Vek od proboja u slobodu obeležen na Zejtinliku

Goste je dočekao čuvar srpskog vojničkog groblja Đorđe Mihailović, a potomci boraca obišli su mesta na kojima počivaju njihovi preci

Dok se Zejtinlikom razležu zvuci pesme „Ovo je Srbija”, a spomen-kosturnica u kojoj počivaju srpski ratnici nazire se kroz pregršt zastava, poštovaoci i potomci pobednika sa Solunskog fronta sećaju se ovog slavnog proboja. Postrojeni i obučeni u uniforme boraca koji su pre jednog veka oslobodili otadžbinu, glumci na platou mauzoleja dočaravaju ratnu 1918. godinu. Ispred spomen-kosturnice, čije je pročelje pokriveno vencima, okupljeni tiho ponavljaju stihove pesama iz Velikog rata, u kojima se slave žrtve i najveći uspesi Srba.

Na ovaj način je svečano obeležena stota godišnjica od proboja Solunskog fronta. Nad obnovljenom unutrašnjošću spomen-kosturnice poštu stradalima odali su državni zvaničnici, predstavnici boračkih udruženja za negovanje tradicije, potomci ratnika i brojni hodočasnici, uz počasnu stražu grčke vojske. Sve goste na ulazu je dočekao legendarni čuvar Zejtinlika Đorđe Mihailović, koji se o ovom spomen-kompleksu stara više od pola veka. Propraćen aplauzima i pozdravima gostiju prilikom dolaska do platoa mauzoleja, deda Đorđe, kako ga svi zovu, salutirao je dok je intonirana srpska himna.

Pojedini potomci boraca su posetili grobove svojih predaka na parcelama u okolini kosturnice. Među njima je i vojni penzioner Milanko Banjanac iz Kraljeva, kojeg smo zatekli na mestu gde je sahranjen brat njegovog pradede. „Čukundeda i čukunbaba jednog dana ispratili su sedam sinova u rat, a sa Solunskog fronta vratila su se trojica, među kojima i moj pradeda. Od četvorice koja su stradala, ovde je jedan od njih. Smatram da sam ispunio jednu svoju obavezu, pronašavši nedavno njegov grob. Utoliko više što su posle gubitka četiri sina i takve porodične tragedije, moji čukunbaba i čukundeda ubrzo preminuli”, kaže Milanko Banjanac.

Braća njegovog pradede nalaze se među 21.000 srpskih vojnika poginulih na Solunskom frontu. U legendu je ušla priča da francuski oficiri govore da „srpska pešadija napreduje brže od francuske konjice”. Reč je bila zapravo o brzini kojom su Srbi napredovali prema svojoj zemlji, često izlažući svoja krila neprijatelju, budući da saveznici nisu mogli da isprate njihove juriše i pomeranje linija. Zato i slava koju su zaslužili srpski ratnici nije zaboravljena ni posle jednog veka, što pokazuje i posećenost vojničkog groblja na Zejtinliku, koje godišnje obiđe gotovo 350.000 posetilaca.

SELAKOVIĆ: PRUŽENA RUKA SRBIJE STOJI I DANAS, KAO 1918. GODINE
Jučerašnjem obeležavanju stote godišnjice proboja Solunskog fronta prisustvovali su izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković, ministar odbrane Aleksandar Vulin i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Selaković je rekao da je srpsko vojničko groblje u Solunu, gde počiva 7.441 ratnik, jedan od najznačajnijih simbola srpskog nacionalnog bića. Naglasio je da kao i pre jednog veka naša zemlja ne želi da ima neprijatelje, veća da gradi prijateljstva. „Pružena ruka Srbije stoji i danas, kao i 1918. godine”, rekao je Selaković. Kazao je i da se za Prvi svetski rat ne govori bez razloga da je golgota i vaskrs srpskog naroda, podsetivši da je Kraljevina Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 23 odsto stanovnika, a 61 odsto muške populacije starosti između 18 i 50 godina.

Vence su juče na srpskoj spomen-kosturnici položili Selaković i Vulin, kao i predstavnici boračkih udruženja i zemalja saveznica. Predstavnici Srbije su poštu odali i vojnicima na savezničkim grobljima. Bili su prisutni i predstavnica Vlade Francuske Ženevijev Darijesek, kao i izaslanica grčkog predsednika i Marija Kolja Caruha. Skupu su, prema navodima agencija, prisustvovali i ambasador Dušan Spasojević i konzul Siniša Pavić, a povodom godišnjice je u Solun stigao i izaslanik kraljice Velike Britanije vojvoda od Kenta.

VULIN: NAŠA VOJSKA OSLANjA SE NA TRADICIJU PREDAKA
Srpski narod iznad svega ceni mir, ali isto tako zna da nema mira bez slobode, izjavio je novinarima Aleksandar Vulin. „Sloboda je najviša vrednost našeg naroda, kao pre sto godina, tako i danas. Svako ko misli da može da oduzme slobodu Srbima treba da zna da to jednostavno nije moguće”, kazao je Vulin. On je dodao da se Vojska Srbije oslanja na tradiciju slavnih predaka, kao i da se oprema da bude sigurna brana svakome ko pomisli da s našom zemljom može da razgovara jezikom sile.

PREKREČENI GRAFITI ANARHISTA
Grafiti koje je grupa grčkih anarhista ispisala ispred ulaza u srpsko vojničko groblje na Zejtinliku kod Soluna su prekrečeni, javio je Tanjug. Ta agencija podseća da je grupa anarhista pokušala da preksinoć uđe na srpsko vojničko groblje i da su ispred ulaza crvenim sprejom ispisali na grčkom: „Ne ratujemo za državu i boga” i „Ne treba ratovati za bilo koga”. Kako se navodi, oni su sprečeni da uđu u groblje, ali ne i da razbacaju letke i ižvrljaju prostor oko kapije. O incidentu je obavešten i konzulat Srbije u Solunu, koji će preduzeti potrebne korake.

KOMPLETNA REKONSTRUKCIJA ZA PETNAEST DANA
adovi na kompletnoj rekonstrukciji memorijalnog kompleksa Zejtinlik biće završeni za 15 dana, izjavio je juče u Solunu državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković. Ističući da je za Vlada Srbije za taj poduhvat izdvojila 220.000 evra, Stanković je, prema navodima Tanjuga, poručio da će ovo počivalište dobiti izgled dostojan značaja koji ima za srpski narod i srpsku istoriju. On je ukazao i da Srbija za održavanje ratnih vojnih memorijala izdvaja oko 50 miliona dinara godišnje.

 

Autor Nikola Belić

 

Izvor Politika, 29. septembar 2018.