurana, koji nije putovao, istraživao ili upoznao istorijski kontekst, stvar je jasna. On doživljava Kuran kao „agresivan, neuređen, emocionalan i manje apstraktan tekst“ u kojem su religiozni iskazi „veoma jednostavni“, a često se radi o mržnji i borbi protiv nevernika. Autorka prikaza citira rečenicu koja otkriva zapanjujuće neznanje Saracina: „Autentična islamska graditeljska kultura nije se nikad razvila“. Komentar Sonje Zekri: „Kada bi se za ovakvu besmislicu mogla izreći doživotna zabrana ulaska u Alhambru, bilo bi to više nego zasluženo“.

ZAUSTAVLjANjE DOSELjAVANjA KAO RECEPT
I drugi nemački mediji citiraju Saracinove poruke iz knjige: „Islamske zemlje su jake samo u demografskom rastu. Slabe su u stvaranju blagostanja, u obrazovanju svojih ljudi i u nauci i tehnici“. Ovaj paušalni prigovor o zaostalosti Saracin kombinuje sa strahom od muslimanskih došljaka jer smatra da će islam Evropi doneti „postepeno demografsko nadvladavanje“.

Saracinovo rešenje – principijelno obustaviti doseljavanje muslimana. „Mora se sprečiti, da se demografski značaj muslimana u Nemačkoj i Evropi i dalje povećava na osnovu doseljavanja i prirodnog priraštaja“.

Saracin prognozira da će u Nemačkoj 2050. biti 20 odsto muslimanskog stanovništva, a sada ih ima osam procenata u zemlji od 83 miliona stanovnika. Međutim, Saracin kao osnovu uzima krizne godine 2015. i 2016. Ukoliko doseljavanje bude išlo u prosečnoj vrednosti onda se dolazi do 11 odsto muslimana u Nemačkoj godine 2050.

ZANATSKE SLABOSTI I GRUBE PAROLE
Saracinova knjiga je, kako primećuje Frankfurter algemajne cajtung, puna grubih zanatskih omaški. Istorijski datumi znaju biti pogrešni, kao pri navođenju godine kada su Mongoli osvojili Bagdad. Tu je i svrstavanje celih zemalja u pogrešne regione, kao trpanje Sudana u Magreb. Osim toga, Saracin tvrdi da su mnoge zemlje Azije i Afrike ujedinjene u tome što imaju islamsku većinu. Novinar Rajner Herman podseća da su 63 procenta stanovništva subsaharske Afrike – hrišćani!

Isti novinar kaže da je Saracinova tvrdnja kako islam „ne podstiče želju za znanjem“ potpuno apsurdna. Navodi kontraargumente – 800 godina cvetanja arapske nauke i umetnosti. Arapi su moderne satove sa utegama razvili u 15. veku, a u Evropi su oni postali uobičajeni tek u 19. veku. Kolumbo je sa arapskim kompasom u ruci otkrio Ameriku. Stotinama godina su medicina, algebra i hemija bile arapske nauke. A Saracin piše da je Kuran zamrznuo „tadašnje stanje u primitivnom društvu usredsređenom na lov, borbu i moć“ te da je to „uzdigao do religiozne poruke sa večnim karakterom“. Saracin predlaže vraćanje odbijenih potražilaca azila čak i vojnim sredstvima. Novinar iz Frankfurta zaključuje: „Što manje znanje, to sigurnija ocena“.

Jedno je sigurno. Socijaldemokrati će opet imati diskusiju o izbacivanju Saracina iz partije, desničarska Alternativa za Nemačku će trljati ruke, knjiga će dodatno zatrovati atmosferu u Nemačkoj, a Saracin će zgrnuti dosta novca.

 

Izvor Dojče vele, 30. avgust 2018.