Detalji Trampove izraelsko-palestinske “pogodbe veka”

Negativne reakcije ne samo iz Ramale i Amana, već i iz Kaira i Rijada ukazuju da će se ovaj problem nastaviti i u narednim godinama

Najavljivana kao konačno rešenje Palestinskog pitanja, Trampova “Pogodba veka” čini se da je propala pre nego što su objavljeni njeni detalji i način na koji će se sprovesti na terenu. Ono što se znalo i pre nego što je postao predsednik jeste da je Tramp eksponent najdesnijih i najekstremnijih cionista koji se neće zaustaviti na Zapadnoj obali. Mirovni proces koji je već nekoliko godina potpuno obustavljen sada je i definitivno sahranjen.

Kao arhitekte ovog plana navode se Trampov zet Džared Kušner, predsednikov savetnik Džejson Grenblat, američki ambasador u Izraelu Dejvid Fridman, kao i premijer Benjamin Netanjahu, dok je Tramp tu da amortizuje nezadovoljstvo kada se taj potez do kraja obelodani.

Ovaj “mirovni sporazum” za sada se krije od javnosti jer su detalji verovatno toliko procionistički da bi dodatno odbili arapske zemlje od američke administracije i predsednika. Jedina država u regionu koja podržava ovaj predlog je, razume se, Izrael.  “Dil” predstavlja još jedan korak ka realizaciji Velikog Izraela i kompletiranja judeizacije Palestine, pošto arapska populacija podriva mit o Izraelu kao „ekskluzivno jevrejskoj“ (šta god značio taj pojam) teritoriji.

Gaza i deo severnog Sinaja bi prema tom planu trebalo da postanu neka vrsta džinovske industrijske zone, gde bi se lokalno stanovništvo angažovalo kao jeftina radna snaga. Zalivske države bi trebalo da doniraju oko milijardu dolara u ekonomske projekte i još novca u izgradnju nove centrale u opustošenoj Gazi. SAD su se nakon ratova 2008-2009 i 2014. godine obavezale da će uložiti četiri milijarde dolara u obnovu tamošnje infrastrukture, ali od toga nema ništa. Te troškove će u najboljem slučaju pokriti druge države.

Bliski susret Palestinke i pripadnika izraelske granične policije na Zapadnoj obali

Egipat, koji je već petu godinu pod vojnom upravom, otvorio bi granicu sa Gazom, te bi roba i ljudi mogli da se kreću iz i ka Gazi, a ukoliko bi propali pregovori sa Hamasom, pojas bi se opet zatvorio sa obe – egipatske i izraelske – strane. Podela na Gazu, Istočni Jerusalim i Zapadnu obalu – pri čemu bi sve tri teritorije bile odvojene jedna od druge i pod većom ili manjom okupacionom vlašću – sprečila bi stvaranje bilo kakve palestinske države.

Kada je u maju izmestio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, Tramp je tim potezom želeo da iz pregovora izbaci temu palestinske prestonice u Istočnom Jerusalimu. Palestinskim Arapima je kao zamena dato selo Abu Dis, što su oni glatko odbili. S druge strane, s obzirom da su Istočni Jerusalim i Zapadna obala pripojeni još pre 50 godina, taj potez je simboličan, a ne praktičan, jer je potpuno svejedno gde će okupacione vlasti premeštati ambasade i institucije.

Navlačenje oko plaćanja UN-ove agencije za palestinske izbeglice još je jedan pokušaj da se prizna činjenično stanje na terenu i da se eliminiše oko 5 miliona palestinskih izbeglica koje koriste usluge ove institucije. Korisnici se nalaze na Zapadnoj obali, u Istočnom Jerusalimu, Gazi, Jordanu, Libanu i Siriji. Trampova administracija sprečava povratak potomcima Palestinaca koji su izbačeni 1948. godine, prilikom stvaranja Izraela, a kojih je sada više miliona. Kada umre ovih 40, 000 izbeglica iz tog perioda, njihovi potomci će se napokon integrisati u društva u kojima decenijama žive – tako misle Tramp i njegovi saradnici. Kada se to dogodi prekinuće se spona sa zavičajem.

Što se tiče izraelskih kolonista, njihov broj će se uvećavati jer je to konstantan trend otkako je Zapadna obala okupirana u Šestodnevnom ratu 1967. godine. Palestinci bi trebalo da dobiju oko 11 odsto teritorije istorijske Palestine, gde će u tim bantustanima njihova vlast skupljati poreze i voditi računa o komunalijama.

Međutim, Trampov plan je za sada potpuno odbačen ne samo od Palestinskog nacionalnog autoriteta, već i od Jordana, koji je po mirovnom ugovoru iz 1994. godine dobio upravu nad muslimanskim i hrišćanskim svetim mestima u Istočnom Jerusalimu. Mahmud Abas, palestinski predsednik koji važi za isuviše popustljivog prema cionističkoj strani, odbio je ove predloge, iako je pokušavao da nekako izdejstvuje razraničenje i stvaranje dve odvojene države sa Istočnim Jerusalimom kao prestonicom (što je u ovom trenutku utopija).

Pripadnih izraelske granične policije nadgleda Jevreje okupljene kod Damaske kapije u starom gradskom jezgru Jerusalima, 13. maj 2018.

Negativne reakcije ne samo iz Ramale i Amana, već i iz Kaira i Rijada ukazuju da će se ovaj problem nastaviti i u narednim godinama, bez obzira ko bude na vlasti u Beloj kući.

 

Autor je novinar sa dugogodišnjim prebivalištem u Jordanu