Kako iskoreniti terorizam na Bliskom istoku (pogled iz Jordana)

Pokazuje se da je problem islamističkog fanatizma mnogo dublji i da ne može biti rešen bez temeljne promene obrazovnog sistema

Najnoviji teroristički napad na policiju u Fuheisu (hrišćanskoj enklavi na severozapadu Amana), kao i antiteroristička akcija u Saltu, koju su jordanske specijalne snage sprovele sledećeg dana protiv osumnjičenih za taj napad, još jedan su pokazatelj ukupne bezbednosne klime koju karakterišu nestabilnost i stalno iščekivanje novih džihadističkih akcija.

Dovoljno je pogledati na regionalnu kartu i videti da je više zemalja istovremeno zahvaćeno građanskim i verskim ratovima u kojima velike sile podržavaju svoje grupe na terenu i čiji se konačni kraj ne nazire. Takvi beskonačni sukobi su plodno tlo za dalju radikalizaciju i mobilisanje besperspektivne i fanatizovane omladine. Ratovi u Siriji, Iraku, Libiji, Jemenu, Somaliji, Afganistanu i Pakistanu otvaraju prostor za nove i sve ekstremnije grupe. Ovi teroristički napadi širom sveta, uprkos bezbednosnim merama, pokazuju da je problem mnogo dublji i da bez promene obrazovnog sistema u tim državama ne može biti dugoročnog rešenja.

HOLISTIČKI PRISTUP
Jer kada rak metastazira, otklanjanje tumora iz koga je sve poteklo više nema uticaj na dalji tok bolesti. Učestali oružani napadi na vojsku i policiju pokazuju da teroristi imaju luksuz odabira svojih ciljeva jer bi im bilo još lakše da su digli u vazduh civile koji su se okupili na muzičkom festivalu u Fuheisu nego patrolu žandarmerije. Oni, dakle, mogu da izaberu vreme, mesto i metu bez da budu na vreme otkriveni i sprečeni.

To je dokaz da se radikalizacija ne sprečava policijskim patrolama i kontrolnim punktovima vojske već holističkim pristupom i primenom različitih projekata integracija marginalizovanih i obespravljenih društvenih grupa.

Moć svake države počiva na snazi koju ona crpi iz svog društva, a ukoliko bi se složili sa ovom ocenom, to bi značilo da bi jačanje domaćeg fronta doprinelo daljoj deradikalizaciji. Moderne države bi trebalo da se usresrede na preraspodelu moći između različitih klasa i podklasa, gde bi se svaki građanin osećao uključenim u procese donošenja odluka, pogotovo kada je reč o cenama roba, oporezovanju, problemima sa inflacijom, strateškim planiranjem, nezaposlenosti, izbornom zakonu i drugim temama o kojima narod sluša preko svojih političkih i ekonomskih predstavnika bez da ima ikakav kontkretan uticaj.

Prenos tela narednika antiterorističke jedinice Hišama Akuarbeka ubijenog u policijskoj operaciji u Saltu

Uključenje šireg sloja građanstva u državnu politiku doprinosi osećaju zadovoljstva ili nezadovoljstva kod njih. Ako se društvo vodi iz jednog centra u kome dominiraju pripadnici najbogatijih i najprivilegovanih slojeva, dolazi do pojačane polarizacije iz koje proističu sve moguće društvene devijacije. Društva u kojima dominiraju nejednakost, klanovi, verska i klasna mržnja, mafijaški vid organizovanja, biće nestabilna i svako će biti protiv svakoga, a graćani će osećati svakodnevno nezadovoljstvo, frustraciju i bes. Bliskoistočna društva (i ne  samo ona) upravo su takva.

BALANS I VAKUUM
Zbog toga je danas potrebano usmeravanja ne samo omladine već i starijih građana ka aktivnijem učešću u društvenom razvoju, čime se gradi i jača spona između režima i naroda. Usvajanje mera neophodnih za suštinski razvoj, podsticanje intelektualnog dijaloga i političke svesti, kao i poštovanja legitimnih različitosti, neke su od mera za dugoročno sprečavanje potencijalnih terorista. Ukratko, narod mora da uvidi da je uključen u državu koja o njemu vodi brigu i kojoj je stalo do mišljenja svakog pojedinca i grupe. Stoga ne treba smetnuti s uma da ukoliko ne postoji ovaj balans, vakuum koriste ekstremističke organizacije koje u sistemu društvene nepravde odlično funkcionišu i regrutuju novo članstvo.

Akcije koje su protekle tri godine izvedene u različitim delovima Jordana pokazuju da su islamistički teroristi promenili taktiku i da su to često ljudi koji nisu napadno religiozni, nose moderniju odeću, izlaze i nemaju tradicionalno odevene žene. Zato i antiterorističke mere treba da budu drugačije kako bi uspešno delovale protiv zakamufliranih džihadista.

Prethodno organizovani seminari i treninzi za pripadnike policije i vojske treba da budu kritički analizirani jer su se pokazali kao nedovoljni za sprovođenje bezbednosnih planova protiv džihadista, koji su u regionalnim ratovima stekli nova borbena iskustva, novu obuku i taktiku.

Zato je odluka aktuelnog premijera Omara Razaza da u okviru ministarstva obrazovanja formira posebno odeljenje za suzbijanje ekstremizma u obrazovnom sistemu ispravna, jer verski radikalizam potiče iz obrazovanja. Ljudi koji vode to odeljenje moraju biti svesni kompleksnosti i širokog spektra kojim se ekstremizam manifestuje, a jedan od ključnih segmenata je socioekonomska strategija. Ovo odeljenje bi trebalo da usaglasi svoj rad sa ostalim ministarstvima, poput Ministarstva za planiranje, Ministarstva rada, Ministrstva kulture i Ministarstva ѕa omladinu i društveni razvoj.

Rukovanje jordanskog kralja Abdulaha II i premijera Omara al Razaza tokom polaganja zakletve vlade 14. juna 2018.

Pritisnut spolja i iznutra, Jordan se suočava sa novim talasom izazova, tako da je potrebno primeniti nova i efikasnija rešenja.

 

Autor je novinar sa dugogodišnjim prebivalištem u Jordanu

 

 

 

.