Stari aktivista Noam Čomski optužio je Izrael za „bezobrazno“ mešanje u američki izborni proces koji uveliko nadmašuje bilo šta što je eventualno preduzela Rusija.
U komentaru u kome optužuje većinu medija da se usredsređuju na teme koje smatra marginalnim a zanemaruju pitanju koja predstavljaju „egzistencijalnu opasnost“ kao što su klimatske promene, osamdesetdevetogodišnji lingvista izjavio je da je u velikom delu sveta fokus američkih medija na tobožnju rusku umešanost u izbore 2016. godine „pošalica“.
„Pre svega, ako ste zainteresovani za stranu umešanost u naše izbore, bilo šta što su Rusi možda uradili gotovo da je neprimetno u poređenju sa onime što jedna druga država otvoreno, bezobzirno i uz ogromnu podršku čini“, rekao je.
Govoreći za „Demokrasi nau“ (Democracy Now, engleski: Demokratija sada), gospodin Čomski je dodao: „Izraelske intervencije u američkim izborima uveliko premašuju bilo šta što su Rusi mogli da urade, znate, čak do tačke gde premijer Izraela, Netanjahu odlazi direktno u Kongres, bez da informiše predsednika, i obraća se Kongresu uz sveopšti aplauz, pokušavajući da potkopa predsednikovu politiku – to je ono što se desilo sa Obamom i Netanjahuom 2015. godine.“
U martu 2015, na poziv republikanskog predsednika doma Džona Bonera (John Boehner) i uz pomoć izraelskog ambasadora u Sjedinjenim Državama, Rona Dermera, izraelski premijer Benjamin Netanjahu se obratio zajedničkoj sednici oba doma Kongresa o nuklearnom dogovoru sa Iranom koji je tek trebao da bude potpisan. On je to uradio a da formalno nije obavestio Belu kuću, što je navodno razljutilo Baraka Obamu. Njegova administracija se u narednim mesecima pridružila dogovoru sedam strana koji je trebalo da ograniči navodna iranska nastojanja za pribavljanje nuklearnog oružja.
U govoru pred Kongresom koji je bojkotovalo više od pedeset demokrata, gospodin Netanjahu je jasno naznačio svoje protivljenje dogovoru.
„Ovaj dogovor neće biti prepreka naoružavanju“, rekao je gospodin Netanjahu što je propraćeno glasnim aplauzom. „On će biti prepreka kontroli naoružavanja. I Bliski istok će uskoro biti premrežen nuklearnim zamkama. Region gde mali sukobi mogu da budu okidač za velike ratove pretvoriće se u nuklearnu kutiju šibica.“
Napadajući Obamin predlog dogovora sa Iranom, dodao je: „Moramo biti ujedinjeni da bismo zaustavili iranski marš osvajanja, potčinjavanja i terora.“
Gospodin Čomski je rekao kako Putin nikada nije održao takav govor u Kongresu, za koji su politički posmatrači rekli kako je jedinstven po načinu na koji je strani lider tako otrovno napao politiku američke vlade.
„Da li je Putin došao da se obrati zajedničkoj sednici Kongresa pokušavajući da ih pozove da izmene američku politiku, a da pritom nije ni informisao predsednika“, rekao je.
„A to je samo delić jednog ogromnog uticaja. Tako da, ako ste kojim slučajem zainteresovani za strani uticaj na izbore, ima stvari na koje treba obratiti pažnju. A čak je i to samo šala.“
Moć proizraelskog lobija je dugo jedna od spornih i osporavanih tema u Vašingtonu. Džon Meršajmer (John Mearsheimer) i Stiven Valt (Stephen Walt) objavili su 2007. godine članak „Izraelski lobi i američka spoljna politika“ (The Israel Lobby and US Foreign Policy), u kome je opisan ovaj lobi kao „labava koalicija pojedinaca i organizacija koje aktivno rade kako bi usmerile američku spoljnu politiku u proizraelskom pravcu“.
Koalicija obuhvata grupe kao što je moćni Američko–izraelski komitet za javne poslove (American Israel Public Affairs Committee, AIPAC), proizraelsku grupu sa sedištem u SAD koja je ove godine potrošila 1,75 miliona dolara kako bi promovisala proizraelske politike.
Godišnja konvencija ove grupe je česta stanica za političare koji nastoje da dobiju izbore ili da budu reizabrani, a gospodin Netanjahu joj se obratio nekoliko puta. Vodeći govornici 2016. bili su potpredsednik Džo Bajden, nekadašnji državni sekretar Hilari Klinton, republikanski predsednički kandidat Donald Tramp, guverner Džon Kejsik, senator Ted Kruz i predsedavajući domom Kongresa Pol Rajan.
Vebsajt grupe navodi da je: „Misija AIPAC da ojača, zaštiti i unapredi američko–izraelske odnose na načine koji bi osnažili bezbednost Sjedinjenih Država i Izraela.“
Ni izraelska ambasada u Vašingtonu ni AIPAC nisu odmah odgovorili na upite o navodima gospodina Čomskog.
U svom komentaru za Demokratiju sada, gospodin Čomski je rekao kako su mediji „fokusirani na pitanja koja su podosta marginalna. Postoje mnogo ozbiljnija pitanja koja su skrajnuta“.
„Od svih Trampovih politika, ona koja je najopasnija i najdestruktivnija, koja u stvari predstavlja egzistencijalnu pretnju, jeste njegova politika o klimatskim promenama, o globalnom zagrevanju“, rekao je.
„To je zaista destruktivno. I mi se suočavano sa bliskom pretnjom, ne nečim što je udaljeno, koja može da nanese ogromnu štetu. Efekti su već vidljivi ali to nije ništa u odnosu na ono što nas čeka.“
Dodao je: „To je vrsta pitanja o kojima treba diskutovati. Umesto toga… imamo usredsređenost na ono što ja verujem da su marginalije“.
Preveo Miloš Milojević
Izvor The Independent/Stanje stvari, 19. septembar 2018.
