Иван Данилов: Ниједна империја не може преживети подсмевање

Трампов наступ у Генералној скупштини УН означио је прелазак од бојажљивог уважавања САД ка њиховом злобном исмевању

Америчка империја, као и њена британска претходница, има сјајан осећај за PR и способност да свима око себе сугерише чудну мешавину страха, уважавања, зависти и обожавања. За светског хегемона то умеће нема само цену злата јер је залог опстанка хегемона.

Ниједна империја не може преживети – подсмевање, поготово ако је помешано са презиром.

Наступ председника САД Доналда Трампа у Генералној скупштини УН означио је прелазак од бојажљивог уважавања САД ка њиховом злобном исмевању.

Удубите се мало. Сала Генералне скупштине УН буквално се затресла од смеха када је Трамп почео да хвали успехе своје администрације, тврдећи да је надмашила достигнућа свих америчких председника у досадашњој историји.

Смех је накратко био прекинут аплаузом који је био у истој функцији, па је опет испунио дворану. А нема никакве сумње да је то било исмевање. Јер Трампу наклоњени амерички телеканал Fox News, који је преко социјалних мрежа преносио Трампов говор, тако је све изрезао и монтирао да у његовом прилогу нигде нема смејања Трампу.

Да би се схватила тоталност презира који је владао у сали, довољно је погледати фотографију на којој се види реакција немачке делегације на Трампову критику поводом „зависности Немачке од руског гаса“.

Судећи по лицима немачких дипломата, амерички председник им је рекао нешто веома смешно, а притом нису оставили утисак људи који су се уплашили америчких претњи.

Немачка делегација се закикотала када је председник САД  изговорио да се Берлин мора хитно преоријентисати на друге енергетске изворе иначе ће у тој области зависити од Русије.

Све је просто и јасно: где присталице гасовода Северни ток 2 виде разлоге за весеље, Американци налазе повод за посипање пепелом и за упадање у депресију.

Америчка агенција Блумберг као главни узрок те `меланхолије` означила је:

„Претходни председници САД укључивали су се у рад  Уједињених нација да би Америка целом свету давала одређену форму. А Трамп, сасвим обрнуто, у међународном систему види инструмент помоћу којег свет обуздава Америку“.

Очито је да такву Трампову позицију многи у САД доживљавају као капитулантску и веома опасну јер подразумева уништавање система међународног права и међународних организација над чијим стварањем је америчка елита радила седам деценија.

Трампова доктрина, у најмању руку, рачуна са повлачењем САД из свих тих структура.  А то значи да ће се ти инструменти наћи у рукама опонената САД. Треба се само присетити последњих америчких `дипломатских инцидената` – иступања САД из Савета УН за људска права, Трампове претње да ће Вашингтон иступити из Светске трговинске организације, претње увођењем санкција против хашког Међународног кривичног суда…

Опоненти Сједињених Држава буквално између себе деле то међународно наследство и прилично успешно раде на његовом прилагођавању нападима на америчке интересе.

Може Трамп колико му је воља покушавати да Америку опет учини великом, али је већ уместо деглобализације добио глобализацију по принципу`сви против САД`.

Истине ради, Трамп се и даље, макар декларативно, држи антиглобалистичке идеологије. Стога је у Генералној скупштини УН говорио о поштовању права сваке нације да се држи својих навика, веровања и традиција. Још је нагласио да „САД неће другима говорити како да живе и раде и коме Богу да се поклањају“…

Наравно, смешно је слушати како амерички председник говори да Вашингтон неће никоме наметати  религиозне погледе, а Стејт департман истовремено подстиче црквени раскол у Украјини.

Дугачак је списак неслагања између Трампових благородних теза и онога што ради његова администрација. То је један од главних разлога што су се Трампу смејали у УН.

Испоставило се да је цар го, а голим га је и зависним од себе учинила дубока држава за коју је свечано обећао да ће је демонтирати.

Ово не значи да Трамп нема никакве шансе да некада дође у прилику да води истински независну политику или да он није способан да „Америку поново учини великом“. Шансе за то постоје, али више неће моћи да поврати изгубљени ауторитет и уважавање противника, а поготово савезника.

Амерички Акела не само да је промашио већ се још и прави да му све иде одлично. А тиме само погоршава стање ствари. Такве бајке немају срећан крај. Зато су амерички новинари `убијени у појам`: Pax Americana иде своме крају док му се сложно смеју дипломате и политичари из целог света.

 

Извор Факти/Кримсон аферс, 30. септембар 2018.