Objavljeni dokumenti: Šta je Klinton govorio o Miloševiću i Putinu

Klintonova predsednička biblioteka je objavila 56 dokumenata, među kojim su i transkripti razgovora Bila Klintona i Borisa Jeljcina

Na sajtu biblioteke „Bil Klinton“ objavljeni su transkripti telefonskih razgovora između Borisa Jeljcina i njegovog američkog kolege iz 1999. godine, u kojima se vidi da je prvi predsednik Rusije lično informisao Klintona da je za svog naslednika izabrao Vladimira Putina.

Jeljcin je tokom razgovora 8. septembra izrazio uverenje da će novi lider zemlje dobiti podršku građana.

Prvi ruski predsednik priznao je da mu je trebalo mnogo vremena da razmisli ko bi mogao 2000. godine da stane na čelo zemlje. Neko vreme on nije mogao da pronađe nijednog kandidata.

„Na kraju sam naišao na njega, to je Putin“, saopštio je Jeljcin Klintonu.

Prvi ruski predsednik je objasnio da je proučio Putinovu biografiju, njegove veze i interese, posle čega je shvatio da je on pouzdan čovek koji se dobro razume u svoju oblast odgovornosti.

Kao pozitivne kvalitete Putina, Jeljcin je naveo da je on „solidan i jak“, a takođe „veoma društven“.

Jeljcin je istakao da je uveren da će se njegov američki kolega uveriti da će novi lider zemlje biti „visoko kvalifikovani partner“.

DRUGI RAZGOVOR
Dva meseca kasnije, 19. novembra, Jeljcin je izrazio uverenje da će upravo Putin postati predsednik Rusije.

Na Klintonovo pitanje ko će pobediti na predsedničkim izborima, Jeljcin je odgovorio: „Naravno, Putin. On će biti Jeljcinov naslednik. On je demokrata i poznaje Zapad“.

Klinton je već tada uspeo da razgovara sa Putinom na samitu APEK-a u Ouklandu. Prema rečima američkog lidera, on je ostavio na njega utisak vrlo pametnog čoveka. Jeljcin je odgovorio da Putin ima „unutrašnju snagu“ i da će učiniti sve moguće, u okviru zakona, kako bi pobedio.

„I on će pobediti. Vi ćete sarađivati“, istakao je Jeljcin, obećavši da će on nastaviti politiku prethodnika za razvoj demokratije i ekonomije i proširiti kontakte Rusije.

„On ima energiju i um da uspe“, naveo je prvi predsednik.

SMENA RUKOVODSTVA
Jeljcin je imenovao Putina za v. d. premijera 9. avgusta 1999. godine, nazvavši ga istog dana svojim naslednikom. Državna duma Rusije 16. avgusta je potvrdila Putina na mestu šefa Vlade.

Jeljcin je 31. decembra objavio da podnosi ostavku, nakon čega je Putin postao vršilac dužnosti predsednika. 26. marta Putin je pobedio na izborima u prvom krugu.

 

Izvor Sputnjik

“NAJVIŠE BIH VOLEO DA HULIGAN MILOŠEVIĆ NIJE SRBIN”
Dokumenti koji isplivavaju nekad raskrinkavaju aktere istorijskih događaja, a neka samo kompletiraju ono što se o njima zna(lo).

„Klintonova predsednička biblioteka“ je upravo objavila 56 dokumenata među kojima su izveštaji o susretima Bila Klintona sa ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom i o nekim od njihovih telefonskih razgovora.

Jedan od izveštaja otkriva, na primer, da je Klinton – dva dana nakon što je Jeljcin tenkovima razarao vlastiti parlament – telefonirao ruskom kolegi – da ga podrži i da mu prenese svoju ocenu da u Rusiji „više ne postoje prepreke za održavanje demokratskih izbora“.

Drugi dokument svedoči da je Jeljcin 1996. od „prijatelja Bila“ tražio „hitni kredit od 2,5 milijarde dolara radi vođenja izborne kampanje“ (Klinton mu je obećao da će `poraditi kod MMF i nekih prijatelja`).

U aprilu iste godine se Jeljcin žalio Klintonu da američki mediji podržavaju ruske komuniste, a da oni žele da Rusiji vrate Krim. Čak i Aljasku.

U telefonskom razgovoru do kojeg je došlo u vreme agresije na Jugoslaviju 1999, Klinton je rekao Jeljcinu i da „huligan Milošević“ ne treba da smeta njihovim odnosima:

„Žao mi je što je on Srbin. Voleo bih da je Irac ili neko takav. A nije“.

Ondašnji predsednik Rusije je Amerikancu na to uzvratio strahovanjem da će bombardovanje Srba među Rusima „stvoriti loš odnos prema Zapadu“.

Za sebe je rekao da je mnogo učinio za poboljšavanje odnosa ruskih političara prema Zapadu i SAD“, pa dodao: „A sada je sve to izgubljeno“.

Međutim, nakon uspešnog završetka misije Viktora Černomirdina, Jeljcin je sa toplinom rekao Klintonu: „Dođe mi da Vas zagrlim i poljubim jer se iskreno radujem što u ovako složenoj situaciji naše prijateljstvo nije stradalo“.

Uprkos tome, čim su ruski vojnici nakon nekoliko dana zauzeli prištinski aerodrom, klinton je promenio ton i počeo Jeljcinu da preti otkazivanjem samita G-8.

U septembru 1999. je Jeljcin telefonski obavestio Klintona o izboru svog naslednika.

Rekao mu je da dugo nije mogao da se opredeli, sve dok nije našao Valadimira Putina. Pritom je naveo:

„Saznao sam da je to pouzdan čovek koji je dobro upućen u različite stvari koje su njegovoj kompetenciji. Istovremeno je i temeljan, i silan, i komunikativan. Lako uspostavlja dobre odnose i kontakt sa ljudima koji su mu partneri. Uveren sam da ćete i vi u njemu imati visokokvalifikovanog partnera. Ubeđen sam da će on kao kandidat 2000. dobiti podršku“.

Jeljcin i Klinton su se u novembru 1999. sreli u Istanbulu. Američki predsednik je želeo da od Jeljcina čuje ko će pobediti na predsedničkim izborima u Rusiji (2000). A on mu je uzvratio rečima:

„Putin, naravno. On će biti naslednik Borisa Jeljcina. On je demokrata, a poznaje Zapad. On jeste tvrd i ima kičmu. On je iznutra tvrd i ja ću učiniti sve što mogu da on pobedi, regularno naravno. On će i pobediti. Radićete zajedno. On će nastaviti Jeljcinovu liniju na planu demokratije i ekonomije i proširiti kontakte Rusije. On ima dovoljno i mozga i energije da uspe“.

 

Izvor Fakti, 31. avgust 2018.