Иван Данилов: Зашто Фукујама више није оптимиста

Западне елите у јавности својих земаља формирају увереност да је Русија слобода, тј. да је слобода за понижене и увређене могућа само тамо где се умеша Русија

Британски новинари не крију да су очајни што се свет на који су навикли руши пред њиховим очима, а и да су се од тога уморили. Брегзит, који су им приредили наводно руски фејсбук-тролови, за њих је изван граница могућег и катастрофа.

Трампов долазак на власт – такође тобоже уз помоћ Русије – виде као катастрофу колективног Запада који пуца по шавовима, а односи на релацији Вашингтон-Брисел постепено почињу да личне на односе Москве и Кијева јер ни у једном ни у другом случају историјске везе не спасавају од савремених непријатељстава.

Још више их забрињава бујање десног популизма у самој Европској унији, од Италије до Мађарске и Пољске, а са значајним успесима и у Француској и Шведској где су били заустављени само ванредним мерама.

Разлоге за депресију прибављају им и Владимир Путин и Си Ђинпинг, а Путин и Русија, поврх свега, немају намеру да капитуплирају пред западним санкцијама, немају намеру да плаћају за грехе које им приписују Европљани, нити да враћају Крим..

По мерилима западне експертно-медијске мисли, то је нешто као ходање по води – то јест, или чудо или неки трик који нико не може да прокљуви. А Сијева Кина им је друга тајна и главобоља јер је очигледан пример да се може направити динамична и функционална економија без копирања западних политичких института, што се раније сматрало немогућим.

Шта раде секташи када њихову слику света поцепају на комаде? Наравно, траже објашњења и смирење код свог гуруа, а за западни свет тај гуру је Френсис Фукујама који је још пре 30 година поставио дијагнозу да се светска историја завршила, да је западни либерализам победио и да следе бескрајни вашингтонски консензус и тријумф звездано-пругастих општељудских вредности.

Прогноза је, наравно, промашила, али то није убило Фукујамин ауторитет. Зато што он није пророк већ својеврсни идеолошки драг-дилер, који кљука западне малограђане и експерте пријатним подилажењима у замену за новац. Зато су његове услуге опет на цени.

Он сада објављује да је открио тајне Путина, Трампа, Кине, Брегзита и свих проблема са којима се судара савремени западни свет због којих историја никако да се заврши. Британски лист Гардијан објавио је размишљања овог западног култног филозофа и економисте, али ни новинар који је са њим разговарао – а није крио да му је јако наклоњен – није могао да у његовим речима нађе ништа утешно.

„Крај историје“ не само да је отказан него почиње да изгледа и немогућим. Из интервјуа је јасно да је гуру глобализма протеклих 20 година потрошио на то да сам схвати шта није држало воду у његовим прогнозама да ће „прагматична либерална демократија“, која је победила и нацизам и поразила СССР у хладном рату, доминирати во вјеки вјеков.

Реалност се показала много сложенијом. На историјској сцени се појавио Путин којег у шеми „победника Фукујаме“ није смело да буде, а он је још показао `немогуће` – да ради у интересу своје Русије, а не Вашингтона. После Брегзита Фукујама је `заронио` у западну филозофију да би схватио како је било могуће да Британци гласају за „економски штетно решење о иступању из ЕУ“.

Поражавајуће је што је један од најобразованијих западних експерата морао да чита Платона да би сазнао да човек има потребу да буде уважаван и да буде поштовано његово достојанство. Да није само „рационални потрошач“.

Фукујама из свега сада изводи закључак: ако се о неку групу стално бришу ноге, а она понижава, ти људи могу у неком моменту одлучити да се освете.

Сам Фукујама је шокирном британском новинару објаснио да они који су гласали за Брегзит уопште нису глупани, да су претпостављали да ће њихово гласање имати негативне економске последице и за њих лично, али да су били спремни да плате и велики цех за очување свог културног идентитета јер нису желели да нестану у неконтролисаним миграционим токовима.

Гуру глобалиста је објаснио да се нешто слично догодило и у САД. Сасвим конкретно: да се међу обичним белим и конзервативним бирачима проширила субверзивна мисао – ако све мањине, од сексуалних до етничких, имају привилегије од државе, зашто ми (бели и конзервативни) не бисмо изабрали за шефа државе некога ко би нама дао привилегије?

Управо оваква интерпретација онога што се збива показује због чега на Западу овако упорно траже руски траг и у Брегзиту и у Трамповој победи…

За Русију је то краткорочно веома лоше (углавном због санкција), али је веома добро у перспективи јер саме западне елите у јавности својих земаља формирају тврду увереност да је Русија слобода. И да је слобода за понижене и увређене могућа само тамо где се умеша Русија.

Не говори тек тако Фукујама да сада више није превелики оптимиста.

Истина је: џина слободе биће тешко вратити назад у боцу. Фукујамина медијска бајања у томе тешко да ишта могу изменити.

 

Извор Факти, 18. септембар 2018.