Коме Русија шаље поруку највећим војним маневрима у историји?

Око 300.000 војника, више од хиљаду летелица, 36.000 оклопних возила и 80 пловила до краја ове недеље изводиће маневре и на копну и у ваздуху и на мору

Највећа војна вежба у руској историји, у којима ће кинеске и монголске јединице учествовати први пут на основу директног договора ове три земље ван ширег оквира Шангајске организације за сарадњу, започеле су у Сибиру и на Далеком истоку.

У условима повишене напетости са Западом и међународне ситуације коју Кремљ описује као агресивну и непријатељску према Русији, око 300.000 војника, уз више од хиљаду летелица, 36.000 оклопних возила и 80 пловила, до краја ове недеље изводиће маневре и на копну и у ваздуху и на мору, на територији која би, и да не обухвата половину руске државе, била стратешки драгоцена, будући да је богата енергентима и другим природним ресурсима.

Протеклих година, услед заоштравања односа са Западом, Русија је повећала број војних вежби масивних размера, али са „Истоком 2018” не може се мерити ниједна од њих, па ни она која је досад важила за највећу од свих које су икада извели руски војници.

Било је то пре 27 година, у време Совјетског Савеза, када је на маневрима близу западних граница било окупљено око 150.000 војника.

Овогодишњи маневри, пошто се, по свему судећи, ушло у нову фазу „хладног рата”, тумаче се пре свега као порука Сједињеним Америчким Државама, али нарочито с обзиром на област у којој се одржавају, и још једној земљи која с подозрењем гледа на снагу Русије у азијско-пацифичком региону – Јапану. Због спора око права над групом пацифичких острва, Токио и Москва још нису потписали мировни споразум након Другог светског рата, у којем су били на супротним странама. Разговори између највиших званичника двеју земаља сада се, како је пренео Ројтерс, крећу ка постизању тог споразума, изјавио је јапански премијер Шинзо Абе након сусрета са руским председником Владимиром Путином на Источном економском форуму у Владивостоку. Абе је напоменуо и да ће шеф јапанских војних снага посетити Русију у октобру.

Највећа сила у азијско-пацифичком региону, која наставља свој успон, ипак је она која је део „Истока 2018” – Кина. Према оцени аналитичара с којима је разговарао Радио Слободна Европа, Кина би за ове вежбе, да није добила позив да учествује у њима, могла да закључи да представљају упозорење упућено и њој. Прихватањем тог позива и слањем нешто више од 3.000 војника, око 900 возила и 30 летелица да се придруже руским трупама, Кина ће помоћи Русији да створи утисак јачања директне војне сарадње ових двеју земаља, односно могућности формирања њиховог заједничког фронта наспрам супарника, и тиме поручи Сједињеним Државама да се они питају за судбину овог региона, чији је привредни развој тренутно најдинамичнији на свету.

„Имамо (с Кином) однос заснован на поверењу у сферама политике, безбедности и одбране”, рекао је Путин на почетку састанка с кинеским председником Си Ђинпингом, такође одржаним на форуму у Владивостоку.

Западу је, пак, или можда пре оном делу светског јавног мњења које се још нада помирљивим изјавама ових ривала, преко портпаролке Министарства спољних послова Марије Захарове поручено да се „Исток 2018” одржава далеко од граница земаља НАТО-а и да ни на који начин, преноси „Спутњик”, неће утицати на њихову безбедност. Захарова је констатовала како су све тврдње да се Русија спрема за оружани конфликт неосноване. Портпарол Северноатлантске алијансе Дилан Вајт, наиме, навео је да се ови маневри уклапају у тенденцију Русије да повећава свој војни буџет и своје војно присуство, те да показују њену усредсређеност на вежбање за сукоб великих размера, додавши да је НАТО добио информације о „Истоку 2018” и да ће пратити његов ток.

Спомињала се и могућност да на ове вежбе дође и лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун, али је помоћник руског председника Јуриј Ушаков, на питање новинара, како је пренео Тасс, рекао да о томе ништа није чуо.

Маневри ће бити одржани на пет полигона копнених снага Источног војног округа, као и на четири полигона авијације и противваздушне одбране, те у водама Беринговог и Охотског мора и Авачинског и Кроноцког залива. Кинески војници, јавио је „Спутњик”, придружиће се руским на полигону „Цугол”.

Према наводима Бете, биће употребљен цео савремени арсенал руске војске, попут ракета „искандер”, које могу носити и нуклеарне бојеве главе, тенкова Т-80 и Т-90, те фрегата опремљених пројектилима „калибр”, какви су коришћени на сиријском ратишту.

ПУТИН И СИ О ТРГОВИНИ БЕЗ ДОЛАРА
Русија и Кина залажу се за активнију употребу њихових националних валута у међусобној привредној размени, изјавио је руски председник Владимир Путин након разговора с кинеским парњаком Си Ђинпингом на Источном економском форуму у Владивостоку.

„То ће повећати стабилност банкарских услуга за извозно-увозне трансакције у условима постојећих ризика на глобалним тржиштима”, казао је Путин, преноси „Спутњик”.

Према његовим речима, у првој половини 2018. трговински обрт између Русије и Кине повећан је готово за трећину, на 50 милијарди долара, и све су прилике да ће до краја године достићи рекордан ниво од 100 милијарди долара. Путин је навео и да је извоз руских житарица у Кину у првих шест месеци ове године већ премашио обим за читаву 2017. годину.

 

Аутор Владимир Вукасовић

 

Извор Политика, 11. септембар 2018.