Da li je Rusija digla ruke od Zapada?

Velike rusko-kineske vežbe su jasna poruka Zapadu. Uostalom, kakva je verovatnoća da će Rusija zauvek popuštati pred zahtevima SAD?

Da li je Rusija digla ruke od Zapada?

Na kraju svog drugog predsedničkog mandata, Ronald Regan, koji je Sovjetski Savez zvao “imperijom zla”, motao se po Crvenom trgu dok su ga Rusi tapšali po leđima. Blaženstvo je bilo biti živ u toj zori. A kako smo iskoristili rezultate naše pobede u Hladnom ratu?

Ovog meseca je doživotni kineski predsednik Si Đinping stajao pored Vladimira Putina dok je 3,000 pripadnika kineskih trupa učestvovalo u manevrima sa 300,000 ruskih vojnika,  1,000 aviona i 900 tenkova na najvećim ruskim vojnim vežbama u 40 godina. Bila je to direktna poruka Istoka Zapadu.

JALOVE NADE
Uspesi Ričarda Niksona, kada je privukao sebi Kinu u doba Hladnog rata, i Ronalda Regana kada je trijumfalno okončao Hladni rat, sada su istorija. Boljševizam je možda mrtav, ali je ruski nacionalizam, probuđen NATO prodorom ka drevnim ruskim granicama, živ i zdrav.

Izgleda da je Rusija digla ruke od Zapada, pomirivši se sa činjenicom da su se izjalovile njene nade u normalizaciju odnosa sa SAD pod predsednikom Donaldom Trampom.

Američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli žestoko kritikuje Rusiju zbog tajne trgovine sa Severnom Korejom jer se time krše sankcije UN-a. “Laganje, varanje i dripačko ponašanje postale su nove norme ruske kulture,” izjavljuje Hejli. Hladni rat ne može biti hladniji ako se kultura jedne države kleveće kao moralno ništavna.

SAD su najavile da bi mogle da doture pomorsko i protiv-vazdušno oružje Ukrajini pošto je Rusija upozorena da prekine sa inspekcijama brodova koji plove Crnim morem – kroz Kerčki moreuz – u Azovsko more. Ovaj pet kilometara široki moreuz nalazi se između Krima i Kerčkog poluostrva. Za Ruse, obe obale ovog moreuza predstavljaju rusku nacionalnu teritoriju. Uz američku pomoć, Ukrajina je odlučila da izgradi pomorcku bazu na Azovskom moru, kako bi “stvorila uslove da odbije agresivne akcije Ruske federacije u ovom regionu”.

Predsednik SAD Ronald Regan rukuje se sa dečakom na Crvenom trgu u Moskvi, 31. maj 1988.

Kijev poseduje nekoliko patrolnih čamaca u Azovskom moru, a još nekoliko njih biće prebačeno u narednim mesecima. Rusija može da potopi te čamce i zbriše tu bazu za par minuta. Da li ćemo poslati našu mornaricu u Crno more da bi zaštitila ukrajinski pomorski integritet u moru koje je istorijski rusko kao što je Zaliv Česapik istorijski američki?

Poljska je ove nedelje pozvala SAD da podignu glavnu bazu na njenoj teritoriji koju bi platila dve milijarde dolara i nazvala “Fort Tramp”. Trampu se, izgleda, sviđaju ideja i ime.

RUSIJA NEĆE ZAUVEK POPUŠTATI
Jednom je odluka Buša Mlađeg da postavi antiraketni odbrambeni sistem u Poljskoj navela Rusiju na kontra-potez: instalaciju nuklearnih Iskander krstarećih raketa u Kalinjingrad, nekadašnju nemačku teritoriju na poljskoj severnoj granici, koju je Staljin anektirao na kraju Drugog svetskog rata.

Na Balkanu, uprkos ruskim protestima, SAD približavaju Makedoniju NATO paktu. Ali pre nego što Makedonija bude mogla da se priključi, pola njenih birača mora da izađe na referendum 30. septembra kako bi ratifikovala promenu imena države u Severna Makedonija. Taj potez je učinjen kako bi se smekšala Grčka koja smatra postojbinu Aleksandra Velikog svojom teritorijom.

Koji je naš pravac u vezi svega ovoga?

Ne provociramo li „malkice“ Rusiju regularnim upadima u istočni Baltik i Crno more, mogućnošću nove baze u Poljskoj i povećanjem vojne pomoći Ukrajini kako bi se borila sa proruskim ustanicima u Donbasu i ruskom mornaricom u Azovskom moru? Da li smo sigurni da će se Rusija uvek povlačiti?

Kada je Gruzija mislila da može da protera ruske mirovne trupe i anektira otcepljenu Južnu Osetiju, napala je u avgustu 2008. godine. Ruska armija je razbila i izbacila Gruzijce za 48 sati. Džordž V. Buš je pametno uradio što nije poslao ultimatum ili trupe. Ignorisao je jastrebove u svojoj partiji koji su ga nahuškali na najveći debakl svog predsednikovanja – Irak.

Šta je zaista američka velika strategija prema Rusiji? Ono što bi se moglo nazvati Mekejnovim krilom republikanske partije težilo je da Ukrajinu i Gruziju uvuče u NATO, što bi dovelo do toga da izolovanje Rusije postane konstanta američke politike. Da li su Amerikanci svesni cene i rizika koji idu uz ovakvu politiku? Kakva je verovatnoća da će Rusija zauvek popuštati pred američkim zahtevima? I nismo li se danas razvukli na sve strane?

Naš doprinos svetskoj ekonomiji je značajno opao od Reganovog doba. Naš deficit se približava trilionu dolara. Naš dug je nabujao do 100 odsto BDP. Budžetske povlastice troše naše nacionalno bogatstvo.

Ruske trupe ulaze u Južnu Osetiju, 8. avgust 2008.

Posvećeni smo suzbijanju dve najveće sile, Rusije i Kine. Vojno smo vezani u Avganistanu, Iraku, Siriji i Jemenu, sa ratnohuškačkom partijom koja udara u bubnjeve za još jedan, veći rat – sa Iranom. I za to vreme kažnjavamo suparnike i saveznike jer ne slede naše upravljanje Zapadom i svetom.

Kada se sagleda američko globalno angažovanje, koje se u velikoj meri proširilo nakon pobede u Hladnom ratu, samo jedna reč pada na pamet – neodrživo.

 

Preveo Stefan Branisavljević

 

Buchanan.org